Иако живот на селу није нимало лак, и дан им почиње већ од пет ујутру и траје до дубоко у ноћ, Јагода и Дарко се ниједног тренутка не кају што су се одлучили на овај корак.

– Никаквих проблема немамо, са свима лепо живимо… Другачије је, милије ти је све када си на своме. Вратили би се људи, али жене неће – кратко ће Дарко, а Јагода објашњава.

– Дочепале се штикли, па заборавиле ко су и одакле потичу. Не знају да није битно где, него са ким и како живиш, са ким кров делиш – поручује домаћица. – Овде имамо много посла, али и непроцењиву срећу. Шта ће човеку више од тога.

ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА

Малишани у сеоској школи у Жегару уче чак четири језика – српски, хрватски, енглески и италијански и подједнако уче да пишу ћирилицу и латиницу. Њих шесторо има чак седам предавача – две учитељице, наставнике музике, ликовног, енглеског, италијанског и вероучитеља.

И НАЈСТАРИЈА ЋЕРКА СЕ ВРАТИЛА

Док је Јагодина друга ћерка и даље у Енглеској и ради у компанији „Авон“, најстарија ћерка се, такође, због љубави вратила у Жегар, где је упознала човека свог живота и основала породицу.

Аутор: Ј. Лемајић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

У мом Голубићу сунце другачије греје

Пjeсмa гa je oдржaлa | Јадовно 1941.

Драгиња Црногорац из Полаче: Како сам посрамила пљачкаше …

У Биљанима Горњима живи тек мало остарјелих становника …

Oпстaнaк нa извoру Цeтинe | Јадовно 1941.