fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Јагодинац спасавао Јевреје, дружење траје до данас

Како је, захваљујући помоћи Милисава Стојковића, нацистима измакао Анђелко Тајтацак чију су породицу стрељали у Београду. Две породице пријатељство негују већ више од 90 година

Живадинка и Ница поред Милисављевог споменика Фото из породичног албума
Живадинка и Ница поред Милисављевог споменика Фото из породичног албума

Давидова звезда на кући јеврејске породице Тајтацак не само да је “преживела” Други светски рат, већ је одолела и зубу времена, па се још увек шепури на врху те куће. Занимљиво је и да је ратне страхоте преживео само Анђелко Тајтацак, док је његова цела фамилија стрељана у Београду, а страдали су и сви чланови 12 јеврејских породица које су живеле у Јагодини. Пошто су Немци туда свакодневно пролазили на путу за свој штаб, Милисав Стојковић, који је са својом породицом становао код Тајтацака, замалтерисао је овај јеврејски симбол како Немци не би срушили кућу. Сандук са вредним стварима породице Тајтацак, у коме су биле породичне фотографије, шал који су носили у синагоги, молитвеник и друге породичне вредности, зазидао је у зид куће.

– Анђелка су Немци одвели у заробљеништво, али се вратио после извесног времена. Мој отац Милисав га је скривао од Немаца. Три пута је због тога хапшен и одвођен на стрељање, али је сваки пут успео да побегне. Када се рат завршио, Анђелко је трпео притисак од комуниста, па је 1948. године решио да се са породицом пресели у Тел Авив. Пре него што је отишао у Израел, сачинио је документ захваљујући коме нико није могао да нас избаци из његове куће. У њој смо живели до 2000. године, када смо се преселили у Трнаву – каже Милисављев син Радиша Стојковић.

Он додаје да је Анђелко Милисаву редовно писао дуга писма, слао му новац како би му се одужио за оно што је он урадио за њега и рекао да су они фамилија иако нису у крвном сродству. Тако је остало и дан-данас, јер су њихови потомци наставили да се друже. Ово пријатељство траје већ 92 године.

Ница испред куће свог оца Анђелка Фото из породичног албума
Ница испред куће свог оца Анђелка Фото из породичног албума

– Анђелкова ћерка Ница Нисимбоим, коју зовемо Цаца, и њен супруг Шал, долазе код нас сваке године. Као да су нам род најрођенији. Пошто Анђелко и његова супруга Аранка нису знали хебрејски, говорили су само српски. И када су га научили, у кући се говорило само на нашем језику. Тако је Ница одлично научила српски, а поред ње је морао и њен супруг Шал – каже Радишина супруга Живадинка.

Живадинка, Радиша, Ница и Дарко Фото Зорица Глигоријевић
Живадинка, Радиша, Ница и Дарко Фото Зорица Глигоријевић

Њихов син Дарко помаже Цаци да набави сву неопходну документацију за реституцију. Он каже да је долазила и комисија из Београда да на терену утврди чињенично стање.

СРПСКИ ПАСОШ

Ница је шест година чекала личну карту и српски пасош. Добила их је 2013. године. Иако ове исправе не може да користи, поносна је што их има.

– Ница увек пољуби земљу када стигне у Србију, јер је много везана за њу. Не зна да ли је то због оца или због тога што је рођена у Србији. Кад је добила пасош, посетила је очев гроб и показала му је путну исправу коју је и он требало да има.

Аутор: Зорица Глигоријевић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Сјећање на холокауст подстицај да се страдање не понови …

Јаша Алмули: „Страдање и спасавање српских Јевреја …

Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: