Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Јадовно 26. јун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941.

Датум објаве: четвртак, јун 30, 2011
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+
dusan_jadovno1.jpg
Душан Ј. Басташић

English

Госпођо изасланиче предсjедника Републике Хрватске, ваше Екселенциjе, даме и господо, добар дан.

Господине предсjедниче Републике Србиjе, преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре, помаже Бог!

Поздрављам вас у име Удружења грађана Јадовно 1941 из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941.

Посебно желим да поздравим учеснике jуче завршене прве међународне конференциjе о комплексу усташких логора Госпић –  Јадовно 1941.

Са нама су данас научници из Израела, Италиjе, Сjедињених Америчких Држава, Русиjе, Хрватске, Републике Српске и Србиjе, коjима дугуjемо захвалност за вриjеме и труд коjе су одвоjили да би се истина о Јадовничком страдању верификовала на начин примjерен историjскоj науци.

Посебно поздрављам и италиjанског сенатора господина Аjмона Финестру, свjедока и учесника племените акциjе италиjанске воjске, коjом jе краjем августа 1941. затворен комплекс концентрационих логора Госпић и од сигурне смрти спашено више од  2000 заточеника, углавном jевреjских жена и дjеце.

Изражавам велику захвалност свима онима коjи су подржали нашу инициjативу и омогућили да се  другу годину за редом служи парастос Јадовничким мученицима и обиљежи Дан сjећања на Јадовно 1941.

Подсjетићу вас да се налазимо поред Шаранове jаме, jедне од 33 регистроване бездане jаме Велебита и велебитског подгорjа у коjе су усташе 1941. године бацале jош живе или полуживе жртве. Пред те крашке бездане и усjеке, дугим пjешачењем и батинама измрцварене жртве, довођене су руку везаних жицом, поређане у двореде. Прву двоjицу или четворицу усташе би удариле чекићем или маљем у главу и сурвали у jаму, а они би своjим тиjелима повлачили за собом остале несрећнике.

Данима би се из jама чуло jечање и запомагање, а само неколицина се успjела жива извући из бездана.

Крашке jаме су само jедан дио некадашњег ликвидационог центра, комплекса усташких логора чиjи jе центар био у тадашњоj казнионици окружног суда у Госпићу.

Поред „Герицхта“, оваj комплекс су чинили сабиралиште на жељезничкоj станици, логор Максимовића штале, такозвана Овчара, логор Ступачиново код Башких оштариjа, логор за Србе и логор за Јевреjе у ували Слана на острву  Пагу и логор за жене и дjецу у мjесту Метаjна на Пагу, коjи jе био први логор за жене и дjецу у Другом свjетском рату. У мору подвелебитског канала и Пашких врата жртве су убиjане тако што им jе жицом везан камен око врата, након чега су их крвници ударили  ногом у  врат или груди, те распорили стомак да тиjело не би испливало и суновратили их у плаву гробницу.

Ако jе море плава гробница, Шаранова jама као и друге знане и незнане Велебитске крашке jаме то свакако нису. То су jаме на чиjем дну jош увиjек леже остаци тиjела чланова наших породица.

Према резултатима дугогодишњег истраживања др Ђуре Затезала, на подручjу комплекса усташких логора Госпић, у само 132 дана побиjено jе не мање од 40 123 жртве, од чега  38 010 Срба, 1 998 Јевреjа, 88 Хрвата, 11 Словенаца, 9 муслимана, 2 Мађара, 2 Чеха, 1 Рус, 1 Ром и 1 Црногорац.

Овдjе су убиjена 73 свештена лица Српске православне цркве.

Људи побиjени овдjе 1941. нису жртве антифашистичке борбе! Они су покупљени са своjих вjековних огњишта, мучени и побиjени само зато што су били православни Срби, Јевреjи или за НДХ неприхватљиви елементи.

Не улазећу у то да ли Република Хрватска jесте или ниjе правна сљедбеница Независне државе Хрватске, непорециво jе да се на њеноj териториjи налазе мjеста масовног злочина, да су жртве злочина неексхумиране, неидентификоване и несахрањене, а да jе занемариво мали броj злочинаца именован или процесуиран.

Запрепашћуjуjуће jе то што се игнорише инсистирање српских и jевреjских организациjа на законом прописаном односу према мjесту и жртвама злочина.

Шта више, мjеста масовних злочина, нека од њих чак регистрована Споменичка мjеста, годинама се вjешто прикриваjу и препуштаjу зубу времена и природним процесима пропадања.

На подручjу Споменичког мjеста логора Слана на острву  Пагу на коjем су италиjански воjници септембра 1941. ексхумирали, спалили и у камењар сахранили пепео 793 тиjела жртава, међу њима тиjела 293 жене и 91 дjетета од 5 до 14 година старости, туристи уживаjу у сунцу и мору, не знаjући шта се на том мjесту догодило. Она jедна Спомен плоча, коjа jе свjедочила о мученичкоj смрти не мање од 8 020 жртава побиjених на и око рта Слана, нестала jе два дана након што jе прошле године обновљена. Не само да починиоци нису пронађени, не само да плоча ниjе обновљена, него одлазак на Слану ниjе уврштен у данашњи програм.

Упорно се избjегаваjу комеморациjе на регистрованом Споменичком мjесту логора Јадовно, око 4 километра далеко одавде.

У протеклом рату порушено jе овдjе и оно мало споменика подигнутих до 1991. године.

Да се деведесетих година догодио, како кажу, праведан наставак антифашистичке борбе из Другог свjетског рата, да ли би ови споменици били рушени?

Да ли би потомци жртава долазили овамо из иностранства, гдjе их у Републици Србиjи и Републици Српскоj живи наjвећи броj?

Данас, на читавом подручjу некадашњег комплекса усташких логора Госпић 1941. осим Спомен плоче код Шаранове jаме, обновљене прошле године и овог обновљеног споменика откривеног данас, нема никаквог другог спомена да се ту љета 41. договорио стравичан злочин.

Како другачиjе тумачити овакав однос него као отворено прикривање злочина?

Легитимно jе право нас потомака жртава да тражимо од власти Републике Хрватске достоjан и законом предвиђен однос према мjестима злочина и жртвама злочина, члановима наших породица.

Све док jе таj однос овакав,  као што jе то у данашње вриjеме, нема мjеста говору о међусобном повjерењу, а посебно не о развиjању приjатељских односа.

Хвала!

Душан Басташић

Предсjедник УГ Јадовно 1941.

 

Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011. Jadovno 26.6.2011.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top