Izgradnja memorijala: Niko neće da ostane bez krova

Žitelji Starog sajmišta zabrinuti zbog najave izgradnje memorijala, a gradska vlast najavljuje. Svi stanovnici nekadašnjeg naselja Bežanijske bare biće stambeno obezbeđeni

Da bi stratište postalo memorijal posvećen žrtvama Holokausta, ova lokacija mora da bude raseljena. Dok gradske vlasti najavljuju skoro rešavanje svih imovinsko-pravnih odnosa, žitelji nekadašnje Bežanijske bare kažu da ih još niko nije obavestio ni kada, ni pod kojim uslovima će biti iseljeni.

Gradski menadžer Goran Vesić tvrdi da je prvi put urađen popis svih firmi i pojedinaca koji su smešteni na Sajmištu i da je utvrđen pravni osnov po kom borave tamo.

– Svaki slučaj je poseban – kaže Vesić za „Novosti“. – Ima ljudi koji su otkupili nekretnine građana koji poseduju poslovni prostor, zakupaca, ali i onih koji ovde stanuju ili rade potpuno ilegalno.

Bez obzira na osnov po kome se nalaze u budućem memorijalnom centru, gradske vlasti obećavaju da niko od stanara neće ostati stambeno neobezbeđen.

– Ponudićemo im alternativne lokacije, imamo stanove u raznim delovima Beograda – kaže gradski menadžer. – Kada će taj posao biti završen, ne možemo sada da kažemo, ali će, svakako Zakon o Starom sajmištu, koji je u pripremi, ubrzati taj proces.

Na mestu budućeg muzeja sada se nalazi nekoliko stotina domaćinstava. Stanari dvadesetak objekata, uprkos tvrdnjama gradske uprave, kažu da ih niko od nadležnih nije skoro posetio i da se o svim dešavanjima vezanim za izgradnju spomen-centra informišu preko medija.

– Preseljenje nam obećavaju već decenijama – kaže Dušan Milenković, koji u jednoj od zgrada na Starom sajmištu živi od rođenja – 66 godina. – Ne verujem da će brzo biti išta od toga, ali, ukoliko se konačno, dogodi, nadam se da ću dobiti adekvatnu zamenu, jer sam svoj stan uredno otkupio od države.

I njegova komšinica Mirjana Stanković sumnjičava je prema najavama zvaničnika da će, konačno, dobiti uslovna mesta za život.

– Ovi objekti su stari, ruinirani, zapušteni – kaže naša sagovornica. – Nismo ulagali u njih, jer već godinama unazad najavljuju raseljavanje. Osim toga, to su male stambene jedinice, od dvadesetak, tridesetak kvadrata, u kojima žive cele porodice. Svima nama odgovaralo bi da se preselimo u bolji prostor. Zasada, međutim, još samo čekamo. Nadamo se, samo, da nećemo završiti na ulici.

Osim stambenih zgrada, na nekadašnjem stratištu iz Drugog svetskog rata, sada se nalaze i poslovni prostori, prodavnice, restorani i noćni klub.

TROŠKOVI

UKOLIKO u Narodnoj skupštini bude izglasan Zakon o Starom sajmištu, nadležnost nad budućim memorijalom grad će podeliti sa republikom. Sredstva za izgradnju memorijala, ali i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa sa sadašnjim stanarima, biće obezbeđena i iz republičkog budžeta.

UMETNICI RASELjENI PROŠLE GODINE

CENTRALNA kula Memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu krajem prošle godine potpuno je raseljena. U njoj su decenijama unazad bili smešteni ateljei poznatih umetnika, koji su od grada dobili prostor za rad na drugim lokacijama. Deo njih negodovao je zbog preseljenja, ali i zbog toga što ni u kuli, niti oko nje, neće biti nijednog obeležja o bogatom i vrednom kulturnom stvaralaštvu koje je ovo mesto iznedrilo.

Autor: M. Lj. POPOVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Staro sajmište: Jedan muzej za sve žrtve | Jadovno 1941.

Vesić: U pripremi Zakon o Starom sajmištu | Jadovno 1941.

Tri muzeja za tri naroda žrtve | Jadovno 1941.