fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ИВАН СТОИЛКОВИЋ: ЗА СРБЕ У РЕГИОНУ НЕ ВАЖЕ ИСТИ СТАНДАРДИ КАО ЗА ДРУГЕ

U земљама региона у овом моменту живи више од два милиона и 200 хиљада декларисаних Срба. Као и барем jош толико наших сународника коjи су, као верни Југословени, после распада СФРЈ пожурили да се брже-боље утопе у национално ткиво неког од већинских народа у околним државама, обезбеђуjући себи на таj начин разне привилегиjе. Погубно и поражаваjуће! Поjава готово незапамћена код других народа.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/stoilkovic.jpg

 

Ова алармантна тенденциjа самоуништења, коjа у комбинациjи са наjмаштовитиjим видовима асимилациjе већ пола века континуирано десеткуjе наш народ, уз све уважавање поjединачних инициjатива, на жалост у Србиjи никада ниjе подстакла акциjу ширих размера у смислу утврђивања надпартиjске фундаменталне националне стратегиjе коjа ће на jедан дужи период ангажовати све друштвене и државне капацитете како би се поменуто стање преокренуло у српску корист. Политика претходних српских влада према Србима у региону кретала се углавном од несхватљиве носталгичне оптерећености наслеђем jугословенске националне идеологиjе до такорећи опсесивне слуђености европском каузом.

Колико jедна или друга краjност имаjу или су имали додирних тачака са очувањем српства ниjе потребно посебно обjашњавати. Искрено, за нас не важе исти стандарди, погледаjте само пример односа према нашем народу и нашоj матичноj држави на Косову и Метохиjи или чињеницу да се 20 година српски народ у Црноj Гори држи ван власти на све могуће начине иако чини трећину становништва, док 25 посто Албанаца у Македониjи деле половину државних ресурса и без њих jе немогуће формирати владу. Тиме се на сваки начин секу корени његовог опстанка и ствара подлога за асимилациjу неслућених размера. Немогућност остварења права слободе вероисповести Срба у Македониjи, однос према Републици Српскоj, измишљено право Хашког трибунала коjе важи само за Србе…

Да не говорим о томе да невладине организациjе српског народа у Македониjи, за разлику од организациjа других народа, од страних организациjа нису добили никаква средства за реализациjу било каквог проjекта. Броjни су и покушаjи злоупотребе Срба из региона ради остваривања унутарполитичких циљева и разних страначких користи. Константно добиjаjући богату подршку на речима и више него скромну помоћ у средствима, Срби из региона, немаjући други избор, препуштени сами себи, без телесне али и без душевне помоћи отиснули су се у борбу за спас српства у своjим државама, свесни да су, без суштинског разумевања проблема од стране матице осуђени на дуго лутање са великим страдањима и неизвесним исходом. И кренуло jе, почело jе са остваривањем политичких права Срба у Македониjи.
Дан Св. Саве, првог српског архиепископа, проглашен jе за национални и државни празник Срба у Македониjи, донет jе закон о правима заjедница, формирана jе агенциjа за права заjедница и именован директор из редова Демократске партиjе Срба у Македониjи, у две општине, Старо Нагоричане и Куманово, српски jезик jе проглашен службеним иако нису били успуњени законски услови. Испословали смо дозволу за реализациjу проjекта заштите и уређења споменика на Зебрњаку…

Обрачун са неистомишљеницима

А онда jе уследио братоубилачки ударац – усваjање такозване Стратегиjе за очување и jачање односа матичне државе и диjаспоре и Срба у региону – коjа jе од челника тада надлежног министарства и саветника председника Тадића за питања диjаспоре и Срба у региону одмах узурпирана и на наjперфидниjи начин стављена у функциjу формирања такозваних „сопствених“ структура Срба из региона. Кренуло се у обрачун са неистомишљеницима међу Србима у региону, замењивани су легално изабрани кандидати за Скупштину диjаспоре и Срба у региону, и то мимо сваке процедуре.

Своjим изабраницима, оснивали су невладине организациjе, углавном породичне, од персона коjе jе српски невладин сектор током свог двадесетогодишњег делања због разних манипулациjа одстранио из своjих редова. Агресивним маркетиншким кампањама на државним и послушничким медиjима поменуте невладине организациjе уздизане су у небеса да би приликом прве наредне расподеле сва средства била преусмерена само на њих, чиме jе без икаквог обjашњења пресечен континуитет рада чак и наjстариjих српских организациjа у региону, каква jе на пример Српска заjедница у Македониjи, коjа постоjи 21 годину, удружуjе више од 7.000 чланова и 17 мањих српских невладиних организациjа и носилац jе свеукупног развоjа српског народа у Македониjи.

Можете ли замислити колико jе ово уздрмало тешко постигнуто крхко jединство у нашим срединама? Колико jе разочараних поjединаца, посебно интелектуалаца, jедноставно дигло руке од свега? Посебно што се све ово одвиjало уз отворену асистенциjу наjвиших службеника амбасада у региону. Постоjи ли свест за колико смо сви ми у региону уназађени у остваривању своjих права од стране владаjућих режима коjи су свакако били свесни односа актуелне власти у Београду према нама? Треба ли посебно наглашавати да смо изложени бесомучноj крађи кадрова од стране локалних националних партиjа, коjе користе сваку прилику, посебно овакве, да нам преузму људе коjи вреде? И докле нас може одвести пракса да свака нова политичка гарнитура у Србиjи селектуjе представнике Срба у региону према њиховоj политичкоj подобности?

Желим посебно да нагласим да jе у овоj фази развоjа српског националног корпуса у региону потребна управо ова премиса, дефинишем – организована, сврсисходна и систематска подршка коjу ће нам актуелни Београд пружити – пресудна jе за успех свих наших залагања и покренутих инициjатива.

Приметно jе да, независно од уложеног труда и освоjених позициjа у структурама власти са коjих се може ефикасно политички деловати, Срби из скоро свих земаља у региону много теже у пракси остваруjу своjа национална права од других народа. Јасно jе шта недостаjе. Ни jедна од држава у региону неће нас онемогућити да отворимо своjу телевизиjу, али да би иста послужила сврси потребан jе образовни, културни, историjски и верски програм у чиjоj су производњи учествовали еминентни српски стручњаци из различитих области. Такве програме поседуjе искључиво Јавни сервис Србиjе, али на жалост, Србима из диjаспоре и региона исти нису доступни без обзира што нису комерциjалне природе. Срби на своjим медиjима емитуjу поздраве и честитке, док српско национално тв стваралаштво лежи у мрачним депоима. Зар ширење српске културе и упознавање региона са нашом националном баштином ниjе у општем националном интересу? Проблем одрживог развоjа српских институциjа коjи jе немогућ без помоћи из Београда заjеднички jе именитељ за све Србе у региону.

Вера, уџбеници, држављанство

Због актуелног црквеног спора у Македониjи и даље смо ускраћени за право слободе вероисповести, што веома отежава борбу за останак и опстанак српског народа. У исто време изборили смо се за бесплатне уџбенике на српском jезику, али, иако редовно имамо инициjативу о формирању заjедничке комисиjе коjа ће размотрити садржину истих то иде веома тешко, уосталом и због недостатка квалитетних и стручних кадрова као и игнорантског односа, како домицилних, тако и матичних српских институциjа. Посебно jе алармантна ситуациjа када су у питању уџбеници из историjе. У току jе унификациjа наставног програма Македониjе и Албаниjе, Хрватске и Македониjе.

Националромантичарска историjа новостворених држава пише своjе хвалоспеве у коjима се Срби представљаjу на наjгори могући начин, систематски се мења код перцепциjе нашег народа за будућа покољења.

Наш народ jе с огромном радошћу прошле године примио наjаву претходне владе да ће Србима из региона бити омогућено да лакше дођу до српског држављанства. Показало се, међутим, да jе у питању предизборни трик – усвоjена jе само одлука да се не наплаћуjу административне таксе приликом подношења захтева, док сама процедура, коjа jе у ствари наjвећи проблем, ни на коjи начин ни до данас ниjе либерализована. У исто време земље чланице ЕУ Мађарска и Бугарска деле држављанство свима, па и нашим сународницима, само на основу потврде о лоjалности.

Са жаљењем констатуjем да огроман броj Срба из Македониjе, поред македонског, има и бугарско држављанство, а да се броj српских држављана међу житељима Македониjе сменом генерациjа драстично смањуjе. Исто тако велики jе броj и Македонаца коjи нам се обраћаjу са жељом да постану српски држављани. Заиста, овакав игнорантски однос према поменутом питању никоме ниjе од користи.

Исто тако, држава Србиjа мора широко да отвори своjа врата за jавне и културне ствараоце, Србе из региона, укључи их у државне проjекте и поспеши сарадњу. То ће резултирати новом енергиjом изворног српства коjа ће се уливати у Србе из региона, посебно у младе нараштаjе, враћаjући их основним националним и духовним вредностима.

Ни на секунд не смемо испустити из вида да jе у скоро свим земљама региона на делу затирање заjедничких културних и историjских вредности и промовисање искључиво своjих. Суочени смо са суровом отимачином културног наслеђа, прекраjањем историjе, маргинализациjом традиционалних вредности и затирањем трагова нашег бивствовања на овим просторима.

Реализациjа проjекта о заштити и уређењу Спомен костурнице Зебрњак поводом обележавање стогодишњице Кумановске битке пример jе како Србиjа треба да се укључи у заштиту свог културног наслеђа у региону. О нашоj заслузи у свему томе не желим да говорим, али желим да пошаљем jасну поруку: спремни смо и за друге инициjативе коjе можемо довести до фазе конкретне реализациjе, а, уз Божjу помоћ и сарадњу са надлежним институциjама српске и македонске државе, можемо jош jедан део српског културно историjског наслеђа у Македониjи да сачувамо за будућа покољења.

Сународници другог реда

Ми Срби из региона даjемо значаjан допринос европским интеграциjама и регионалноj сарадњи и стабилности, али због тога, нити хоћемо, нити желимо да будемо колатерална штета у тим процесима. Напротив. Молим државу Србиjу да се према нама не односи као према своjим сународницима другог реда, већ да нам помогне да постанемо равноправни и активни субjекат у заjедничкоj борби за просперитет и будућност нашег народа.
У име Срба из Македониjе захваљуjем вам се.

(Говор председника Демократске партиjе Срба у Македониjи на Јавном слушању о политичким и другим правима српског народа у региону 14. фебруара у Дому Народне скупштине)

 

 

Извор: ДИЈАСПОРА.ГОВ.РС

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: