Ispovest sina prve civilne žrtve u Konjicu: Ubice mog oca pravda još nije stigla

Predrag Suša, sin prve srpske civilne žrtve u Konjicu 1992. godine, o ratnim zločinima u BiH. Ne verujem da će hapšenje 13 osumnjičenih za zločin nad Srbima nešto da promeni

Punih 25 godina pravda nije stigla ubice mog oca Slavka Suše, policajca u penziji iz Konjica, i našeg rođaka Novaka Lijeskića! Oni su prve civilne žrtve ratnog zločina koji su nad srpskim civilima u gradu na Neretvi počinili pripadnici hrvatsko-muslimanske policije 6. maja 1992. godine. Iako je predmet po najvišoj, „A saglasnosti“ iz Haškog tribunala prosleđen Sudu za ratne zločine BiH, tamošnje sudstvo je postupak pretvorilo u farsu! Po njihovoj konačnoj presudi moj otac je sam sebe mučio i polomio rebra, sedam puta pucao u sebe, sam sebi vezao kamen za noge i skočio u Jablaničko jezero!

HARALI SRPSKIM SELIMA

Među uhapšenima u utorak je i Mitke Pirkić, komandant zloglasne diverzantsko-izviđačke jedinice „Akrepi“, koja je harala srpskim selima oko Konjica – priča Predrag Suša. – On je organizovao napad na srpsko selo Blace u kojem je ubijeno 20 srpskih civila, potom Brđane, Bradinu i Zukiće. U Blacu je tada ubijena i baka moje supruge – Jelka Kilibarda. Bila je slepa i imala je 92 godine. Želimo da verujemo da će bar njene ubice stići pravda.

Ovako, za „Novosti“, govori sin ubijenog Slavka Suše – Predrag, sada žitelj Kragujevca. On tvrdi i da pred sudovima u BiH pravde za srpske žrtve nema, a da većina procesa ponižava i žrtve i njihove porodice. Zato, veli, ne veruje ni da će nedavno hapšenje 13 nekadašnjih funkcionera takozvane Armije BiH, Teritorijalne odbrane i MUP, osumnjičenih za zločin protiv čovečnosti nad desetinama Srba tokom 1992. godine u Konjicu, nešto da promeni.

– Posle gotovo dve decenije „iskustva“ sa sudovima u Federaciji BiH ne očekujem da će nadležni, i u ovom slučaju, tužiti i presuditi kao nedavno Haški tribunal u slučaju hrvatske šestorke – kaže Suša. – Pred tamošnjim pravosuđem Srbi ne treba da se nadaju pravičnoj kazni za ratne zločince.

Posle višegodišnjeg procesa ubicama njegovog oca, takozvanoj „konjičkoj grupi“, kako priča naš sagovornik, od sedmoro optuženih osuđena su samo dvojica.

– Osuđeni su na po dve i po godine zatvora, ali ne za počinjen ratni zločin nad civilima već za nezakonito odvođenje iz stana – ogorčeno govori Suša. – Suđenje tim zločincima, zapravo je svojevrstan „udruženi“ pravni zločin koji je, „svesno“ ili ne, počinio Haški tribunal sa Tužilaštvom i Sudom za ratne zločine BiH. Umesto da pravda sustigne i zločince i nalogodavce, optuženi su bili sve vreme na slobodi, ulazili u sudsku salu sa osmehom i zagrljeni sa svedocima.

Među 13, u utorak uhapšenih je i Šefik Nikšić, ratni komandant policije u Konjicu. On je bio svedok na suđenju optuženima za ubistvo Slavka Suše i Novaka Lijeskića.

– Pred sudom je negirao sve što je teretilo optužene, a bio je ratni komandir policije u Konjicu i vrlo dobro upućen u sva mučenja i likvidacije Srba – priča Suša. – Otac i Novak odvedeni su iz svojih domova, u noći 6. maja, po nalogu Jasmina Guske, načelnika Centra javne bezbednosti Konjica. U motelu „Borašnica“ u Konjicu, gde je bilo sabirno mesto za uhapšene Srbe, mučeni su i pretučeni, a zatim ubijeni. Njihova tela su vezana bodljikavom žicom i bačena kod sela Mrakovo u Jablaničko jezero.

Nekoliko dana posle ubistva, tela su isplivala. Pronašli su ih meštani Ostrošca i sahranili na pravoslavnom groblju.

– Haški tribunal, po nalogu tadašnjeg tužioca Luiz Arbur, evidentirao je predmet zločina nad ocem i Novakom – priča Suša. – Isti sud je u vreme „vladavine“ Karle del Ponte, dao „A saglasnost“, preporuku najvišeg ranga, za vođenje procesa pred Sudom za ratne zločine u Sarajevu. Takvu saglasnost imao je još jedino slučaj Tuzlanske kolone. Ali, umesto pred Sudom u Sarajevu, slučaj se prebacuje pred Kantonalni sud u Mostaru gde se pretvara u pravnu lakrdiju. Verujem da je to bilo uz prećutnu saglasnost Tribunala.

Naš sagovornik veli da ne može da dokuči aršine Tribunala i ignorantski odnos nadležnih tužilaštava i sudova BiH prema civilnim srpskim žrtvama i bolu njihovih porodica.

– Haški tribunal je sam odredio da je reč o ratnom zločinu nad civilima, i da nijedan zločin ne zastareva – ogorčen je Predrag Suša. – Morali su da prate tok suđenja i da znaju ishod. Nisu se valjda složili sa konačnom presudom koja potpuno „gazi“ činjenice koje su baš oni dostavili?! Ili zločini nad Srbima civilima, zaista, nikog ne dotiču?

Ne mireći se sa ishodom višegodišnjeg suđenja za zločin nad njegovim ocem i Novakom Lijeskićem, Predrag Suša je više puta pisao i nadležnima za saradnju sa Haškim tribunalom u Srbiji, ali odgovora nije bilo.

– Pre dva meseca, drugi put ove godine, pisao sam i Seržu Bramercu, glavnom tužiocu Tribunala – kaže naš sagovornik. – Molio sam ga da mi on, pre nego što se sud 19. decembra zatvori, odgovori ko je ubio mog oca i u ime koga. Ako to ne saznam, nepravda će me boleti dok sam živ.

FUNKCIONERI SU SVE ZNALI

Najstrašnije je što se brojni uticajni funkcioneri kao i sudije i tužioci u Federaciji BiH uključeni u procese za ratne zločine nad srpskim civilima, dovode u vezu sa nečovečnim postupanjem u ratu i podrškom zločinima – kaže naš sagovornik. – Detalje o zločinu nad mojim ocem i Novakom Lijeskićem znali su i Amir Begić, doskorašnji šef Kriminalističke službe u Mostaru, Zlatko Šimunović, načelnik državne bezbednosti u Konjicu, kao i Pero Barunčić, nekada komandir policije u gradu na Neretvi i ambasador BiH u Kini i Mongoliji do 2008.

Autor: J. MATIJEVIĆ

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Nekažnjeni zločini nad decom u Konjicu (1992-1995)

O pritvoru za uhapšene za zločine nad Srbima u Konjicu odlučuje Maksumić!? (VIDEO)

Treće streljanje dečaka Petra iz Konjica

U Konjicu ubijeno 382 Srba

Uhapšeni zbog zločina nad desetinama Srba u Bradini, Konjicu…