У присуству премијера животна награда протагонистици књигоцида
Претпрошлог је тједна свечано обиљежен Дан Града Корчуле, а на прослави је
– у присутности премијера Зорана Милановића и министра управе Арсена Баука – међу
осталим додијељена и Награда за животно дјело Алени Фазинић, повјесничарки умјетности.
Уза све јој притом набројане заслуге, скромно ћемо на овом мјесту евоцирати једну
која је промакла организатору.
Алена Фазинић, наиме, била је поткрај деведесетих година 20. стољећа и чланица Градског
вијећа Града Корчуле.У то вријеме актуална је била афера уништавања дијела књижне
грађе у корчуланској књижници, а за што је била одговорна в.д. равнатељице Изабел Скокандић. Библиотекарка која је у међувремену пожела славу знатно већу
од данашње корчуланске лауреаткиње, сјећамо се, бацила је тад у смеће више стотина
књига српских писаца и наслова изданих у српском пријеводу. Случај је убрзо доспио
у новине, о њему је бурно расправљао дио јавности, а интерес је за њ у одређеном
трену морало показати и корчуланско Градско вијеће.
Из транскрипта засједања вијећника, који смо у то доба имали прилику читати, недвојбено
се истакнула управо Алена Фазинић, страствено бранећи поступак младе библиотекарске
хигијеничарке. Нарочито упадљив је био њезин особни, чак интимни приступ теми, проузрочен
чињеницом да је та кунстхисторичарка заправо рођена у Краљеву, дакле, у Србији.
А судећи према тадашњем њезином наступу, то је немјерљиво тежак животни удес, нарочито
у контексту језичке припадности, која се обично стјече рођењем и одрастањем.
Алена Фазинић, заслужна грађанка Града Корчуле, изрекла је утолико бојазан да би
још нечије дијете у слободној Хрватској на прелазу тисућљећа, могло бити изложено
погубном утјецају српског језика, те је поздравила чин уништавања књига. Чак је
навела и неколико страшних ријечи из српског, закључујући да им ваљда нитко више
у Корчули не би желио изложити своје најмилије: тачка, запета, сулундар, сирће,
зејтин. Интересантно, од пет ријечи - три турцизма.
Уз њезино награђивање, користећи прилику, с кашњењем биљежимо и прошлогодишње слично
давање признања Вероники Ћелић-Тица из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу. Она је била
овјенчана државном наградом "Иван Филиповић" за 2010. годину, у подручју
основног школства, док ми подсјећамо на њезина постигнућа – за исти узраст - из
далеке 1992. године. Тада је Челић-Тица, заједно с колегицом јојРанком Јавор, саставила гласовити "Напутак о поступку према књижничној
грађи у школским и дјечјим књижницама".
Укратко, књижнице за мале и велике требало је, штоно би рекао онодобни министар
финанција Борислав Шкегро, "очистити од књига на српском и сличним језицима". Притом се, додуше,
нитко није усудио поставити питање о томе који је то језик најсличнији српском.
Али, напутци су дјеловали, итекако, па је током десетљећа у Хрватској уништено око
2,8 милијуна књига, како се процјењује и документима поткрјепљује у књизи Анте Лешаје "Књигоцид".
АУТОР: Игор Ласић
Извор: СНВ
Везане вијести:
"Књигоцид - уништавање књига у Хрватској 90-их"
УНИШТАВАЊЕ КЊИГА УЗ ПОДРШКУ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ