ГОДИШЊИЦА КРВАВОГ УСТАШКОГ ПИРА НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ

БЕОГРАД, 14. АВГУСТА /СРНА/ - Нема тајних преговора о посјети папе Бенедикта Шеснаестог Србији и не треба губити вријеме на ту измишљену тему, изјавио је епископ бачки Иринеј.

"Не може се сада давати фантастично, маштовито објашњење за сваку посету и за сваки сусрет католика и православних. То што су два бискупа из Загреба својим другим пословима били у посети својој сабраћи у Београду и том приликом посетили српског патријарха не даје никоме за право да измишља ствари“, рекао је владика Иринеј након састанка са предсједником Србије Томиславом Николићем и додао да то не служи на част новинарима који су ту тему измислили. 

Он је истакао да је сарадња са римокатоличком црквом добра у свим областима у којима је потребна и корисна, а што се тиче посјете папе Бенедикта, постоји одлука Светог архијерејског сабора СПЦ која се поштује.

Сабор СПЦ одлучио је да на прославу Миланског едикта сљедеће године у Нишу буду позвани поглавари православних цркава и високе делегације, али не и поглавари "инославних хришћанских цркава", међу којима и Римокатоличке цркве.

Коментаришући извјештај Стејт департмента о стању људских и вјерских права у којем се каже да је СПЦ привилегована у односу на друге вјерске заједнице, епископ бачки је рекао да је разлика између традиционалних цркава и нових вјерских заједница европски стандард.

"У том погледу наши прописи су само верна копија прописа европских земаља и прошли су све тестове врхунских стручњака ЕУ за оцену демократичности и легитимности, а они који говоре да то значи дискриминацију, другостепеност и мања права једноставно говоре неистине“, рекао је епископ Иринеј.

Он сматра да се не може изједначити, како је рекао, групица људи која не може скупити 100 вјерника и која је тек у оснивању са традиционалним црквама које су овдје постојале прије иједне државе која данас постоји и које су учествовале у процесу формирања овог друштва, државе и културе. 

Епископ бачки рекао је да је сврха састанка са предсједником Србије, на којем је био заједно са епископима Охридске епископије, да га упознају са проблемима које има ова епископија у Македонији, а посебно, како је ракао, са неправедним заточеништвом архиепископа охридског Јована, о чему су већ упознали многе међународне организације и цркве. 

Он је истакао да нису у питању никакве политичке претензије и амбиције већ само питање заштите људских права и вјерских слобода о чему су своје миишљење у више наврата дале и међународне организације за заштту људских права, хришћанске цркве, Стејт департмент и многе друге институције у свијету.

Архиепископ охридски Јован Вранишковски осуђен је у Македонији на двије и по године затвора због проневјере 250.000 евра црквеног новца у периоду када је био владика Македонске православне цркве која га је рашчинила.

Српска православна црква именовала га је за поглавара Охридске архиепископије и митрополита скопског, а ухапшен је 12. децембра 2011. године при покушају уласка из Грчке у Македонију.

СПЦ и МПЦ воде вишедеценијски спор о статусу православне цркве у Македонији. МПЦ је, 50-их година прошлог вијека, од СПЦ у чијем је саставу била, добила аутономију, да би 1967. самостално прогласила аутокефалност.

МПЦ је канонски непризната црква коју не признаје ниједна помјесна православна црква, а СПЦ је сматра расколничком.