НА ВИДОВДАН ОТКРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ТЕСЛИ
Андрићград
На Видовдан, 28. јуна у Андрићграду биће откривен споменик српском
научнику и проналазачу Николи Тесли, поводом обиљежавања четири године
од почетка градње града од камена на обалама Дрине и Рзава.
Споменик је дјело академика Николе Јанковића, који је аутор и Теслине
статуе која је откривена у новембру 2013. у Њујорку на Лонг Ајленду
поводом 70 година од смрти великог научника.
Никола Тесла, једини Србин по коме је названа једна међународна једница
мјере, рођен је у Смиљану 10. јула 1856. године. У Америку одлази 1884.
године гдје је радио на својим највећим открићима.
Најзначајнији Теслини проналасци су обртно магнетно поље, асинхрони
мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Преминуо је 7. јануара, у
87. години, у хотелу у Њујорку, сиромашан и заборављен.
Имао је више од 700 заштићених патената и иновација. Његово име уведено
је у Дом славних проналазача Америке. Најзначајнија награда у домену
електричне енергије зове се "Награда Николе Тесле", а додјељује је
Савјет Електроинжењера – ИЕЕЕ.
Као и многи српски великани и Никола Тесла је нашао своје мјесто у
Андрићграду да заједно са Ивом Андрићем, Петром Петровићем Његошем и
Гаврилом Принципом буде свједок мјесту духовног и културног прочишћења.
Откривање споменика биће одржано на платоу испред пословне зграде Предузећа "Хидроелектране на Дрини" у 18.00 часова.
Видовданске свечаности почеће Светом архијерејском литургијом коју ће
служити Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски
Григорије у Цркви Светог цара Лазара у Андрићграду у 9.00 часова.
У 17.30 часова предвиђен је наступ Културно-умјетничког друштва "Грачаница" из Чикага.
Као и сваке године, Видовданској прослави придружиће се и Андрићев
институт заједно са галеријом "Петар Лубарда". Том приликом, у сарадњи
са Кућом легата из Београда и Фондацијом Петра Лубарде из Херцег Новог, у
просторијама галерије у 19.00 часова свечано ће бити отворена изложба
слика и цртежа овог сликарског генија.
Петар Лубарда је препородитељ српског сликарства чији су коријени дубоко
у народној епској традицији. Као ни један наш умјетник, Лубарда је
успио да унесе драматику, епику, срж и снагу балканских предјела на
своја платна и тако заузме јединствено мјесто на српској и црногорској
умјетничкој сцени.
Као резултат сарадње са фондацијом Петра Лубарде са Цетиња, у оквиру
поставке биће приређена и изложба ученичких радова инспирисаних ликом и
дјелом Петра Лубарде, творца нове културе сликарства.
У оквиру видовданске прославе, биће одиграна и представа "Бела кафа" у
извођењу Народног позоришта из Београда, у режији Милана Нешковића, а
према тексту једног од најзначајнијих српских драмских писаца Александра
Поповића.
Радња представе смјештена је у период између 1941. и 1955. године и
говори о распаду породице богатог индустријалца. У пет чинова је, кроз
појединачне ликове, приказана слика друштва у овом бурном периоду. Кроз
динамичну радњу провлаче се и преплићу љубав и мржња, уважавање и
презир, хумор и горчина, међусобно уништавање, али и помоћ.
Свечана премијера одржана је 4. маја у Народном позоришту у Београду, а
након два мјесеца, публика у Андрићграду имаће прилику да ужива у овом
величанственом комаду у којем улоге тумаче: Бранко Видаковић, Олга
Одановић, Павле Јеринић, Вања Ејдус, Ненад Стојменовић и Нада Шаргин.
Почетак представе заказан је за 21.00 час на Византијском тргу.
У вечерњим часовима посјетиоци Андрићграда имаће прилику да уживају у
концерту познате београдске рок групе "Рибља чорба" који ће својим
наступом употпунити видовданску свечаност, а љубитељима квалитетне
музике приредити спектакл.
Концерт ће бити одржан на Тргу Петра Другог Петровића Његоша, са почетком у 23.00 час. Улаз за све посјетиоце је бесплатан.
Прича о граду од камена у Вишеграду почела 5. јануара 2011. године, на
промоцији програма обиљежавања 50 година од уручивања Нобелове награде
за књижевност Иви Андрићу. Већ 19. јуна исте године, на тек ограђеном
ушћу Рзава у Дрину, камен темељац су положили предсједник Републике
Српске Милорад Додик и творац Андрићграда Емир Кустурица.
На Видовдан 2011. године, великим перформансом, у коме су учествовали
Хор и Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, уз пратњу звукова
грађевинских машина, започели су први земљани радови на локалитету
будућег Андрићграда.
Са монументалним бистама у Андрићград су се "уселили" Иво Андрић, 2012. године, и Петар Други Петровић - Његош, 2013. године.
У Андрићграду су се одавно, упоредо са градњом, одвијале бројне и
разноврсне културне приредбе и манифестације, Андрићев институт је
окосница истраживања у вези са обиљежавањем 100 година од почетка Првог
свјетског рата, а скоро покретање Универзитета лијепих умјетности на
ушће Рзава у Дрину довешће ускоро студенте са разних страна свијета.
Везане вијести: