Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Имовина страдалих Јевреја од сада под контролом

Датум објаве: субота, мај 19, 2018
Величина слова: A- A+

Влада Србије именовала је председника одбора који ће водити рачуна како ће бити трошено 950.000 евра годишње као и сви приходи од имовине које јеврејске општине добијају по закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста

Зграда Балетске школе у Новом Саду враћена је јеврејској општини (Фото Агенција за реституцију)
Зграда Балетске школе у Новом Саду
враћена је јеврејској општини
(Фото Агенција за реституцију)

Две и по године од доношења Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Влада Србије именовала је свог члана у Одбору за надзор, који треба да надгледа на који начин се троше знатне финансије које јеврејске општине добијају по овом закону.

Представник владе, који је и председник Одбора за надзор, јесте доцент др Харис Дајч, историчар са Филозофског факултета у Београду, који је био укључен и у доношење овог закона. Одбор контролише начин на који се троши 950.000 евра, које Савез јеврејских општина Србије добија из буџета сваке године, и приходи стечени од имовине коју Агенција за реституцију враћа јеврејским општинама по овом закону. Осим представника владе, чланови одбора су и по два представника   Светске јеврејске организације за реституцију у Србији и Савеза јеврејских општина.

Иако јеврејска заједница и појединци одузету имовину могу да потражују и по законима који се односе на црквену и такозвану општу реституцију, највећи део јеврејске имовине, у ствари, остао је ван ових закона, јер је припадао породицама које су страдале у Холокаусту и које немају законских наследника који би могли поднети захтев. Вредни објекти и земљиште које је припадало страдалима у Холокаусту враћају се Савезу јеврејских општина и појединачним јеврејским општинама, а законом је тачно прописано на који начин се приходи стечени од те имовине, као и буџетских 950.000 евра, које ће савез добијати наредну четврт века, могу трошити. Између осталог, новац се може користити за научноистраживачке пројекте повезане са Холокаустом и другим злочинима нациста и њихових сарадника, обележавање значајних датума из периода Холокауста, школовање и стипендирање студената, младих талената и научника, финансијску подршку постојећој јеврејској заједници у Србији, хуманитарне сврхе… Такође, Савез и јеврејска општина дужни су да издвајају 20 одсто прихода за подршку преживелим жртвама Холокауста у Србији. Харис Дајч каже да је до сада враћена веома значајна имовина јеврејским општинама, највише у Београду, али и у Суботици, Кикинди, Зрењанину и Панчеву.

– Неопходна је транспарентност коришћења средстава због одговорности коју има и Савез јеврејских општина у Србији који је овим законом постао врло значајан буџетски корисник и који сада располаже великом имовином. Србија је јединствена бивша социјалистичка земља у централној и источној Европи јер је донела овако свеобухватан закон који се узима као модел за све остале европске земље за које још чекамо да усвоје сличне прописе, од оних у региону до већих европских земља, као што је Пољска. Управо зато је важно да располагање имовином и трошење наменских средстава буде беспрекорно, због законске и моралне одговорности, али и због обавеза које имамо као држава која је донела закон који се узима као најбољи пример у Европи – истиче Дајч.

Имовина до сада враћена по Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих наследника
Јеврејска општина Београд: 61 објекат (49 пословних простора, 10 станова, 1 гаража и 1 зграда укупне површине 4.255 квм)
Јеврејска општина Кикинда и Суботица: укупно 531 хектар 2 ара 69 квм пољопривредног земљишта
Јеврејска општина Зрењанин: 442 квм неизграђеног градског грађевинског земљишта у ЗрењанинуЗграда Балетске школе у Новом Саду враћена је јеврејској општини (Фото Агенција за реституцију)

Он наводи да очекује да ће Савез јеврејских општина до краја маја расписати прве конкурсе за 2018. годину за научноистраживачке пројекте који се баве темом Холокауста. Они ће бити јавни и доступни свим грађанима Србије.

За доношење и примену Закона о отклањању последица одузимања имовине жртава Холокауста Република Србија и Агенција за реституцију недавно су добили похвале и од Израела. Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, са сарадницима пре два дана се вратио из посете овој земљи где су боравили на позив Владе Израела и Светске јеврејске организације за реституцију (WJRO).

– Примљени смо на заиста високом државном нивоу, наш боравак тамо био је у знаку састанака, тако да смо за само четири дана боравка одржали 12 састанака са најзначајнијим организацијама и удружењима из Израела  у вези са процесом реституције. Након свих тих састанака недвосмислено је закључено да се у Израелу од стране релевантних државних и невладиних организација јако вреднује и оцењује као више него успешан рад Агенције за реституцију и њен допринос у поступку враћања имовине одузете Јеврејима за време Другог светског – каже Страхиња Секулић.

Агенција за реституцију до сада је примила 422 захтева јеврејских општина и према њиховим проценама они се односе на већину имовине која се враћа по овом закону. Међу значајнијим објектима који су до сада враћени јесу зграда „Народног магазина”, тачније Задужбине Бенсиона Булија у Улици краља Петра у Београду, зграда Синагоге у Земуну, биоскоп „Рекс”, зграда Балетске школе у Новом Саду…

– Имајући у виду досадашњу динамику у раду, оцењујем да ће сви захтеви бити решени до краја идуће године – додаје Секулић.

Иначе, Агенција за реституцију је у неколико случајева одбила враћање јеврејске имовине. Како објашњава њен директор, радило се о захтевима којима се тражи враћање имовине која је формалноправно одузета онима који нису припадници јеврејске заједнице, а коју су стекли у току Другог светског рата.

– Када Агенција утврди да је то заправо била јеврејска имовина, она не може бити враћена наследницима лица која су формалноправно означавани као власници исте у одлукама о одузимању – истиче Секулић.

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Проблем реституције одузете јеврејске имовине | Јадовно 1941.

Четрдесет некретнина враћено јеврејским општинама | Јадовно …

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top