Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Или ћирилица или казна милион динара

Датум објаве: уторак, јул 31, 2018
Величина слова: A- A+

Нови закон предвиђа да ћирилично писмо има апсолутну предност над латиничним. Ово писмо мораће да користе државни органи, медији, фирме, образовне и научне институције

До сада су ћирилица и латиница биле подједнако заступљене у натписима / Фото П. Милошевић
До сада су ћирилица и латиница биле подједнако заступљене у натписима / Фото П. Милошевић

Влада Србије формираће савет за српски језик чији ће посао бити да брине о поштовању службене и јавне употребе српског језика и ћириличког писма. Савет ће имати девет чланова који ће се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старати о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма.

Ово је део новина које је, како „Новости“ сазнају, Министарство културе предложило Влади Србије, а које би требало да се примене изменом и допуном Закона о службеној употреби језика и писама. Недавно је и министар културе Владан Вукосављевић изјавио да је предлог упућен Влади Србије, те да ће он ускоро ући у редовну процедуру, али и да очекује полемику поводом измена овог важног закона.

Чланове савета за српски језик именоваће Влада Србије, а извештај о раду подносиће Скупштини најмање једном годишње. Пет чланова ће предлагати Одбор за стандардизацију српског језика, а четири министарства за културу и просвету.

– Савет анализира и даје мишљење о стању службеног језика и матичног писма у Републици Србији и на српском језичком подручју, даје сугестије у креирању и спровођењу језичке политике, даје предлоге за развој и унапређење стања службеног језика и матичног писма – наведено је у документу у који су „Новости“ имале увид.

Фото П. Милошевић
Фото П. Милошевић

Обавезе савета биће и да даје сугестије и предлоге за уређење других питања у области службеног језика и матичног писма, као и међуресорне сарадње. Прописано је да савет буде формиран шест месеци после усвајања измењеног закона.

На српском језику, ћирилицом, како је предвиђено, обавезна је комуникација у правном промету, посебно за навођење назива, седишта и делатности предузећа, назив робе, упутства за употребу неког производа, декларације за производе, гарантне листове, рачуне, потврде…

Целокупна комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе мораће да буде на српском језику, ћирилицом. Исто важи и за образовне и научне установе и медије чији оснивач је држава, који имају државни капитал, као и за електронске медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Ћирилица ће бити обавезна и за сва јавна предузећа и установе и предузећа са већинским државним капиталом, као и професионална и струковна удружења која представљају своју област на националном и међународном нивоу.

Предложени закон дефинише латиницу као помоћно писмо, те ако се нешто исписује на оба писма, ћирилица мора да има предност.

Уколико институције које имају обавезу да користе ћирилицу прекрше ову одредбу, одговорно лице биће кажњено од 5.000 до 100.000 динара. Казна за предузеће које латиницом испише назив робе и услуга, упутство за употребу, декларацију или гарантни лист биће од 500.000 до милион динара, а одговорно лице у организацијама које игноришу ћирилицу биће кажњено до 70.000 динара.

Постоје и изузеци од службене употребе језика и писма, и то када је реч о приватној комуникацији, писању и употреби личних имена, двојезичким публикацијама и компјутерским програмима, прихваћеној научној и техничкој терминологији, научним и уметничким делима, као и научној и образовној делатности школа на страним језицима. Изузете су и марке произвођача и робе и ознаке порекла робе и услуга.

МАЊИНСКА ПРАВА

Дефинисана је и службена употреба мањинских језика. Прописано је да мањинске заједице имају пуна права на службено коришћење матерњег језика, у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима.

Аутор: И. МИЋЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Ћирилица на порталима јединица локалне самоуправе …

Држава креће у бој за спас ћирилице | Јадовно 1941.

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи | Јадовно 1941.


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top