Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Игор Премужић: Лудило морона, а толики људи побијени, толика мржња посијана…

Датум објаве: петак, септембар 15, 2017
Објављено у Банија
Величина слова: A- A+
Споменик цивилним жртвама
Споменик цивилним жртвама

Поједини портали форсирају причу о акцији „Уна“ која је покренута крајем септембра 1995. Прича је класична пропагандна, без имало жеље да објективно прикаже догађај.

Пише: Игор Премужић

Мутан је разлог подузимања ове акције и њеног циља. Службена верзија је поштивање договора Изетбеговић – Туђман, али свједоци тог времена знају да то нема везе с ониме што се догађало.

Након ВРА „Олуја“ промијенио се однос снага, ХВ и војска из Босне су имале иницијативу, српске снаге су биле у расулу, офензива је ишла према Бања Луци која је била пред падом. Чим су створене све претпоставке да се изврши освајање тог града, Американци су – из својих интереса и разлога – тражили да се стане с војним операцијама. ХВ и снаге супротстављене српским снагама нису имале дозволу и потпору да тако окончају сукоб у БиХ.

У том тренутку подузимати офензивне операције на Уни, односно брзоплет прелазак набујале ријеке, тешко је разумјети. Нисам војни стручњак, али се добро сјећам тог времена и трагедије погибије великог броја људи, потпуно непотребно и сулудо.

Једном приликом сам пролазио тим крајем и застао крај споменика људима из тог краја који су погинули приликом акције „Уна“. Ради се о људима који су погинули у својим домовима, спаваћим собама и кућама, те српским припадницима војних снага.

Прича, скраћена, локалног човјека иде отприлике овако, цитирам по сјећању:

„Рано ујутро су упали војници с ХВ ознакама и почели убијати по кућама. Видјели су да су то цивили. Док се војска снашла, већ је било пуно побијеног народа. Након што су се скупили, успјели су потиснути ХВ према Уни. Поставили су на врх брда (показује узвисину) протуавионски троцијевни топ с којим су тукли по њима док су бјежали.“

На споменику је 37 имена цивила, од чега двоје дјеце од десет година, и 20 особа који се наводе као српски војници. Хрватска војска је имала педесетак погинулих војника (према службеној верзији).

Чему толике жртве на крају рата, на крају тог ужаса, нити данас немамо одговор.

Лудило морона, а толики људи побијени, толика мржња посијана…

Не поновило се никада.

Аутор: Игор Премужић

Извор: Фејсбук профил аутора


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top