Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Холокауст и профитери

Датум објаве: петак, фебруар 8, 2019
Величина слова: A- A+

Пре десет година 47 држава донело је Терезинску декларацију, Србија само као држава посматрач, која је најавила обавезу реституције јеврејске општинске и индивидуалне непокретне имовине која је остала без непосредних наследника.

Државе потписнице обавезале су се да ће учинити сваки напор како би исправиле последице имовине отете у Холокаусту. Република Србија је обавезу испунила доношењем Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника 2016.

Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, оценио је да је Србија донела најкомплетнији такав закон, „чиме је Влада показала искрено поштовање и солидарност са жртвама Холокауста“. „Упркос томе што не улазимо у круг богатих земаља, нашли смо адекватан начин да не дозволимо да Холокауст буде заборављен, као и да се имовинске последице тадашње невиђене пљачке, колико је то могуће, пониште и исправе“. „Тиме се наша земља опет сврстала на праву страну и потврдила приврженост принципима антифашизма.“

Ангажовање у медијској промоцији и лобирању, и у Србији и у иностранству, овог закона, сматрам својим најзначајнијим политичким успехом. Дух и смисао тог закона су од изузетне етичке вредности и високо племенити. Србија се Законом и његовим спровођењем сврстала високо међу најразвијеније европске владавине права. Ако ту своју предност актуелна власт није успела да реализује у преосталим доменима владавине права, европске и суседске политике, или односа према последицама Другог светског рата и ратова које је Србија водила у деведесетим, цена тог неуспеха ће доспети на наплату.

Спровођење Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника наилази на очекиване злоупотребе, опструкције и оспоравања. У основи је леx специалис који са елементима ретроактивности уређује имовинско-правне односе. У току је иницијатива пред Уставним судом да се прогласи неуставним одредба члана 21 став 3. Одредба предвиђа да је јеврејска општина дужна да поштује наследна права бившег власника и кад је имовина претходно правоснажно враћена општини.

Мој је став да је Члан 21 став 3 у духу Терезинске декларације која изједначава општинска и индивидуална права. Мој је став да индивидуална права имају предност над колективним у сваком случају кад су, у овом случају у следу наслеђивања, заснована на неспорним чињеницама. Закон о отклањању последица Холокауста у имовинском домену унапредио је материјални статус општина, које уживају и предвиђена средства из републичког буџета. Смисао сваке комуне је у заштити имовинских и свих других права појединца, а не обратно. Појединац служи заједници кад плаћа порез и учествује у испуњавању свих других материјалних, пословних или етичких обавеза.

На основу мојих сазнања, у јавном интересу је да се у овом конкретном случају препозна улога појединаца из Социјалистичке партије Србије и повезаних организација који учествују у коруптивној употреби имовине масакриране, с људима, у Холокаусту. Рачуна се и да ће Уставни суд поступати у функцији „дубоке државе“.

Аутор: Никола Самарџић

Извор: Б92

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

 

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top