Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Херојски погинуо у касарни: Памти се Синђелић са Повлена

Датум објаве: субота, септембар 30, 2017
Величина слова: A- A+

Уз мајора Тепића у касарни у Бјеловару херојски погинуо и војник Стојадин Мирковић. У родном Ваљеву још нема никаквог обележја

Мајка Аница са Цолетовим орденом
Мајка Аница са Цолетовим орденом

Пролазе године, али туга и бол за мојим млађим сином Стојадином, који је погинуо у касарни у Бјеловару са мајором Миланом Тепићем, раздираће моје срце и душу док будем жива. Имао је само 19 година кад је настрадао, редовали смо се одласку у војску, цело село било је на испраћају, ни слутили нисмо да нам се жив вратити неће.

Овако, загледана у лик сина на споменику, на гробу у Горњим Лесковицама подно Повлена код Ваљева, кроз јецај говори Стојадинова мајка Аница Мирковић.

– Пуна три месеца, кад је отишао у Бјеловар, нисмо с њим успевали да ступимо у контакт – каже Аница. – Кад сам на телевизији чула да је складиште у касарни у Бјеловару дигнуто у ваздух, нешто ми је говорило да је Цоле погинуо. Кад сам са групом родитеља отишла у Бјеловар, војници су ми рекли да је страдао. Прошле су пуне четири године док званично нисмо били обавештени да је погинуо с мајором Тепићем.

На сеоском гробљу у Горњим Лесковицама у четвртак су се окупили чланови Стојадинове породице, представници Удружења ратних добровољаца и њихових потомака 1912-1918. године. На његов гроб и спомен-бисту у дворишту ОШ „Милош Марковић“ – положено је цвеће.

– Чула сам да је улица у Крушевцу добила име по мом Стојадину, али ме душа боли што у његовом родном Ваљеву још увек нема никаквог обележја – каже Аница. Да су и неком сокаку у Ваљеву дали име Стојадиново, кога су због храбрости прозвали Синђелићем са Повлена, срце би ми било на месту. Кажу да ће, барем, бити асфалтиран део пута до наше куће…

Храбри Ваљевац настрадао је у оклопном транспортеру, из ког је рафалом косио нападаче на главно складиште касарне ЈНА у Бјеловару. Транспортер је гађан „зољама“. Сахрањен је 18. јула 1995. на сеоском гробљу. За јунаштво, посмртно је одликован 31. децембра 1999. Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.

ВАСПИТАЊЕ

– Знала сам да ће живот дати за отаџбину, јер је тако био васпитан – каже кроз сузе мајка Аница. – Ниједном на одсуство није долазио, остало му је било можда још месец дана, па да одслужи војску. Није дочекао да дође кући.

Аутор: Б. ПУЗОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Заборављени јунак са Повлена | Јадовно 1941.

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу | Јадовно 1941.

Детаљи последњег дана живота мајора: Тепић је склонио …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top