Haradinaj može da piše, srpskim generalima brane

Datum objave: subota, oktobar 27, 2018
Objavljeno u Srbija 1999
Veličina slova: A- A+

Zašto i kome smeta objavljivanje memoara ratnih komandanata iz vremena sukoba sa OVK i NATO? Vulin: Samo je u fašizmu bilo zabranjeno pisati i izdavati dela. Kusturica: Ovakva dela važna su za buduće istorijske procene.

Generali Lazarević i Pavković
Generali Lazarević i Pavković

PRVE knjige nove edicije „Ratnik“ Medija centra „Odbrana“ – ratni memoari generala Nebojše Pavkovića nisu još stigle u knjižare, a već su proglašene – jeretičkom literaturom.

Sećanja na borbu sa terorističkom Oslobodilačkom vojskom Kosova i NATO 1999. godine komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije deo domaće javnosti proglasio je za jeres, jer je autor ovog dela osuđen u Haškom tribunalu za ratni zločin. Ministarstvu odbrane, pod čijim okriljem radi izdavačka kuća „Odbrana“, zamereno je da objavljivanjem ovog štiva rehabilituje ratne zločince, ali i „sprečava evropsku budućnost Srbije“.

PROČITAJTE JOŠ: Generalov Dnevnik sećanja na 1999.

U osudi publikovanja dela srpskih generala najbučnije su nastupili Fond za humanitarno pravo i Inicijativa mladih za ljudska prava, koji su u njima videli „početak kampanje čiji je cilj da se haški osuđenici proglase herojima i osobama čije vojno znanje može biti od koristi budućim generacijama“. Na meti njihovih kritika je i cela edicija „Ratnik“, koja će prvi put na jednom mestu objediniti svedočenja aktera sukoba iz 1998. i 1999. godine.

PROČITAJTE JOŠ: General Pavković: Na Kosmetu smo izdržali NATO udare iz stratosfere

U težnji da oktroiše istinu, deo domaće javnosti osuo je paljbu na zapise generala, iako je, prema recenzijama, reč pre svega o delu iz domena vojne struke, strategije, taktike i praktične primene teorije ratovanja. To je nauka koja se izučava na svim vojnim akademijama sveta, uključujući i zemlje zapadne demokratije.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin podseća da je samo u fašizmu bilo zabranjeno pisati i objavljivati, ali i napominje da se ti isti kritičari nisu čuli kada je Ramuš Haradinaj objavio knjigu sa opisima ubistava srpskih policajaca.

– Srbija je slobodna zemlja koja nema razloga da se stidi svoje borbe. Ratove nismo ni tražili, ni izazivali. Ne znam zašto nam je trebalo 19 godina da posle NATO agresije sakupimo sećanja najistaknutijih komandanata i ne razumem zašto oni nemaju prava da kažu svoju istinu – kaže Vulin za „Novosti“. – Ponosan sam na način na koji su branili svoju zemlju. Struka im čestita na vojničkoj veštini i ne sumnjam da će svetski stratezi pažljivo pročitati kako je komandovano u uslovima apsolutne vazdušne i svake druge vojničke premoći jedne strane.

Ministar odbrane podseća da su generali Pavković i Lazarević osuđeni po komandnoj odgovornosti, a da su oni za koje je dokazano da su ubijali svojim rukama ne samo na slobodi nego često i na vlasti.

– Vidim da u Srbiji ima onih koji našim generalima ne mogu da oproste što su preživeli i što se ne predaju. Nije im smetalo, međutim, podmetanje Račka, ali imaju zamerke kada se javi svako ko može da ga raskrinka. Ne predstavlja im problem što je naša vojska napadnuta na Košarama i Paštriku, ali ga i te kako vide kada preživeli govore. Ako nešto napisano nije istina, neka kažu, ali zabrana istine je nedopustiva – decidiran je Vulin.

Kometarišući predstavljanje Pavkovićevog ratnog dnevnika na ovogodišnjem Sajmu knjiga, reditelj Emir Kusturica podseća da je važno da ova vrsta iskustva bude dostupna.

– Više je nego važno da se ovi zapisi objave i da sa dokumentima iz prve ruke procenjujemo prošlost i ideju o tome šta nam je istorija – kaže Kusturica. – U svakom pogledu postoji potreba za delima na osnovu kojih ćemo ubuduće praviti istorijske procene. Taj dokument ne može biti bolji.

Čičavica: Srpski vojnici sa narodom / Foto D. Milovanović
Čičavica: Srpski vojnici sa narodom / Foto D. Milovanović

Argument koji probuđeni kritičari najčešće potežu u napadima na javni angažman nosilaca odbrane od NATO jeste da su osuđeni za ratni zločin. U domenu publicistike, za istoričara Bojana Dimitrijevića ova činjenica je – bez značaja. On pozdravlja potez vojnog izdavača Medija centra „Odbrana“ da objavi hroniku ratovanja iz 1999. godine.

– Pavković i Lazarević su vojnici koji su izvršavali naređenja i branili svoju zemlju. Objavljivanje ovakvih dela je nužno – navodi Dimitrijević. – Već je uspostavljena i istorijska distanca od 20 godina od događaja koji su u njihovom središtu. To su autentična svedočenja naših vojnih komandanata. Ne smemo zaboraviti da je druga strana svoje knjige već napisala i objavila svoje viđenje sukoba. Otud ne postoji nijedan razlog da i mi ne uradimo isto.

Iskustva generala Vojske Jugoslavije nisu prvi put na meti kritika u delu domaće javnosti. Gostovanja generala Lazarevića, Delića i drugih na Vojnoj akademiji, gde su kadetima i oficirima držali predavanja bazirana na iskustvima iz NATO agresije 1999. godine dočekana su na nož. Prenošenje njihovog znanja i jedinstvenog iskustva mlađima deo prozapadne javnosti ocenio je kao reviziju istorije i rehabilitaciju ratnih zločina.

BITKE MEĐU KORICAMA

Novopokrenuta edicija „Ratnik“ Medija centra „Odbrana“ obuhvata sedam knjiga, na čijih više hiljada strana su sabrana sećanja učesnika ratnih dejstava na KiM tokom NATO agresije 1999. godine. Prve četiri knjige su ratni dnevnik generala Nebojše Pavkovića, pod nazivom „Treća armija 78 dana u zagrljaju Milosrdnog anđela“. Mesto u ovoj ediciji našlo je i delo „Prištinski korpus 1998-1999“, koje obuhvata sećanja komandanta Prištinskog korpusa Vladimira Lazarevića i njegovih oficira. „Ratnik“ obuhvata i dela „Bitka na Košarama“ i „Bitka za Paštrik“, koja donose sećanja učesnika ovih bitaka. U njima su potresne priče o paklu Košara i danima kada je kamen Paštrika goreo, ali su heroji odbrane ostajali na svojim položajima.

 

DUG HEROJIMA KOŠARA

KNjIGA „Bitka na Košarama“ vraća dug herojima koji su tokom NATO agresije 1999. branili i odbranili državnu granicu SR Jugoslavije prema Albaniji, rečeno je juče na promociji na štandu Medija centra „Odbrana“. O knjizi, koja govori kako su se OVK, NATO snagama i vojsci Albanije suprotstavili pripadnici jedinica Vojske Jugoslavije, dobrovoljci iz Srbije, Rusije i drugih zemalja, govorili su neposredni učesnici događaja pukovnik Duško Šljivančanin, general major Dragan Živanović, pukovnik Ljubinko Đurković i pukovnik Vukoje Kovačević.

– U knjizi su svedočanstva učesnika bitke, koji su govorili u slavu i čast svojih 108 poginulih saboraca – rekao je Radenko Mutavdžić, priređivač knjige. – Napad je bio silovit, iznenadio je naše vojnike, ali je linija fronta stabilizovana i nije bilo većih pomeranja sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma. (D. M.)

Autor: R. DRAGOVIĆ

Izvor: NOVOSTI


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top