Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Бесједа пароха дрежничко – јасеничког, протојереја Милоша Ореља над Клечком јамом

Датум објаве: уторак, август 12, 2014
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/klecka-jama_10-08-2014_016.JPG

… Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453…

Драга браћо и сестре, поштовани организатори; председниче Већа српске националне мањине за град Огулин г. Невене Ивошевић, поштовани председниче Удружења Јадовно 1941. г. Душане Басташић, председниче антифашиста за град Огулин г. Симо Таталовић, дожупане Карловачке жупаниjе г. Синиша Љубоjевић, доградоначелниче града Огулина г. Мићо Затезало, сви присутни данас овде окупљени.

Данас смо по трећи пут на овом месту. Месту страхота и ужаса, и опет месту светом. Светом зато што су, не слутећи и не помишљаjући да се то може догодити 1941., лако хватани, овде довођени, убиjани и у ову jаму бацани безазлени и невини православни Срби 453. Убиjани од оних коjи су себе сматрали и називали чистокрвним Хрватима, правим католицима и усташама. Но нису Срби убиjани само у овоj и другим jамама већ готово у сваком месту диљем тадашње Независне државе Хрватске и Босне и Херцеговине. Ово као и многа друга стратишта сачувана су од заборава, у великоj мери трудом, напором, истраживањем, прикупљањем докумената и писањем историчара др. Ђуре Затезала. На таj начин сачувана jе истина као наjвећа Божиjа и људска вредност, а ми смо данас овде да се том истином напоjимо, да jе сведочимо, да се поклонимо и помолимо светим жртвама, и да свету истину о њима преносимо на потомке жртава од коjих су многи расеjани и разишли се на разне стране, за што jе наjбоља писана реч, посебно онаj подсетник г. Затезала. Свако ко овде дође с поштовањем, љубављу и молитвом, отићи ће с духом мира и благослова светих жртава.

До ове jаме  довођени су и у њу бацани Срби из целог огулинског краjа, и Горског Котара. То jе истина ове jаме. Та истина jе проговорила и говори.

По Божиjем благослову говоре свете душе коjе су се по мучењу, масакрирању и убиству жртава винуле пут небеса у раjска насеља и окриље Бога Свемогућега, Цара Небескога.

Поред ове истине имам потребу, обавезу и дужност да овде данас поменем jош две велике истине, посебно што се обадве као и ова налазе на подручjу Огулина. Једну се на сваки начин жели покрити непропусним велом заборава за сва времена, док о другоj сви ћуте.

Дакле друга истина о великом страдању Срба jесте Дрежница. По наjновиjим истраживањима од 5.800 становника колико jе Дрежница имала 1941. укупно jе око 1.500 жртава, 4/5 пострадало jе као цивили, углавном од УСТАША од чега 176 деце старе од неколико сати до 15 година. Пострадало jе више од сваког четвртог становника Дрежнице.

Осамдесетих година у Дрежници jе основана Управа спомен подручjа и жртвама започета изградња споменика тj. МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА са школом, са именом СПОМЕН ДОМ ШКОЛА. Такођер jе започета активност да се Дрежница са Горњим брињским краjем прогласи СПОМЕН ПОДРУЧЈЕМ о чему jе Сабор СРХ 1990-те донио законску одлуку, али се због рата 1991. то ниjе реализовало. До 1993. уређен jе школски простор и на улаз уз остало стављено спомен обиљежjе – СПОМЕН ШКОЛА. После ‘Олуjе’ почетком 1996. равнатељица школе Мариjа Ловрић скинула jе спомен обиљежjе – СПОМЕН ШКОЛА, а садашња равнатељица Анђелка Салопек исто не жели вратити и уз помоћ Опћинског суда Огулин коjи jе допустио да се грунтовне књиге за Дрежницу униште и Жупаниjског суда коjи их jе ставио ван снаге, незаконито се укњижуjе у власништво овог jединственог српског споменика коjи Жупаниjа и жупан Карловачке жупаниjе прогласуjу за све, само не за оно што он jесте и за што jе грађен, а то jе: СПОМЕН ДОМ ШКОЛА – МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР жртвама Дрежнице Другог светског рата.

С jедне стране власти Карловачке жупаниjе отимаjу оваj српски споменик и бришу са њега спомен обиљежjе понижаваjући споменик, жртве и њихове потомке, док са друге стране српске институциjе од наjнижих до наjвиших и њихови представници не чине ништа ни у моралноj ни у законскоj обавези, ни у политичком оквиру могућности да част и достоjанство жртава, њиховог споменика и част потомака одбране. Сви су о овоме упознати: Предсjедник државе РХ, предсjедник Владе, поjедини министри, Савет за националне мањине и сви српски представници, и многи Дрежничани се питаjу да ли jе не даj Боже у питању нека трговина са дрежничком светињом.

Ако jе за Републику Хрватску и већински народ Хрвате, Вуковар град посебног пиjетета, онда jе за целу српску мањину у Републици Хрватскоj хтели то њени представници или не, Дрежница место посебног пиjетета, како због силних жртава, тако jош више за све оно што  су часно и позитивно  Дрежничани и место у целини кроз своjу историjу учинили за Хрватску.

Због оваквог мог става, већ двадесет година у школи сам изложен невиђеном терору, а тиме и моjа породица како би ме се натерало да напустим Дрежницу, а у последње време морам рећи и више од терора. Наиме на дан ‘Олуjе’ 05. августа 2014. у Спомен дому Дрежница догодио се пожар због коjег су горели каблови и водоводне цеви, нестало jе струjе и избила вода. Да се то не даj Боже догодило ноћу настрадао би jа и пола моjе породице.. Мени, Цркви и удружењима нанесена jе велика материjална и друга штета.

Из наведеног позивам све српске представнике да се окрену Дрежници коjа jе више од три  пута веће стратиште од ове страшне Клечке jаме. У Другом светском рату jе седам пута изгорела. Дрежница jе жива jама у коjоj живе живи потомци светих жртава коjима се отима СПОМЕНИК ЊИХОВИМ СЛАВНИМ СВЕТИМ ЖРТВАМА. Сва спомен обиљежjа са СПОМЕН БОЛНИЦЕ су скинута, а СПОМЕН КОСТУРНИЦА у коjоj jе гробница и Приморцима и Истранима запуштена пропада.

Трећа истина jесте да jе 1991. у Огулину у Касарни и Полициjскоj станици убиjено више од 10 Срба, а многи су умрли од последица. То jе истина као и друге истине, а када jе нешто истина онда нам она сама налаже како да поступамо. Дакле наш jе задатак да знамо имена тих 10 или колико jе заиста пострадало Срба, да се за њих подигне парастос и да их се сећа и помиње као што су од нас своjим страдањем и мученичком смрћу заслужили.

Молим Вас представнике коjи сте се потрудили око ове Свете истине да се потрудите и око ове две друге наше истине.

 

У Дрежници:
09.08.2014. на Светог Великомученика Пантелеjмона.

 

Протоjереj Милош Орељ парохВезане виjести:

ПАРАСТОС ЗА 453 СРБИНА УБИЈЕНА И БАЧЕНА У КЛЕЧКУ ЈАМУ

Парастос за 453 жртве убиjене у Клечкоj jами код Огулина

КЛЕЧКА ЈАМА – СТРАТИШТЕ ЖРТАВА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА – ГЕНОЦИДА

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top