Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Горанова лествица

Датум објаве: субота, март 21, 2015
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић


Значаj филма, не само као комерциjалног производа, први су схватили творци Холивуда, досељеници с украjинских и руских равница, и том новом виду комуникациjе, свакако и уметности, доделили улогу коjу филм у данашњем свету углавном има, а ради се о пропаганди: политичкоj, државноj, идеолошкоj, корпоративноj… чиjи jе циљ да у поjединцу убиjе потребу за размишљањем, за креациjом и наметне му жељени мисаони образац. Одавно познат образац.

А зашто се тим обрасцем – бар делимично и повремено, тамо где постоjе уметнички изазови – не служе Срби, њихове филмаџиjе? Коме jе у савременоj Европи потребно, ако Србима ниjе, да из сопственог дворишта изнесу у свет слику о себи, истиниту слику, битно другачиjу од ове коjа, ево, мерено децениjама кружи Европом (и Америком, наравно) о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе.

Снимамо филмове о сопственом трошку у коjима имитирамо одвратну, што би покоjни Тирке рекао, гњецаву продукциjу са Запада, углавном из холивудских студиjа, нудимо свету слику коjу jе таj свет већ одавно продао нама, придружуjемо се тужбама против нас, потписуjемо и на целулоидноj траци пресуде коjе се односе jедино на нас.

Наравно, има српских филмова коjи не припадаjу овоj категориjи, али у Србиjи, на пример, ниjе снимљен филм о готово надљудским борбама српских снага са ОВК-бандама, регуларном армиjом Албаниjе и НАТО, 1999. године, на подручjу српско-албанске границе. Зашто? Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника? Имамо ли уопште право на таквог воjника? Или се они коjи би то и филмовали плаше да им такав филм неће позивати на фестивале у иностранству, да неће видети света?

Чиjи би то филмски ствараоци, осим српских, игноирисали страшну трагедиjу сопственог народа, изгон библиjских размера Срба из Хрватске, завршно с „Олуjом“? Како то да никоме у Београду ниjе инспиративна тема деловање КПЈ од 1928. године (4. конгрес одржан у Дрездену) када jе донет антисрпски програм коjи се остварио у преко 90 одсто зацртаног. Остало jе jош само одваjање Воjводине. Шта jе тема ако то ниjе?

Горан Радовановић нема таj проблем. Направио jе, сценаристички и режиjски, филм „Енклава“ (обавезно погледати) о изолованоj српскоj заjедници, заосталоj на Косову након бомбардовања Србиjе 1999. године, прогона Срба и окупациjе jужне српске покраjине. Филм за плакање и сећање, остварење коjе на образ савремене Европе лепи припадаjућу црну траку, а многима коjи се у Београду баве филмом даjе до знања да таj посао подразумева и частан, људски однос према сопственом народу и држави.

 

Извор: НОВОСТИ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top