fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Голдштајн на удару критике због Јасеновца и Блајбурга

Због изјаве да Јасеновац и Блајбург нису исто, да је Јасеновац злочин геноцида, а Блајбург само злочин, угледни хрватски историчар Иво Голдштајн нашао се на удару критике професора др Матка Марушића, који је то назвао незамисливим расизмом и затражио његову јавну осуду.

Иво Голдштајн Фото: youtube.com
Иво Голдштајн Фото: youtube.com

„Јасеновац и Блајбруг нису исто. Јасеновац је злочин геноцида, и ратни злочин, и злочин против човечности. Блајбург је у једном делу злочин и злочин против човечности, то није исто. Не можемо говорити – све су жртве исте, то је неприхватљиво”, рекао је Голдштајн.

Голдштај је, гостујући на ХРТ-у рекао, између осталог, да када се нема јасна слика о историји, тешко се може направити инвентура и заузети позиција у садашњости, па је и свака пројекција будућег развоја немогућа.

Оценио је и да данас у Хрватској није тешко само суочавање с прошлошћу, већ да постоји и проблем данашњице, како је рекао, проблем прихватања и уважавања другог и друкчијег.

„Култура која је проусташка у време данашњице је антиглобалистичка, несношљива, нетолерантна, антимигрантска и анти свих, и онемогућава Хрватску и Хрвате да функционишу као народ међу народима. Не ради се само о политичким странкама, већ о раширеној култури сећања која је неприхватљива, не фокусира се само унутар екстремистичких странака него и унутар ширег политичког живота, укључујући и владајућу странку”, навео је Голдштајн, јавља Танјуг.

Према његовом мишљењу перцепција о прошлости у којој су усташе добри и позитивни добила је у замах 2015., 2016. и ако сада не можемо заједнички да одржавамо комеморацију жртвама, то показује не само да имамо проблема с културом сећања него цела култура и друштво не функционишу.

Сматра да влада и државна политика морају направити помаке према томе јер не може се на исти начин обављати комеморација у Јасеновцу и Блајбургу.

Фасцинира га, каже, на који начин многи учесници те расправе јако мало или нимало не знају о тим историјским чињеницама које су се догодили у Јасеновцу, на Блабургу и на Крижном путу.

„То је слојевит догађај и ако желите политички да делујете, ако желите изнети политички став који би могао да функционише у том политичком простору, морате знати барем у глобалу што се догодило”, рекао је Голдштајн.

Марушић, пак, сматра да је Голдстеин изјавио ствари које су до сада биле незамисливе у главама свих људи на свету, које нико никад није изговорио и које траже јасну осуду, јавну, стручну, људскоправну и политичку.

За Марушића је неприхватљиво да се не може говорити да су све жртве исто и пита у чему је разлика између жртава Јасеновца и Блајбурга.

Прво, каде се за оба та страшна места каже „жртве” мисли се на невине људе, који ништа нису скривили, ни по данашњем нити по ондашњем праву и законима. То што је на Блајбургу међу пола милиона људи било и усташа који су починили злочине не значи да невини нису били сасвим невини, сматра Марушић.

„Зар Голдштај хоће да каже да је смрт девојака у Худој Јами мање вредна, мање трагична неголи смрт Ане Франк”, запитао је Марушић.

Он пита и по којем то праву, којем моралу, ратном обичају или ичему знаном а да није осуђено, убијање без суђења није злочин.

„Жели ли Голдштај освету увести као разлог убијања? Куд ће нас онда то све одвести, коју ћемо историју учити, које право, коју социологију”, пита такође Марушић, који сматра да то што је то што говори Голдштајн чисти је расизам, јер су се невине жртве Јасеновца и Блајбурга разликовале само по националности и вери.

У Јасеновцу су, каже, убијани и Хрвати, а на Блајбургу и Јевреји и Срби.

„И друге страшне ствари говори Иво Голдштајн и хрватска влада, народ и сви појединачно на које се његово ружно говорење односи требало би према тим ружним говорењима заузети став и јавно им се успротивити”, позвао је Марушић.

Сматра да би исто требало да ураде и сва невладина удружења посвећена људским правима и миру.

А будући да је, како каже, Голдштајн неопростиво претерао, овде од свих тих удружена тражим да се о његовим речима изјасне, да их осуде – као да су дошле из уста било којега другога човека.

„Њега (Голдштајна) можда треба и строже осудити, јер је историчар и учен човек, који би морао пазити шта говори и кога и зашто вређа. Јер он не вређа неке незнане сиромахе у некој незнаној крчми, него хрватски народ, хрватску Цркву и хрватску владу”, навео је Марушић.

Извор: ПОЛИТИКА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: