Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Годишњица смрти видовданског хероја Гаврила Принципа

Датум објаве: четвртак, април 27, 2017
Величина слова: A- A+

У чешком затвору Терезину, 28. априла 1918. године умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.

Споменик Гаврилу Принципу (фото: Даворин Секулић / Klix.ba)
Споменик Гаврилу Принципу
(фото: Даворин Секулић / Klix.ba)

Чланови „Младе Босне“ извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење.

Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25 младих људи.

Од шест атентатора, њих пет је било млађе од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра 1914. на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем.

У вријеме кад се десио атентат, Гаврило Принцип је био млад за смртну казну, па је осуђен на двадесет година затвора, гдје је био изложен страшним мучењима.

Казну је служио у чешком Терезину, гдје је и умро 28. априла 1918. године. При крају живота веома је ослабио због лоших затворских услова, тамновања и мучења.

На зиду ћелије у којој је и умро, прије 99 година, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.

А на затворској лименој порцији, у знак сјећања на ноћ уочи атентата када су се видовдански хероји заклели на гробу „младобосанца“ Богдана Жерајића да ће они остварити његово започето дјело, Гаврило је урезао стихове: „Тромо се време вуче, и ничег новог нема, данас све као јуче, сутра се исто спрема. Право је рекао Жерајић, тај српски соко сиви – Ко хоће да живи нек мре, ко хоће да мре нек живи“.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели „Видовданских хероја“ на православном гробљу, на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом мјесту, након Другог свјетског рата поново је постављена спомен плоча на којој се налазио натпис: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја „Младе Босне“.

Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив по Гаврилу Принципу – Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Документ који крије језиву судбину Гаврила Принципа и његове …

Зашто је Принцип убио Фердинанда | Јадовно 1941.

Мухамед и Гаврило | Јадовно 1941.

У Чешкој одата пошта Принципу и српским заробљеницима …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top