fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Геноцид о коме се дуго ћутало!

Припадници дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика jула 1944. године

Dр Гоjко Гоjковић, Велика

Dр Гоjко Гоjковић, Велика

Представници Невладине организациjе „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе инициjативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. jула 1944. где су, како тврде, зликовци клали неjач, старце, жене и децу коjа су бацана у ваздух и дочекивана на баjонете и коjоj су сечене ноге испод колена…

– Будући да нацистички геноцид у Велици 28. jула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да Влада Црне Горе формира државну комисиjу, у коjоj би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди тачан броj погинулих у геноциду, са основним личним подацима жртава. Тражимо да се утврди коjе су све воjне jединице починиле оваj злочин, као и њихов командни кадар и састав, са личним подацима свих њихових припадника у периоду геноцида у Велици. Потребно jе да се расветли мотив тог злочина, коjи се по монструозности и сразмерно броjу становника сматра jедним од наjтежих на просторима Југославиjе, стоjи у писаноj инициjативи, у коjоj се од Владе Црне Горе jош захтева да у сарадњи са потомцима, подигне достоjан споменик – мемориjални центар жртвама геноцида у Велици.

Позиваjу и исто време и Исламску заjедницу у Црноj Гори да се jасно и недвосмислено огради од геноцида и осуди злочин против човечности, коjи су Бошњаци-муслимани у саставу jединица нацистичке Немачке починили над цивилним величким православним становништвом. Будући да jе од укупно 814 страдалих становника садашњих општина Плав и Гусиње у Другом светском рату, само у величком покољу убиjено две трећине неjачи нашег села, захтевамо да матична општина Плав 28. jул прогласи за Дан сећања на жртве геноцида у Велици, каже се у инициjативи НВО „Клуб Велика“.

МАСАКР ЗА ТРИ САТА – Масакрирали су нас за само два-три сата. Зверски. Јечала jе Велика. Гледали смо уплашено ка маjкама коjе су клали. Велика jе за трен постала jедно од три наjвећа губилишта у Европи у Другом светском рату, када се имаjу у виду броj становника и териториjа – говорио jе преживели сведок величког покоља др Гоjко Гоjковић (84), коjи живи у Београду. – Била jе видљива жеља зликоваца да нас урнишу и затру. Злочин jе био смишљен и испланиран, касниjе прећуткиван. Међутим, сећање не сме да стане. Злочин мора да се памти. Да опомиње.

На том месту страдања прошле године 28. jула, на дан Светих Кирила и Јулитe, детета и маjке коjи су пострадали у време Диоклециjановог гоњења хришћана, у потчакорском селу Велика, у општини Плав, беседио jе патриjарх српски Иринеj, баш на дан када су за пар сати 1944. године припадници злогласне нацистичке дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, балистима и вулнетарима из Плава и Гусиња, дословце поклали више од 600 житеља Велике!

– Ово jе место обливено крвљу невине деце, жена и стараца коjи су положили животе само зато што су били друге вере или нациjе у односу на оне коjи су потезали своjе ножеве, своjу мржњу и све оно чиме су на наjстрашниjи начин утиштавали животе. Овде jе страдало више од стотину деце и то на наjбестиjалниjи начин. Страдала су и многа нерођена деца. Вађена су из утроба своjих маjки и предана огњу и ножу.

Величани ће се и у уторак помолити за душе невиних жртава. Сетиће се и речи патриjарха Иринеjа, изговорених пред Црквом Светих великомученика Кирила и Јулите, коjу су саградили у знак сећања на своjе мученике.

БАЈОНЕТИ

Милици Симоновић, како jе сведочио њен супруг Душан, зликовци су баjонетима поцепали стомак и извадили дете из утробе. Њена деца су пошла да виде шта jе са маjком.

– Тако су ми погинуле кћерке: Зорка од 14 година, Крстиња од осам, и син Милорад од две године. Син Мато имао jе четири године. Ухватили су га жива, и посекли му обе ноге у коленима, везали га и обесили на jедну шљиву и главу му окренули наниже. Ту су га мучили зверски пред очима моjе маjке Јеле. Скинула jе шамиjу са главе и молила их да то не чине. Убили су обешеног Мата. Кћи Љубица jе побегла. Умрла jе од последица страве коjу jе доживела – сведочио jе Душан Симоновић.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: