fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Фудбал на Васкрс на Солунском фронту

Пре сто година није било богохулно да се на данашњи празник игра, па се 15. априла 1917. тим наше телеграфске школе састао с екипом британске 38. болнице

Фудбал у избеглиштву надомак фронта: тимови Напредак I и Напредак II у Микри 1917. (Фото из збирке Србислава Ч. Тодоровића)
Фудбал у избеглиштву надомак фронта: тимови Напредак I и Напредак II у Микри 1917. (Фото из збирке Србислава Ч. Тодоровића)

Напредак I, II и III

У својој књизи „Фудбал у Србији 1896-1918” (с поднасловом: „као и у избеглиштву у савезничким земљама 1916-1918”) историчар нашег спорта покојни Србислав Ч. Тодоровић је записао: „И на Солунском фронту омиљена забава наших ђака-избеглица био је фудбал, мада са честим прекидима и слабијим играчима. Овде је, почетком новембра 1916. иницијативом Велимира Веље Поповића, некада познатог соколског радника, формиран фудбалски клуб „Напредак”, са своја три одељка „Напредак бр. 1” на телеграфском курсу у Солуну, „Напредак бр. 2” у саобраћајној школи у Зејтинлику, и „Напредак бр. 3” у пекарској чети у Микри. Сва ова три клуба сачињавали су „Савез” и увек су радили у најбољој сагласности. Најпознатији играчи су били: Димитрије Радивојевић, Андра Црвенчанин, Вуле Премовић, Љубиша Ивковић, Д. Пешић, Коста-Кокан Поповић, Драг. Шуманац, Сима Ђорђевић, Ђорђе Благојевић (капитен), Јездимир Денић, Војислав Вукшић, Илија Илић, Стевислав Цокић, Никола Ристић, Илија Кузмановић-Рефлектор, Вапа, Митке Илић, Јован Костић, В. Милошевић, Сретен Јакић-Ћива, Миодраг Јовановић-Цине, Јован Спасојевић, Владета Милетић, Владета Поповић, Д. Јанковић, Драгољуб Илић, Милорад Митровић и други.”

Због побожности најватренијих фудбалских навијача код нас је већ постао обичај да се за Васкрс не игра фудбал, иако још од раније, из других разлога, редовна кола нису у недељу, него у суботу. Пре сто година бављење спортом на највећи хришћански празник није било нити богохулно, нити несрпско.

Ево доказа из листа с најсрпскијим називом („Велика Србија”), који је излазио у Солуну у доба Првог светског рата. У њему је на Васкрс, 2. априла 1917. по јулијанском календару, који је тада код нас био у званичној употреби (15. април по садашњем), објављено:

„У недељу 2. ов. мес. биће велика лоптачка утакмица између ђачког клуба „Напредак и енглеског клуба „Канада” из 38. болнице. Игралиште се налази код аутомобилске команде. Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Почетак игре у 4 часа.”

Да се на православни Васкрс игра фудбалска, то јест, како се тада говорило, лоптачка, утакмица саопштила је и „Правда”, лист млађи од „Политике” седам и по месеци, чији је власник избегао из Београда, који су 1915. заузели Немци, Аустријанци и Мађари (власник и оснивач нашег листа Слободан Рибникар је с братом Дарком погинуо 1914. бранећи Србију на бојном пољу):

„У недељу 2. ов. м. првог дана Ускрса даваће се велика лоптачка утакмица између ђачког лоптачког клуба „Напредак”, ђака телеграф. приправника, и енглеског клуба „Канада” из 38. болнице. Игралиште с леве стране трамвајског депоа, код аутомобилске команде. Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Почетак утакмице у 4. часа.”

С обзиром да је вест у оба листа готово од речи до речи иста, укључујући и наслов („Спорт”), намеће се закључак да је текст добијен из истог извора, па да је самим тим њено објављивање било важно и некима ван редакције. Да је и у ратним условима спорту придаван значај потврђује и ова вест из „Правде” од 14. марта (27. март по садашњем) 1917:

„Г. Љуба Јовановић, министар унутрашњих дела, са начелником г. Ж. Лазићем посетио је прекјуче лоптачке утакмице нашега Спорт клуба са Енглезима. После тога г. Јовановић је посетио нашу војну телеграфску школу и станове ђака.”

И за ту утакмицу и у „Великој Србији” и у „Правди” је најава дословно иста:

„У недељу 12 ов. мца даваће се велика лоптачка утакмица између Ђачког клуба „Напредак” ђака телеграфских приправника и енглеског клуба „Каламариа.”

Енглези, познати целоме свету као најбољи спортисти – а нарочито у овој игри – били су ипак два пута побеђени од наших младих и окретних играча, и ако се зна да је овај спорт уведен код нас пре десет година. Како је овај ђачки клуб показао одличан успех, што се је видело у прошлим утакмицама, то се надама да ће публика, својом посетом у великом  броју одати заслужено признање нашим омладинцима. Игралиште се налази с леве стране трамвајског депоа. Почетак утакмице у 3 часа.”

Исход васкршње утакмице није саопштен. То и није било тако битно. Сада је резултат најважнији, па и навијачи не долазе да уживају гледајући витешко надметање и да дају добровољне прилоге, него да на сваки начин „помогну својима” да победе за шта се не бирају средства.

Пошто је такво понашање далеко не само од богоугодног, него и од цивилизованог, можда је и боље што се Црвена звезда – Партизан не игра за празник. Какви су односи ко зна по чему бисмо памтили овај Васкрс.

Аутор: Иван Цветковић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Томислав Кресовић: Да се не заборави Србија на Ускрс 1944 …

На бомбама – „Срећан Ускрс“ ћирилицом! | Јадовно 1941.

КРВАВИ УСКРС 1944. Савезници нас бомбардовали на Титов …

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: