Фељтон Политика: Заборављена увала ужаса (2)

Иза пашке плаве лагуне, пеjзажа као створеног за разгледнице коjе се шаљу драгим особама са летовања, некада jе постоjала усташка мануфактура смрти

Паг – Капетан бродића је на тренутак угасио моторе. Сваки ходочасник положио је по цвет у море. Београдски професори Зорица Ђоковић и Борис Беговић положили су венац са натписом „Жртвама Слане“. Свештеници су се помолили за душе убијених Срба и Јевреја током лета 1941. године.

Патролни брод хрватске полиције који нас је обезбеђивао, приметно се удаљио у том тренутку, ваљда, не желећи да ремети тих неколико минута тишине која је уследила.

Део острва Паг посматран из Карлобага или са врхова Велебита, подсећа на парче месечеве површине коју је неко бацио у Јадран. Снажне буре су потпуно оголиле тај део острва, те изгледа сабласно и величанствено у исто време. Као Голи оток, о коме се толико говорило. О логорима смрти на Пагу се толико ћутало.

Ту, где венац и цветове носи морска струја, на Пашким вратима, пре 74 године, усташе су српске и јеврејске логораше везане за повеће каменове, бацали у море са теретних бродица.

– Остатак људи пребациван је на обалу, где су смештани у посебне импровизоване логоре за Србе и Јевреје које је делила узвишица – каже Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, док крупни капетан Нино Румора покушава да некако пристане бродом уз оштро, негостољубиво стење.

Венац у мору за жртве са Пага

Била би Слана надреално романтична увала и тај комад острва бледожућкастог камења, био би тако редак и драгоцени дар природе, да га заувек није затровао човек.

Заљубљени пар недалеко је привезао чамац. Знају ли да је, иза пашке плаве лагуне, пејзажа као створеног за разгледнице које се шаљу драгим особама са летовања, некада постојала усташка мануфактура смрти? И да се пар заправо сунча на плажи у близини плаже ужаса?

Ходочасници са брода посматрају стену која се уздиже као зид, зид плача. Спомен-плоча је поново разбијена и ишчупана.

– Ова увала је заправо плава гробница – чујем нечији глас.

Пењемо се по узвишици која је делила два логора. Они којима ово није први долазак посаветовали су ме да обујем ципеле за планинарење, јер то камење као да памти, као да одбија да више икада људска нога крочи на острво. Ципеле су ми, после десет минута хода, биле готово уништене. Пре 74 године, Срби и Јевреји из свих делова нацистичке НДХ, овуда су ходали боси.

Имамо велику срећу да не пече Сунце и да су облаци потамнели небо, стварајући од тиркизног плаветнила, сиво-црну куполу. Испод ње, корачамо ка врху, док иза нас ходочасници носе крст освештан у Бањалуци.

Хаџи Братислав Николић из Новог Сада проналази комад бодљикаве жице којима су били опасани логори. Није овде било неке нарочите истраге или форензичара који би претражили сваки сантиметар острва који је био део великог плана Независне Државе Хрватске.

– Систем логора Госпић–Јадовно–Паг био је устројен како би се Срби и Јевреји уништили. Али, италијанске окупационе снаге су, видевши јаме на Јадовном и логоре на Пагу, затражиле да се они затворе. Усташе су лешеве бацали у море или су их већином сахрањивали у плитким каменим гробницама. Италијани су посмртне остатке спалили и пепео расули по мору – причају Басташић и Беговић, док се чује како група ходочасника крамповима копа рупу у камењу.

Тамо нема земље. Постављају крст. Чује се „Оче наш“. И види се море.

Још један ходочасник проналази комад бодљикаве жице, на делу острва где се препознају места на којима су постављане импровизоване бараке. За Србе и за Јевреје. Они су се ипак довикивали, јер их је делила само узвишица, али о тим ноћним крицима, тек се шапутало у Титовој Југославији.

Јер, после затварања логора на трансферзали Госпић–Јадовно–Паг, подигнут је Јасеновац. Зашто су приче о плажи ужаса заташкаване? Због чега и после више од седам деценија, међу камењем, можете пронаћи остатке логорске жице?

Бројни покушаји да се подручје логора „Слана“ прикладно обележи, нису успели.

– Спомен-плоча у самој ували први пут је постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, „народ отока Пага“. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истоветним текстом и у истоветном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена два дана по откривању. Учиниоци нису откривени. Трећи пут је истоветна спомен-плоча постављана 29. јуна 2013. години, а разбијена је деветнаест дана касније. И опет учиниоци нису откривени – прича Беговић. Ни сада плоче нема.

Враћамо се ка ували. Православни крст стоји на узвишици. Колико ће издржати тамо нетакнут? Тек неколико десетина људи преживело је пашки пакао. Међу њима је сарајевски Јеврејин Емерик Блум. Касније је Блум постао легендарни оснивач и први директор „Енергоинвеста“, привредног гиганта у тадашњој СФРЈ. Блум је сматран истинским генијем бизниса. У сарајевској чаршији постојала је само једна ситроенова „ајкула“ и сви су знали да је то Блумов службени аутомобил. Моћни директор није никада желео да се вози у немачком „мерцедесу“.

Као директор једног од највећих конгломерата источне Европе, инжењер електротехнике који је диплому стекао у Прагу 1939. године, Блум је био занимљив и за „Фајненшел тајмс“ који га је описао као оличење социјалистичке пословности у оно, самоуправно, доба.

Био је интелектуалац уметничких склоности леве оријентације, те је волео да Сарајевска филхармонија понекад свира у великој сали „Енергоинвеста“. Али, Блум је једном приликом инсистирао да се у музицирање укључи и раднички оркестар са чекићима, бушилицама и брусилицама. Направио је импровизацију, по предању Оскара Данона, те су Блумови гости, светски стручњаци за нуклеарну физику, били убеђени да се ради о авангардној композицији.

Слушам причу о мученику са Пага, док посматрам своје баканџе које губе битку с камењем. Јеврејин који је стварао другу Југославију, касније је сведочио неколицини људи о судбини њихових ближњих који су заувек нестали у мору.

Укрцали смо се на брод. На другој страни острва, на плажи Зрће, налази се место на којем се организују најлуђе журке на јадранској обали. Капетан Нино нам прича да ни по коју цену не жели да превози надуване младе туристе на плажу с неколико клубова, у близини Новаље, која је због „лудог“ провода и прича о сексу „на извол’те“ које су достигле ниво митологије, добила надимак Хрватска Ибица.

Искрцали смо се на неко друго место, на Метајну, после око пола сата пловидбе. Знали смо да може доћи до провокација. Брзо смо се груписали у колону и пешачили дуж плаже. Оно мало туриста је вероватно мислило да се ради о снимању некаквог спота. Откуд дуж плаже колона православних свештеника и ходочасника, који пале свеће усред дана, под небом које мења боје из часа у час? Ипак неки од мештана схватају о каквом се споту ради, па нам окрећу леђа.

У школи на Метајни, пре 74 године, био је сабирни логор за жене и децу. И сада је тамо школа. Нема никаквог знака да се ту некада налазио усташки логор. Молитва свештеника трајала је кратко. Брзо смо се удаљили.

Уче ли данас деца о нацистичким логорима на Пагу? Или само знају о ди-џејевима и техно-журкама недалеко од места где су људи бацани у море?

Капетан Нино се, по пристанку на пристаниште у Карлобагу, руковао са сваким од ходочасника понаособ. Море и небо готово да су попримали исту, сиво-црну боју. Чинило се као да ће да се споје. Тамо, где престаје свако сећање.

—————————————–

Писмо за председницу Хрватске

Борис Беговић

Др Душан Басташић и професор Борис Беговићу су у име Удружења „Јадовно 1941“ послали отворено писмо председници Републике Хрватске Колинди Грабар Китаровић које су предали амбасадору те земље у Београду 4. марта ове године. У писму су тражили да Република Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспешно обнављана. Они су затражили да Хрватска снагом правне државе обезбеди да та спомен-плоча трајно остане на оном месту и у оном облику у коме је постављена. Такође су затражили да Република Хрватска обезбеди уређење спомен-подручја „Слана“, којим би се свима који желе да га посете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана, како и предвиђа Просторни план уређења Града Новаље.

Затражили су још нешто. Да Република Хрватска на месту логора „Слана“ постави прикладан споменик свим његовим жртвама.

Уз то су написали да ће одговор на њихово писмо свакако добити – чињењем председнице Републике Хрватске или њеним нечињењем.

До данас није стигао писани одговор председнице Хрватске.

– Ипак смо добили одговор. Спомен-плоче на Пагу нема – каже Беговић.

Пише: Александар Апостоловски

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Фељтон Политика: Пут дуг два дана ћутања (1)

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра 2015. године.