Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Датум објаве: уторак, септембар 6, 2016
Објављено у Глина, Стратишта НДХ
Величина слова: A- A+

Усташе спроводе народ са Козаре

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.)

… Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник.

Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо.

Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар у мировини Михајло Летић. Осим тога, жена Марија изгубила је и два брата Џакуле те свекра и неколико дјевера. Њена трагедија којој је у кући остао малодобни син Ђоко и двије кћери – с правом заслужује назив „Банијске мајке православне“.

Поред ових посебно су тешко страдале породице Петра Дупора којем су одведена два сина Вељко и Перица, затим Славко Крњајић и два његова сина, Маџарац Милош и синови Перо и Бранко а има их још сличних тужних случајева.

Одведени су три брата Брковићи: Бошко, Никола и Милан, из куће Арбутина отац Лазо и синови Владо и Петар, из куће Чавић отац Танасија и синови Славко и Бранко, браћа Стево и Ђуро Кончар, Васиљ Вујанић и син му Милан, Подунавац Дамјан и синови Милош и Душан, Мартиновић Михајло и два сина Иван-Брацо и Љубиша, Манојловић Ђуро и син Бранко, отац Михајло Докмановић и син Душко-Дуле трговац, Драгомир Томић и син Душан, браћа Миле и Симо Ђукић из Доњих Јама. Из куће др Сужњевића убијена су два његова сина Небојша и Ратко те пријатељ студент из Београда а сам лијечник Ђуро убијен је нешто касније, Арбутина Јанко и синови Душан и Милан, и тако у недоглед.

Трговкиња Слава Штековић, родом Хрватица, имала је трговину у Карловачкој улици, остала је без сина јединца којем је било 16 година. Из куће пекара и трговца Бабића… осим њега одведен је и син Бранко студент у Београду који се вратио кући послије пуча. Из куће Марка Вујасиновића осим њега одведени су његови помоћници Мојсија Вујасиновић, Миле Дукић и Гајо Балаћ-Мрдаљ а из исте куће одведен је и бачвар Стево Мартиновић и син му Никола-Пикула. Са Марком Опалићем трговцем кожом одведен је и син Страхиња-Страхо а са Славком Стојановићем-Пелешом отишао је и његов син Перица. Са Николом Меанџијом месаром и гостионичаром… одведен је и син Богдан-Бошко, дипломирани инжењер геодезије, који је школовање завршио у Прагу. Стари глински бријач, иначе позната глинска сиротиња, Марко Брка, отац бројне обитељи, одведен је а бројна породица остала без храниоца.

Једнако трагично било је и жени Јоце Гребљановића која је остала са пет малодобних кћери које су остале без храниоца. Још тежи случај био је случај породице Станка Муждеке, гостионичара… Био је инвалид без једне руке и иза њега је остала жена и 4 малодобне кћери. Од њих најстарија Мира, када су и мајку одвели и убили у логору, са својих 15 година остала је да води кућу са својим млађим сестрама без средстава за живот. И Драга Самарџија, рођена Кухар, Хрватица, остала је са 4 дјеце, без средстава за живот. Овим подсјећањем нису обухваћене бројне остале породице већ само неке чији примјери показују на безизгледну ситуацију жена-удовица.

Стрељањем глинских Срба Глина је… остала пуста јер је уништена половина привреде… и другог политичког и културног живота. Тада је био убијен и др Милан Метикош, адвокат и биљежник те познати и угледни дугогодишњи народни посланик тога краја, затим др Стеван Бранковић, познати глински адвокат и дуго година локални политичар те познати и угледни глински интелектуалац. Поред њих стријељани су предсједник суда Јован Мирковић, Живко Радојчевић, предсједник српске банке у Глини, прије тога по струци овлаштени геометар у Глини, Ђорђе Гавриловић, учитељ и дуго година управитељ Дома малољетника. И тако би се ова листа могла проширивати до задњег убијеног. Нестали су бројни чиновници, студенти, ђаци, обртници, трговци, гостионичари, шегрти и помоћници а и добар број вриједних сељака-земљорадника. У Глини је те ноћи убијено око 25 трговаца, око 15 кројача, око 15 гостионичара и месара итд. Тако је само у једној ноћи у једној трагедији Глина остала пуста и без својих бројних грађана и никада се више није истински подигла до онога каква је била до нивоа који је имала до 13. маја 1941. године.

(После Срба, на ред су дошли и глински Јевреји. Њих око 20, са женама и децом, такође је ухапшено и касније отпремљено у логоре у Лоборграду и Јасеновцу, у којима су 1941. и 1942. године сви убијени. Једино се спасила породица браће Кон. Они су побегли код сестре у Сплит, а касније у Италију. У погрому је страдао и један број Хрвата комуниста, затим оних који су помагали појединим Србима да се спасу, као и оних који су као антифашисти били против хапшења и убијања Срба. Па да поменемо неке: Милан Деспот, Ивица Грегурић, Мишко Деспот, Пајо и Стево Клобучар… који су се оградили од усташких власти и касније учествовали у дизању устанка, породице Францека и Цветка Бркића,  професор Лука Бачак, чије име је носила послератна глинска Гимназија, др Блашкић, чувени глински лекар, породице Паулић, Вејин, Опачић, Матијевић и други. Ту су и жупник Фрањо Жужек, Словенац, учитељи Драго Штефанчић, Никола Давидовић, Никола Ребровић… – нап. С. Л.)

Дани послије трагедије

… У уторак 13. и сриједу 14. маја све обртничке радње и трговине убијених Срба биле су затворене. Одмах у сриједу усташе су донијеле одлуке да се све српске трговине и радње предају усташким повјереницима иако је било случајевим да их све нису добили и усташе. Пошто су неки Хрвати имали већ своје радње сматрали су да је боље да их се отвори него да су затворене.

У постоларску (обућарску – нап. С. Л.) радњу Ђуре Љубичића за повјереника је постављен Перо Ламза из Маје, до тада радник у његовој радњи а његову кућу добио је усташа Павао Калајџић, сластичар и лицитар. Трговину кожом на корзу трговца Марка Опалића добио је трговац Јосип Радочај (није био у усташама), а кућу је добио Никица Видаковић. Кројачку радионицу Стојана Једнака… добио је Игнац-Наце Бакшић (није био у усташама), који је био познат као један од оних који није одобравао њихове поступке. Трговину браће Кон добио је трговачки помоћник код Петра Бижала, усташа Стипе Фрковић који је добио и њихову кућу. Месницу Николе Меанџије… добио је месар усташа Јосо Жинић а трговину мјешовите робе Стеве Орешчанина добио је на вођење Хинко Краусел, до тада трговац у Жировачкој улици (није био припадник усташа).

У другој радњи Марка Вујасиновића – филијали на тргу коју је водио Мојсија Вујасиновић, за усташког повјереника постављен је Јосип Версон…

И остале трговине и радње су преузели усташки повјереници који су ту били док је било робе, а када су се залихе истрошиле радње су обично затворене. Неки од ових повјереника чак су давали огласе у Сисачким новинама у којима препоручују трговине и гостионе са именима њихових власника који су већ прије мјесец и више били убијени.

Неке жене убијених одмах након неколико дана одлучиле су се на одлазак у Београд или Србију док су неке то учиниле нешто касније у току љета. Већина њих добивале су дозволе и пропуснице усташких власти тек након што су потписале изјаве да „добровољно поклањају сву остављену имовину држави“ са обавезом да се више неће вратити на териториј НДХ.

У сриједу 14. маја на сајму у Глини било је врло мало свијета. На оних неколико православних жена-снаша које су носиле своје националне обиљежје-прегаче, почео се проводити посебан терор, прегаче са њих насилно су скидане од усташа и бацане. Послије тога и у глинској околини снашама су присилно скидали прегаче а некима на леђима на кошуљама цртали велике крстове. И оним појединим сељацима који су се одважили доћи у Глину или ако су их сретали на селу, одузимали су њихове традиционалне штапове зване „кљаке“ које су ови увијек носили са собом. Жељело се уништити и набезазленија национална обиљежја. Већ нешто касније  од јесени то се није догађало јер је почео устанак и ови нису више долазили у град или се кретали јавним прометницама…

(Наставиће се)

(Напомена: приређујући ову књигу, њени аутори поштовали су језик оригиналног рукописа његовог аутора Ђуре Роксандића, па га је и приређивач овог фељтона поштовао.)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

 

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top