Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Датум објаве: петак, новембар 24, 2017
Објављено у Глина, Стратишта НДХ
Величина слова: A- A+

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.)

Недјеља 11. маја – у току дана

… Истога дана у суботу послије примљеног брзојава, обављен је навечер у болници договор који је назван „тајни ужи састанак“ усташких првака у стану лијечнице др Вејвода. На тај састанак из Загреба дошао је један усташа-емигрант који је требао са присутнима договорити све детаље. Предложио је да се састави листа оних Срба које послије хапшења треба ликвидирати а то би требали бити они који су се истицали у бившој држави као непријатељи Хрвата, затиратељи хрватства итд. Након дужег договарања и различитих приједлога – кога убити, кога оставити, јер можда нису сви Срби у Глини толико криви да их све треба побити па све до приједлога – треба све ликвидирати, изгледа да је и без конкретног гласања заједнички договор био – треба све ликвидирати и с тим договором су се ту вечер разишли…

Састанак веће скупине усташа одржан је и у недјељу 11 маја прије подне у глинској болници код равнатеља болнице др Ребока гдје је коначно пренесен договор усташког водства одржан синоћ како би сви били упознати што је договорено и што ће тко даље радити…

Већ у недјељу прије подне 11. маја некима је било познато што ће се догодити. Иза тога било је врло озбиљних савјета и упозорења појединим Србима да би се требали склонити, па и сакрити. Таквих неколико упозорења било је врло индикативно, али их неки, на жалост, нису сматрали озбиљним…

Послије подне те недјеље 11. маја око 17 сати у Глину су стигла 2 сива аутобуса усташа – у сваком око 25 особа у усташким униформама до тада у Глини невиђеним. Биле су то неке чудне „жуте“ униформе оних усташа-емиграната који су се из Италије са Павелићем вратили у земљу 15. априла… Глином су се провезли пјевајући усташке пјесме. Изгледа да је са тим усташама из Загреба дошло и неколико петрињских усташа (Дујо Крпан, Шулентић, Јанековић) и Фагетови усташе из Сиска, како би са глинским усташама били сигурни да ће моћи обавити посао за који су били послани… Били су и у стану др Ребока, глинског логорника да се јаве да су стигли према договору. Завршили су заједно у усташком логору покрај хотела Касина и ту је обављен задњи договор прије мрака и створен план акције која је кренула те вечери.

Хапшења у ноћи с недјеље 11. на понедјељак 12. маја

У недјељу навечер усташки таборник Глине, Никица Видаковић искористио је одобрење за мобилизацију па је позвао један број Хрвата да ту ноћ морају бити дежурни на глинским улицама док су глинске усташе са усташама-емигрантима и стражарима-пандурима почели из кућа гдје су становали Срби, одводити све одрасле мушке особе „од 16 до 60 година“. Том приликом говорили су да морају са њима ићи „на преслушање“ и да ће послије тога сви бити пуштени кућама. Ово су нарочито наглашавали, да се родбина не би узнемирила и да не би било отпора приликом хапшења. Наређено им је да се обуку и спреме и да не требају носити пуно ствари јер ће брзо бити послије преслушања пуштени кућама. И сада се памте те усташе-емигранти који се крећу по кућама уз снену дјецу… Неку дјецу око 14 година су питали колико имају година да виде да ли и њих требају одвести или не.

Ради сигурности те вечери на улицама Глине била је искључена струја из јавне расвјете како се не би из кућа могло видјети кога све одводе и да све остане у што је могуће већој тајности. Хапшење је почело навечер одмах послије сумрака како би се стигло све до јутра одвести. Почело је од околних насеља Пјеваца, Подунаваца и Богуновића према центру с једне и од Селишта с друге стране, и ишло од српске куће до куће које су показивали домаћи усташе и стражари. Хапшење већине обављено је до око 5 сати ујутро али је у току дана било накнадних хапшења јер су неки упозоравали да се погледа да ли су неки ухапшени, тако да је у Глини хапшење завршено тек у току понедјељка 12. маја послијеподне.

У току ноћи приликом хапшења било је неколико инцидената. Око пола ноћи усташа Шима Наглић са једним усташом-емигрантом куцао је на врата пекара Илије Летића поред православне цркве да им отворе врата. Када се Летић обукао и изашао… чуо се пуцањ. Одмах пред кућом убијен је Илија Летић, син Душан био је тада рањен, а два су његова шегрта Раде и Славко били од усташа рањени, и усташа-емигрант их је докрајчио одмах бајонетом. Све се то догађало уз присуство Илијине жене Марије и 7-годишњег сина Ђоке те двије сестре, а трећег шегрта Луку, када су дознали да је Хрват, нису дирали. Убрзо су дошли усташе с камионом и све мртве и рањеног Душана утоварили и одвезли…

Сви ухапшени те ноћи и сљедећег дана спроведени су у затвор који се налазио у згради жандармерије и с њима су попуњавали све просторије тако да су све биле пуне а већи број био је и у дворишту у коме су стражарили наоружани усташе.

Приликом хапшења неки од усташа искористили су прилику да и опљачкају ухапшене. Од жене Јоце Гребљановића узели су око 30.000 динара и то им није било доста па су однијели и духана у вриједности око 2500 динара. Од Славка Стојановића-Пелеша, угледног глинског трговца са дугом трговачком традицијом у обитељи (дјед Петар био је међу онима који су у Глини 1846. године у њиховој кући први пјевали хрватску химну Лијепа наша у збору са Јосифом Руњанином), узео је усташа Стјепан Ханих мали кофер пун злата, бриљаната и других драгоцјености вриједан око 5 милиона динара…

Понедјељак 12. маја

… Још дан прије, предвече у недјељу 11. маја дошло је неколико глинских усташа у Прекопу (село недалеко од Глине – нап. С. Л.) да се тамо договоре са хрватским сељацима да сутра у понедјељак треба почети копање велике заједничке јаме уз десну обалу ријеке Глине… гдје ће покопати стријељане… Никола Липак-Чукље чак је добровољно дао своју земљу да се то на њој обави јер ће у прољеће на том мјесту засијати кукуруз па ће ту боље родити усјеви…

(У Глини је у понедељак, 12. маја, ухапшено око 20 радника који су то јутро дошли на посао. Поред њих, ухапшени су и Петар Медић, кројач Стево Бадрић, кројач Станко Јакшић и његов син Бранко који нису били ухапшени у току ноћи па су по њих то послеподне дошли усташе Славко Папа и Павао Калајџић, затим Драган и Милан Ратковић, синови раније убијеног бележника Ратковића, Михајло Летић, пензионисани шумар, отац раније убијеног Илије Летића… – нап. С. Л.)

Ноћ 13. маја – глинска Бартоломејска ноћ

Није утврђено вријеме када су из суда почели у ноћи 13. маја одвозити на стријељање али је то морало почети вјероватно око, или иза поноћи, јер су задњи довежени до мјеста егзекуције пред јутро. Ово се закључује из изјава јединог спашеног Никице Самарџије као и чињенице да се је у ноћи с времена на вријеме чула недалека митраљеска и пушчана паљба, из чега је касније закључено да су заправо тада били убијени.

И те ноћи када су их одвозили, глинске улице биле су цијеле ноћи без јавне расвјете да се не би видјело како се затворени превозе из затвора камионима. У затвору су ухапшени прво у току ноћи везани по два с рукама на леђима и потом са два камиона који су имали цераде наизмјенично преважани до мјеста стријељања. Процјењује се и према неким изјавама сматра точним да су камиони имали око 15 превожења и у сваком камиону се уз ухапшене возило и по неколико до зуба наоружаних усташа.

Како је који од камиона долазио у Прекопу тако су они везани скидани са камиона и одвођени недалеко до ископаних јама. Ту су били одмах по реду стријељани у самим јамама или поред њих и по стријељању су сами падали у јаму. Само стријељање су вршили усташе-емигранти који су са тим задатком и дошли у Глину али су са њима били и поједини глинске усташе као Никица Видаковић који је водио цијели поступак ликвидације, затим Никола Липак-Чукље и неки други.

О догађајима послије хапшења и у затвору све до почетка стријељања остали су искази јединог преживјелог Никице Самарџије. Још у затвору Никица се договарао и предлагао да се усташу који их ту чува одмах нападне и разоружа али то није прихваћено и тако је покушај ослобађања па макар и по цијену жртава одмах отпао…

(Наставиће се)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

 

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. Године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top