Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (1)

Датум објаве: понедељак, јул 31, 2017
Објављено у Глина, Стратишта НДХ
Величина слова: A- A+
Глина стара Глинска црква
Глина стара Глинска црква

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.)

Проглашење НДХ 10. априла 1941. године

Када је 10. априла у касним поподневним сатима… на радију објављена вијест да је у Загребу велики војсковођа Кватерник прогласио Независну Државу Хрватску, непосредно иза тога већ пред сумрак кроз глинске улице протрчало је неколико хрватских младића са Златком Пинотићем на челу који су носећи хрватску заставу гласно викали да је на радију проглашена НДХ…

У току ноћи са четвртка на петак, 10. на 11., усташе су у цијелој Глини преузели сву власт у своје руке. Одмах је био разоружан мјесни војни гарнизон и постављене њихове страже код опћине, суда и котара. Прва видна активност усташа сутрадан 11. априла била је да се поруши споменик краљу Петру Првом који се налазио у центру пред тадашњом опћином. (Слично је учињено и код „Олује“ када су у глинском парку одмах порушене бисте народних хероја глинског краја који су дизали устанак на Банији 1941. године.)

Првих дана нове власти сви глински усташе одмах су добили нове положаје у Загребу или у Глини. Др Пук (Мирко) је већ 12. априла у Загребу од Кватерника именован замјеником предсједника Хрватског државног водства, а од 16. априла по Павелићу именован је у првој Влади НДХ министром правосуђа.

И остали Пукови сурадници из Глине добивају одговарајуће положаје. Др Јурај Девчић постаје главни усташки опуномоћеник за котар Глина и Вргинмост а касније је стожерник Главног усташког стожера у Загребу. Др Мирко Јерец у току јуна мјесеца постаје велики жупан Велике жупе Гора у Петрињи. Мато Видаковић, столар, постаје предсједник опћине Глина, др Јурај Ребок постављен је за усташког логорника у Глини, Никица Видаковић постављен је за усташког таборника у Глини, а Јосип Misson, трговац, постаје предсједник Покретног пријеког суда у Глини.

Мањи дио бивших чланова ХСС-а изјашњавају се као усташе и постају усташки ројници или таборници. Од разоружаних војних јединица већ је сакупљено доста оружја па се по ноћи пуца из пушака или митраљеза – нешто из задовољства због стварања нове државе, а више да би се некима утјерао страх у кости и да се види тко сада има власт у мјесту.

У редове усташа одмах приступају неки глински грађани те сељаци из околних села којима се за упис у усташе нуде запослења као подворници и сл. и тако настаје глинска усташка сатнија.

По одласку др Пука у Загреб који је до тада у Глини главни усташки идеолог и покретач свих иницијатива, у Глини су остали као водећи усташе: др Јурај Ребок као логорник усташког логора (руководеће усташко тело – нап. С. Л.) Глина који је и равнатељ болнице у Глини. У логору су Мато Видаковић, столар, Јосип Misson, трговац и глински зет, Мато Тиљак, трговац, и Стјепан Ханих, професор музичког одгоја у Глини. Осим ових у Глини се по проведби усташких начела истичу: Никица Видаковић и његов брат Стипе, Стипе Фрковић, трговац, Францек Буторац, месар, Павао Калајџић, сластичар и лицитар и брат му, Јурек Муретић, гостионичар, а ускоро су им се придружили и касније учествовали у свим акцијама и Славко Папа, Јанко Корак, Виктор Демарин, учитељ, Маријан Хорват, електричар у глинској муњари, Јосо Жинић, месар, Божо Новак, механичар. Касније у току 1941. године међу усташама су и Иван Гајдек, Јосо Зибар, Брацо Силаја и још понеки.

Истодобно у околним глинским селима као усташе познати су Никола Липак-Чукље и Мато Мулац (из села Прекопе), Мато и Јанко Кихалић (Кихалац), браћа Крешталице, Шима Наглић и Стево Липак (Јукинац) те Лука Мазаловић, Иван Петровчић, учитељ, Лука Брдарић и Фрањо Младеновић (Маја и Сврачица), а било их још који су им се придружили…

Прва хапшења у Глини

… Било је то на православни Ускрс 20. априла када су у 6 сати ујутро ухапшени глински комунисти који су били давно на попису само сечекало да се створе погодни увјети. Тога дана ујутро ухапшен је Миладин Шурбат, шеф катастарске управе који се дан раније вратио из војске кући и само једну ноћ ту преспавао. Први је ухапшен јер је био познат као бивши секретар котарског комитета КПХ Глина. С њим су од Срба ухапшени Симо Пјевац, судац, Симо Сужњевић и лијечница др Милена Гајић те Драган Штефанчић, Хрват и тајник мјесног одбора ХСС-а у Глини. Сви ухапшени одмах су добили рјешење о отпусту из службе и задржани у глинском затвору и послије подне везани у ланце отпраћени на колодвор и влаком преко Цапрага стигли у затвор у Петрињској улици у Загребу одакле су по отварању логора Даница код Копривнице тамо отпремљени…

У околини Глине хапшења су се почела проводити по селима и била су редовито кориштена за пљачку имовине приликом хапшења…

Негдје у то вријеме свим глинским Србима одузети су сви радиоапарати како не би могли слушати стране радиостанице а одузети апарати додијељени су у власништво глинским Хрватима.

Хапшења и убијања почетком маја

Постепена ескалација хапшења и убистава у глинској околини настављена су и почетком мјесеца маја. У Класнићу су усташе из Маје с неколико жандара (оружника) које је водио усташа Стипе Вркљан између Драготине и Бијелих Вода ухапсиле и мучиле те потом убиле неколико сељака. У Доњој Бачуги усташе из Петриње су 4. маја дошли у претрес кућа, одузимали златнину и имовину те тукли сељаке од којих је један умро, неке сељаке су претукли и око 30 сељака ухапсили од којих су неки на лицу мјеста убијени, неке су прогласили таоцима и одвели а остале пустили кућама. Исти петрињски усташе су у Доњој Бачуги и Грабовцу наставили са насиљем и тада заклали једног човјека, другог убили, на једну кућу бацили бомбу а у Шушњару су истог дана убили неколико сељака…

Управо на православни Ђурђевдан у уторак 6. маја на крсну славу неких породица, дошло је до нових већих насиља у самој Глини. Тог дана у Глини је ухапшен Адам Ресановић, глински постолар (обућар – нап. С. Л.) … а с њим је ухапшен и Стојан Слијепчевић, глински надстражар. Два дана су их мучили, тукли и испребијали тако да се нису могли ни покренути. У четвртак 8. маја навечер усташе су их тако испребијане једва утовариле у камион у којем су већ били претходно 6. маја ухапшени неки сеоски учитељи, православни свештеници, бивши подофицири и још неки. Сви су одвезени у правцу Петриње и њихова судбина није позната, што само значи да се не зна гдје су побијени. Осим Ресановића и Слијепчевића који су са њима одвезени за остале се не зна нити број нити су им позната имена…

По том плану 7. или 8. маја у Глини су ухапшени котарски лијечник др Ђуро Сужњевић, Стево Јеловац, грунтовничар, Милош Живковић, ковач, Станко Ребрача-Шлик, један од оптуженика на Велеиздајничком процесу из 1909. године, Лазо Злонога Писар, Петар Пејић, бивши начелник опћине Маја и солунски добровољац те Милан Лончар, сељак из Обљаја. Сви су спроведени у Загреб и потом у логор Даница код Копривнице. Негдје крајем јуна из Глине је у логор Даница посебно послан усташа Јанкић Кихалић да у Глину врати др Сужњевића, Ребрачу и Живковића… У Глину су доведени везани у ланце и потом убијени код Прекопе а да им се не зна тачан датум смрти…

Према непотврђеним изворима у Глини је почетком маја, (по некима) у четвртак 8.маја одржан тајни састанак глинских усташа којем је био присутан и др Пук (што није потврђено) или нетко из врха из Загреба, када је наводно одлучено да се почне са ликвидацијом Срба у Глини. Сљедећи дан 9. маја одведено је неколико (око 10) српских сељака из Горњих Јама и затворено у глинском затвору. Тамо су дочекали хапшење Глињана 11. маја и заједно са њима ликвидирани. Претпоставља се да је од 6. до 11. маја у глинској околини ухапшено и затворено око 50 особа од којих је дио био затворен у Глини и тамо дочекао Глињане те заједно са њима ликвидиран.

Недјеља 11. маја – у току дана

Усташки таборник Глине Никица Видаковић имао је велике и широке овласти за поступке које је намјеравао провести када то буде потребно… Он је то своје право… и ту своју овласт искористио већ у недјељу 11. маја навечер…

Из свега претходно реченог о др Пуку и његовом друштву било је јасно да је предстојеће хапшење свих глинских Срба била давна Пукова намјера и да је то био искључиво и само његов налог. Сигурно је да је договор глинских усташа о накани што ће направити, обављен прије јер је у суботу 10. маја у глинску пошту стигао брзојав из Загреба у коме се јавља да ће у Глину у недјељу доћи договорено „осигурање“ и нетко од усташких дужносника…

(Наставиће се)

(Приредио: С. Л. ИНТЕРМАГАЗИН)

Извор: Интермагазин

 

Везане вијести:

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (2)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. Године (3)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top