Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Datum objave: ponedeljak, decembar 24, 2018
Veličina slova: A- A+

SANU je sa pozicija zvaničnog komunizma zatražila redefinisanje Jugoslavije, koja bi u svoje ustrojstvo ugradila i iskustva zapadnih demokratija

Ivan Maksimović, akademik koji je predložio da se radi na Memorandumu
Ivan Maksimović, akademik koji je
predložio da se radi na Memorandumu

Situacija u privredi, društveni poredak, pa i politički sistem Jugoslavije i njegovo slabljenje bili su redovne teme sednica državnih organa i partijskih foruma osamdesetih godina. Raspravljalo se o problemima nacionalizma, separatizma, položaja naroda i narodnosti, potrebi da država postane efikasnija, demokratičnija, pravednija. Kritike i ocene pre punih 30 godina iznete u Memorandumu SANU, na način kako su to učinili akademici, međutim, proizvele su efekat društvene eksplozije.

Grupa od 16 akademika predvođenih Antonijem Isakovićem, koji su činili Radnu grupu za pisanje Memoranduma, pored Ustava iz 1974, uprla je prstom i u Tita i Kardelja, Kominternu, Savez komunista, samoupravljanje… Prvi put u posleratnoj istoriji otvoreno je pitanje budućnosti Srba i njihovog prava na izbor. Time su počinili jeres, preko koje tadašnji ideološko-politički poredak i njegov establišment nije mogao da pređe.

Akademici su u svojoj jeretičkoj delatnosti otišli i korak dalje. Iako sa pozicija zvaničnog komunizma i ustrojstva socijalističke Jugoslavije, zatražili su redefinisanu Jugoslaviju, koju su zamislili kao državu koja bi u svoje ustrojstvo ugradila i pojedina iskustva zapadnih demokratija. Da bi SFRJ sa „nivoa ispod moderne civilizacije“ napravila iskorak ka savremenom društvu, prema autorima Memoranduma, potrebno je da se uvaže pojedini principi koji su u samoupravnom socijalističkom uređenju bili potpuno zanemareni.

To su suverenost naroda i samoodređenje nacije, poštovanje ljudskih prava, racionalnost i demokratizacija važećeg sistema. Ugradnja ovih načela u temelje nove Jugoslavije, smatrala je SANU, bila je preduslov za oporavak poljuljane države i njene privrede.

„Kičmu političkog sistema čini Savez komunista Jugoslavije, čije rukovodstvo ima apsolutni monopol društvene moći. Postoje pozudana saznanja da se podleglo iskušenjima ovog monopola. Savez komunista živi od revolucionarne rente, u velikoj meri je privatizovan, u njemu postoji hijerarhizovana struktura profesionalnih kadrova koja se održava ličnom lojalnošću pretpostavljenima i bezuslovnom poslušnošću. Demokratski centralizam svodi se na to da rukovodioci odlučuju, a članstvo bespogovorno izvršava te odluke. Svi ovi nedostaci demokratije unutar Saveza prenose se i na društvo u celini“, navedeno je u memorandumskom tekstu.

Najveći odijum vlasti, ipak, izazvao je deo nacrta Memoranduma posvećen položaju srpskog naroda. Akademici su se našli u procepu – napisali su ono o čemu se posle donošenja Ustava iz 1974. godine uveliko govorilo i time došli su sukob sa vladajućom elitom koja je bila slepa i gluva na nezahvalan položaj Srba u federaciji.

„Mnoge nevolje koje muče srpski narod iznikle su u prilikama koje su zajedničke svim jugoslovenskim narodima. Međutim, Srbe pritiskuju i druge nedaće. Dugoročno zaostajanje razvoja privrede Srbije, neregulisani državno-pravni odnosi sa Jugoslavijom i pokrajinama, kao i genocid na Kosovu, pojavili su se na političkoj sceni sa udruženom snagom koja čini situaciju napetom, ako ne i eksplozivnom. Ova tri mučna pitanja, koja proizlaze iz dugoročne politike prema Srbiji, svojom dramatikom ugrožavaju ne samo srpski narod, već i stabilnost čitave Jugoslavije“, jedno je od ključnih polazišta memorandumskog nacrta.

Pod akademskim skenerom u Knez Mihailovoj ulici našlo se i samo rođenje druge Jugoslavije, kao i uloga očeva njene ideologije i poretka. Članovi SANU doveli su u vezu ekonomsku i političku podređenost Srbije od prvih dana federacije. Ukazali su i na činjenicu da su Slovenci i Hrvati još pre rata osnovali svoje komunističke partije i tako ostvarili veći uticaj i u Centralnom komitetu. Njihovi politički lideri, kako tvrde akademici, postali su arbitri u svim političkim pitanjima tokom i posle rata. Ovu osovinu pre svih činili su Tito i Kardelj, koji su po svojoj volji krojili politički vrh Jugoslavije.

Kao jedan od ključnih argumenata u Memorandumu navodi se i činjenica da Srbija nije na adekvatan način bila predstavljena ni na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Akademici ukazuju na to da su za skup u Jajcu birani većnici iz srpskih vojnih jednica i članova Vrhovnog štaba koji su se zatekli na teritoriji BiH, za razliku od većnika drugih republika. Oni su na zasedanje došli sa svojih teritorija i iz nacionalnih političkih organizacija sa već definisanim stavovima i programima.

„U takvim uslovima, a pod stalnim optužbama da je ugnjetački, unitaristički, centralistički, pandurski, srpski narod nije mogao postići ravnopravnost u Jugoslaviji, za čije je stvaranje podneo najveće žrtve“.

Drugorazredni položaj Srba u avnojevskoj Jugoslaviji članovi Radne grupe za izradu Memoranduma objašnjavaju, između ostalog, i načinom na koji je Komunistička partija sagledavala međunarodne odnose između Prvog i Drugog svetskog rata. Glavni kreator načina posmatranja ovog pitanja bila je Kominterna, „koja je u naporima da ostvari svoje strateške i taktičke zamisli na međunarodnom planu težila razbijanju Jugoslavije“.

„Nalazeći svoje ideološko opravdanje u sučeljavanju srpske ‘ugnjetačke’ nacije i ostalih ‘ugnjetenih’ naroda, takva politika je drastičan primer uzmicanja marksističkog učenja o klasnoj podeljenosti svake nacije pred političkim pragmatizmom, koji je, u nastojanju da koristi međunacionalna trvenja, potisnuo u pozadinu klasni internacionalizam. To donekle objašnjava zašto se KPJ nije potrudila da sopstvenim istraživanjima dođe do prave istine o ekonomskoj prirodi međunacionalnih odnosa“, navedeno je u Memorandumu.

„Posleratna politika prema privredi Srbije jasno je deklarisana u ekspozeu o Prvom petogodišnjem planu. Srbiji je u tom planu neosnovano određen, posle Slovenije, najsporiji tempo industrijalizacije. U praksi je ta politika započela preseljavanjem u druge republike industrijskih pogona za proizvodnju aviona, kamiona i oružja, da bi se nastavila obaveznim otkupom, makazama cena na teret sirovina i poljoprivrednih proizvoda, nižim investicijama po stanovniku od jugoslovenskog proseka i doprinosom za razvoj nerazvijenih područja. No ništa tako ubedljivo ne pokazuje podređen položaj Srbije kao činjenica da ni u jednom ključnom pitanju političkog i privrednog sistema ona nije imala inicijativu“.

„Srpskom narodu nametnuto je osećanje istorijske krivice, a jedino on nije rešio nacionalno pitanje, niti je dobio državu kao ostale nacije. Zbog toga je kao prvo i osnovno potrebno da se skine hipoteka istorijske krivice sa srpskog naroda, da se zvanično opovrgne tvrdnja da je on imao ekonomski privilegovan položaj između dva rata, da se poriče njegova oslobodilačka istorija i doprinos u stvaranju Jugoslavije“, istakli su članovi SANU.

U kasnijim napadima na Memorandum svi ovi stavovi uzimani su kao dokaz zamagljenog pogleda srpskih intelektualaca i njihovog uživljavanja u ulogu žrtve istorijske nepravde.

IZBOR JEDNOG KANDIDATA

„Jugoslaviji nije potrebna demokratija na rečima, već demokratizacija svesti i društvenih odnosa“, bio je stav SANU 1986. godine.

Koliko je ovaj korak bio krupan, dovoljno je malo podsećanje. U vreme pisanja Memoranduma na različitim nivoima su se sprovodili izbori na kojima je na jednu poziciju bio kandidovan – samo jedan kandidat. Politički vrh tako je držao kadrovski monopol koji se zasnivao na principu – delegate treba izabrati, da bi oni izabrali nas. Pisci Memoranduma predložili su da se napravi istorijski iskorak i prvi put dopusti mogućnost da se na jednom glasačkom listiću nađu imena dvojice ili više kandidata.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top