Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Datum objave: sreda, novembar 2, 2016
Veličina slova: A- A+

U prvim reagovanjima evropski listovi nisu u Memorandumu videli ni poziv za rušenje Jugoslavije, ni osnov za etničko čišćenje. Zapadni novinari su pisali da je spis Akademije afirmacija demokratskih tekovina

Kritičar: Desa Trevisan, dopisnica londonskog "Tajmsa" 1986. godine
Kritičar: Desa Trevisan, dopisnica
londonskog „Tajmsa“ 1986. godine

Pojava Memoranduma SANU i afera koja je mesecima potom tresla Jugoslaviju snažno su odjeknule i u Evropi. Gotovo da nije postojala strana novinska agencija ili medij čiji ovdašnji dopisnik nije javio o jugoslovenskom političkom skandalu. Izveštaji stranih medija s kraja 1986. i početka 1987. godine pokazuju živo interesovanje za događaje u SFRJ, ali i ushićenje novim vetrovima u okoštaloj socijalističkoj državi.

Okosniocu izveštaja stranih medija o kontroverznom dokumentu Srpske akademije, uprkos kasnije uvreženom mišljenju, nije činilo insistiranje na srpskom nacionalizmu akademika i domaćih opozicionih krugova. Strani novinari jesu prenosili i režimske kvalifikacije o novom srpskom nacionalizmu, ali akcenat je gotovo po pravilu stavljan na kritike jugoslovenske politike i opoziciono viđenje budućnosti zasnovano na potpuno drugačijim načelima. Javljajući o otvorenom ratu između SANU i srpskog državnog rukovodstva, strani izveštači nisu propuštali da istaknu da je potez akademika nezamisliv za prilike koje vladaju u komunističkim državama.

Često je, u tom smislu, citiran tekst Dese Trevisan od trećeg novembra 1986. objavljen u londonskom „Tajmsu“. Jugoslovenska novinarka, dopisnica čuvenog engleskog dnevnika, diskretno je dala svoje viđenje poente Memoranduma SANU.

„Dok vlada donosi paket mera koji ima cilj obuzdavanje galopirajuće inflacije koja će ove godine preći 100 posto, jugoslovenski politički establišment pokrenuo je kampanju protiv kritički nastrojenih intelektualaca i drugih opozicionara, optužujući ih da koriste zastoj u reformama kako bi ponudili buržoaski tip demokratije umesto socijalizma“, navedeno je u članku Dese Trevisan.

Izlazak Memoranduma na svetlo dana budno je pratio i „Frankfurter algemajne cajtung“, preko tekstova svog novinara Viktora Majera. U svojim izveštajima citira navode teksta SANU insistirajući da je zbog pojedinih stavova akadmeika došlo do sukoba u državnom i partijskom vrhu Jugoslavije.

Novinar Đovani Kavaloti, pero milanskog dnevnika „Il đornale“, 12. novembra 1986. piše:

„Izgleda nemoguće da u jednoj istočnoevropskoj državi neki zvanični dokument bude antdržavni. To se, međutim, desilo u Beogradu, gde je radni dokument SANU ocenjen kao antikomunistički, antidruštveni i kontrarevolucionarni“.

Zanimljiv je i prilog Radio Pariza, nastao posle Vanredne skupštine Akademije decembra 1986. Osim konstatacije da su „u Jugoslaviji revolucionarni još samo slovenački omladinci i srpski starci“, ovaj medij ističe i da se u Beogradu dogodio događaj bez presedana u Istočnoj Evropi, jer je „pokazao spremnost i sposobnost jedne institucije da se odupre pritisku vlasti i očuva svoj ugled i kredibilitet“.

NEGATIVNA RECEPCIJA

SANU Zaokret zapadnog javnog mnjenja u sagledavanju Memoranduma SANU najčešće se objašnjava potrebom da se novim bojama ofarba stara slika i u formi odnosa uzroka i posledica objasni izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji. Drugi talas kritika spornog teksta Srpske akademije nastupa u trenutku kada su republičke granice priznate kao državne, a svet uveliko priznao nezavisnost jugoslovenskih republika. U to vreme na čelu SR Jugoslavije je Dobrica Ćosić, kome se od tada neizbežno pripisuje i autorstvo, odnosno inspiratorski duh ovog dokumenta. Teze negativne recepcije Memoranduma i danas su dominantne u gotovo svim bivšim jugoslovenskim republikama, a njih se drže i domaći liberalni i građanski krugovi.

Na sličnom tragu je rimska „Republika“ koja objavljuje komentar novinara Dušana Pilića pod naslovom „Rat naučnika i vlasti“. Pilić konstatuje da se na nišanu režima našla najuglednija naučna institucija Srbije, ali i da to nije prvi sukob vlasti i ove ustanove.

„Republika“ podseća i da su odnosi između režima i SANU bili zategnuti i nekoliko godina ranije kada su vlasti Srbije, sugestijama i opomenama pokušale da blokiraju imenovanje više novih članova Akademije. To su bili poznati filozofi grupe `Praksis`, predstavnici nove levice i opozicioni pisci“. Ovi izveštaji, osim što svedoče o velikom interesovanju iz sveta za novonastale prilike u Srbiji, svedoče i o fokusu svetskog javnog mnjenja. Prvih godina po pojavi Memoranduma SANU u prvi plan je isturan opozicioni karakter spisa Akademije, afirmacija demokratskih tekovina i odbrana njenog integriteta. Ovo stanovište drastično se razlikuje od drugog čitanja memoradumskog teksta početkom devedesetih godina, kada će on biti povod i idejna platforma srpskog nacionalizma i koren sukoba na Balkanu. Stranci u prvi mah nisu videli ni poziv za rušenje Jugoslavije, osnov za etničko čišćenje niti hegemonističke aspiracije, što će akademicima biti neprekidno spočitavano od devedesetih do danas.

U kasnijim čitanjima, tumačenjima, upotrebama i zloupotrebama spisa rođenog u SANU veliku ulogu odigrala je i hrvatska istoriografija i publicistika. Stavovi formulisani u Zagrebu, najčešće radi dnevnopolitičkog korišćenja, lako su nalazili put do zapadnih novinara i istoričara koji su već od 1992. godine počeli da na Memorandum gledaju drugim očima.

Koren ovakvih tumačenja mnogi vide i u činjenici da je sporni dokument prvi put integralno objavljen u zagrebačkom časopisu „Naše teme“, pri čemu akcenat nije bio na osnovnom tekstu, već na komentarima njegovih pripovedača, među kojima je bilo i smenjenih srpskih političara. Ova verzija Memoranduma, prema nekim tumačenjima, stigla je od Stipa Šuvara, u čemu mnogo vide prste savezne policije. Isti tekst, navodno je kasnije prosleđen i istražiteljima Haškog tribunala.

Istu liniju između pisanja zagrebačkog „Vjesnika“ osamdesetih, pratećih tekstova u „Našim temama“ i kasnije zapadne publicistike pronašli su akademici Krestić i Mihailović u svojoj knjizi iz 2002. godine „Memorandum SANU pod udarima politike“.

Posebno je, u tom smislu, paradigmična knjiga profesora slovenskih jezika na francuskom Univerzitetu „Eks-an-Provans“ Pola Garda „Život i smrt Jugoslavije“, objavljena u proleće 1992. godine. Memorandumu SANU u njoj posvećeno je manje od stranice, ali i na tako malom prostoru autor tvrdi da su se akademici zalagali za centralizam, da su jugoslovensku krizu posmatrali sa stanovišta srpskog nacionalizma, ali da njihov tekst podstiče jednu naciju protiv druge.

Gardove tvrdnje, uprkos brojnim istorijskim greškama i nenaučnim i neutemeljenim opservacijama, postale su sastavni deo većine kasnijih tumačenja, a njihov tvorac autoritet za eksjugoslovensku stvarnost. Kvalifikacije iz navedenog dela dovele su ga i u Haški tribunal, gde je kao ekspert odgovarao na pitanja sudija. Na sličnom tragu je i delo Filipa Koena „Tajni rat Srbije“, izdata 1996. godine u SAD. Veliki uticaj na autora imao je Stjepan Meštrović, sociolog i profesor na Univerzitetu u Teksasu.

Koenova knjiga nosi podnaslov „Propaganda i manipulisanje istorijom“, a upravo je ona najbolji primer takve manipulacije, zaobilaženjem relevantnih događaja i proverene dokumentacije. Umesto toga korišćeni su nepouzdani izvori pojedinačne izjave beznačajnih ličnosti, s ciljem da se dokaže s ciljem da se dokaže da kako je Srbija bila nacionalistički i fašistički orijentisana, dok su takve sklonosti u Hrvatskoj neopravdano potcenjene“, kažu u osvrtu na Koenovu knjigu Krestić i Mihailović.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Srbija postaje jedinstvena država

Izvor: NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top