Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (21): На бихаћком ратишту и даље крени стани

Датум објаве: субота, јануар 6, 2018
Величина слова: A- A+

Акција на Бихаћу и званично је стала у тренуцима кад смо били најјачи и најближи нашој великој побједи… Наши се више и не укопавају у ровове. Мало гдје их више и има…

Манојло Миловановић

16. новембар 1994.

Други дан сам на дијелу бихаћког ратишта око Заваља и Ведрог поља. Јединице српске војске дошле на свега око осам стотина метара до првих градских кућа. За мало па се ушло у Бихаћ… Тамо из правца Ведрог поља долазе наши… Већ се кују планови како ће се, уласком у Бихаћ, славити наша велика побједа…

На кривини пута који води доље према првим борбени линијама срећем Манојла Миловановића… Није могао сакрити радост због операције која иде по плану. Онако како ју је он осмислио. Вели нам да одемо доље до бораца Петнаесте бихаћке бригаде који су већ надомак града. Пред кућом, кажу, неког Хрвата, борац ухватио пијевца и у великом лонцу припрема паприкаш. Вели да данима није јео ништа кашиком па хоће да проба чорбу са пијевцем. Прича ми да је прије рата радио у бихаћкој „Сировини“.

– Ево видиш, улазимо у Бихаћ. А са тим уласком и рат ће брзо завршити, ако Бог да. А онда ћу опет на своје старо радно мјесто. Откупљиваћу отпад… Само, сада ће бити пуно лакше. Допреми ти јаро тенк који је расходован и за старо гвожђе, и ја са њим већ испуним мјесечни план… Како бих волио да сва ратна техника дође код мене у моју „Сировину“ – прича борац.

Вечерас смо информисани да је у српском селу Рачић, тамо гдје се налазила наша касарна, на најсвирепији начин уморено двадесетак цивила. Нико млађи од педесет година. Људима су одсијецали уши, вадили срце, а одсјечена глава једног од њих нађена је у каци пуној кома… Причају борци како су и у комшијским Дољанима, горе у брдима понад Рачића, пронађене измасакриране четири старице… Дијеловима јединица 502. муслиманске бригаде, које су оперисале, а заправо клале и убијале Србе, на том дијелу бихаћког ратишта, командовао извјесни Сафет Кадир.

19. новембар 1994.

Операција на бихаћком ратишту је стала. Није се ушло или није се хтјело ући у град. Не знам да ли уопште више има смисла говорити о граду који је, по мени, био камен спотицања и кључ рјешења свих наших мука и проблема. Јер, за ово ратиште било је везано бар петнаестак наших бригада. Шта би и колико те јединице значиле на другим ратиштима, сувишно је говорити. Али неком до Бихаћа није стало. До сада смо бар пет пута могли ући у овај град, али… Ма колико тврдили и убјеђивали ме у нешто друго, а таквих је било пуно посебно у политичком врху, сигуран сам да је овај град, за наше вође, али и за непријатеље из Бихаћа, једноставно морао постојати. Прије свега због шверца, а онда и бројних других марифетлука. Наравно…

23. новембар 1994.

Осам дана се мирује на прилазима граду Бихаћу. Горе сам на Привилици и Дебељачи. Са припадницима Министарства унутрашњих послова. Наши се спремају да и са ове стране уђемо у Бихаћ… Кажу ми да ће „плавци“ у Бихаћ умарширати улицом Петра Кочића.

Јуче су два наша млада војника залутали и „голфом“ којим су се кретали, упали у руке муслимана… Заробили су их, наравно… Данас нам је јављено да је тридесетак хиљада муслимана из Бихаћа, због страха од уласка српских бораца у град, већ кренуло пут Цазина, Ћоралића, Скокова и Копривне… Они бјеже, а ми то нити хоћемо нити желимо користити…

25. новембар 1994.

Акција на Бихаћу и званично је стала. И то у тренуцима кад смо били најјачи и најближи нашој великој побједи… Наши се више и не укопавају у ровове. Мало гдје их више и има… Међу борцима се више, ми новинари, и не смијемо појављивати. А и да смијемо, не знамо шта бисмо их више питали… Коначно, ни образа више немам да лупам увијек исте ствари. Попут оних да „наши чврсто држе линије“… Спремамо се да уђемо у Бихаћ…

(Сутра: Рањен генерал Младић)

Аутор: Славиша Сабљић

Извор: Глас Српске

Везане вијести:

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (1): Демократска странка ипак српска

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (2): Комуниста на челу СДС-а

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (3): Караџића за предсједника

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (4): Балвани на путевима

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (5): Мартић: Морамо се наоружавати

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (6): Мире четнике и партизане слика: Kољевић и Kрајишник заједно

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (7): Крвави Васкрс на Плитвицама

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (9): Погинуо Гишка

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (10): Крајина проглашена републиком

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (11): Борбе на Купресу

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (12): Злочин муслимана Кључа

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (13): Грабеж – прво велико страдање Срба

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (14): Гори Титова пећина у Дрвару

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (15): Младић: Војниче, скидај кокарду

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (16): Жестоке борбе на бихаћком ратишту

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (17): Милан Мартић предсједник РСК

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (18): Са Билтом и Акашијем

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (19): Караџић прогласио ратно стање

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (20): Изгубили смо Купрес

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (22): Рањен генерал Младић

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (23): Дудаковићеви убили Шантића

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (24): Хрвати са Динаре гранатама засули Грахово и Гламоч

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (27): Са новосадског асфалта у ровове

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (28): Посљедњи састанак руководства РС и РСК

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (29): Варнице између Радована и Ратка

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (30): Крајина не интересује Београд

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (31): Сузе Ратка Младића

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (33): Караџић: Мапа о подјели Босне нема

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (34): Крајина на кољенима

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (36): Ослобођени француски пилоти

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (37): Потписан мировни документ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top