Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

ЕВО ЗБОГ ЧЕГА Србија тражи Насера Орића

Датум објаве: уторак, октобар 24, 2017
Величина слова: A- A+

Против Насера Орића и још четири његова сарадника у Србији се води поступак због убиства девет српских цивила јула 1992. Орић је недавно у Сарајеву ослобођен кривице за злочин над Србима.

Насер Орић
Насер Орић

Тужилаштво за ратне злочине Србије поднело је захтев за спровођење истраге почетком августа 2011, а Виши суд одобрио је њено спровођење у првој половини децембра исте године, сазнаје „Блиц“. Осим Орића, поступак се води и против Хакије Махољица, Смаје Манџића, Нурије Хусића Сенахида и Амира Мехмедовића Гезе.

У решењу се наводи да су осумњичени злочин починили са сада покојним Зулфом Тусуновићем, као и са припадницима Територијалне одбране БиХ, за које нема ближих податка: Велидоном Делићем, Харизом Ахметовићем, Аземом Мулалићем, Митхадом Отановићем, Сејадом Халиловићем, Саријом Мулалићем, Мујом Манџићем, Шабаном Авдићем и Едибом Зукићем. У злочину су учествовали и непознати припадници специјалне јединице „Кондор“ и 16. муслиманске источне бригаде Армије БиХ.

Они се терете да су у прекршили Женевску конвенцију о заштити грађанских лица за време рата, као и о заштити жртава немеђународних сукоба. Терете се за убиства, мучења, застрашивање, терор, нечовечна поступања, да су палили и уништавали имовину српских цивила с циљем да створе етнички чисту територију. За Орића је утврђено да је био командант општинског штаба ТО Сребреница и свих јединица подређених штабу, као и члан ратног председништва у Сребреници.

Осумњичени су договорили напад на српска места у околини Сребренице почетком јула 1992, на састанку одржаном у кући у месту Буљим. Тако су 12. јула 1992. организовали напад на место Залазје у Доњим Поточарима. Претходно је у Леховићима код села Шушњари, у раним јутарњим сатима извршено постројавање припадника јединице „Кондори“ и ТО Сребеница. Орић је одржао говор: „Нападамо на Залазје, да се истерају Срби и четници из Сребенице. Имате одрешене руке у случају да неког заробите, можете му радити шта год хоћете, што стигнете, чистите, чистите само да ослободимо, да их отерамо одатле, не остављајте ни кокоши, ни свиње, ништа.“

Нападачи су се поделили у две групе, при чему је Авдић предводио једну, а Смајо Манџо другу. Опколили су Залазје и кренули у напад узвикујући: „Алах егбер, јуриш, напред, хватај четнике, кољи!“ Цивилне куће биле су разаране тешким наоружањем, противавионским митраљезом, минобацачима, „зољама“, ручним бацачима. После вишечасовне борбе, малобројне српске снаге су се повукле према Сасама. Разрушене куће су запаљене и миниране.

Орић и остали осумњичени, као и покојни Турсуновић и извесни Мрки заробили су групу од седам мушкараца и жену М. Р., одвели их до проширења на путу који води према Сребеници, успут их ударајући и псујући. Заробљена М. Р. је неколико пута услед удараца падала и поново се дизала. Зауставили су их, опколили и сви заједно ударали кундацима, шакама и ногама узвикујући: „Јебем ти матер четничку, шта ћеш овде!“

Затим је Турсуновић, по наредби Орића, заклао шест мушкараца. Кад је то видела , М. Р. је рекла Орићу: „Нећеш ваљда мене да убијеш?“ Он је одговорио: „Нећу ја, него ће Чича“, мислећи на Турсуновића, који ју је и заклао. Орић је издвојио из групе судију Слободана Илића (46), шутирао га и оборио на земљу па му левом ногом клекао на груди и рекао: „Где си судија? Оћеш ли сад судити?“, па извадио нож који је носио везан за десну бутину.

Како се даље наводи, нож је руком прислонио испод судијиног ока, па одозго ударцем друге руке у дршку ножа ископао једно, па на исти начин и друго око. На крају га је преклао, а Илић није испустио никакав крик. Тела убијених утоварена су у приколицу камиона и одвезена према Сребреници, где су их припадници „Кондора“ убацили у јаму која је претходно ископана багером и закопали.

Невин и у Хагу

Орића је Хашки трибунал 2006. године осудио за ратне злочине по једној тачки оптужнице на две године затвора за индиректну одговорност за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.

Након жалбе на пресуду, Орић је 2008. проглашен невиним, пошто је Апелационо веће у Хагу тада закључило „да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993“, али да „доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу“.

Биографија кољача

Орић је средином 80-их година, пре распада Југославије, био припадник специјалних јединица ЈНА за атомску и хемијску одбрану. Потом је завршио шестомесечни курс у Земуну и радио у полицијској станици Савски венац у Београду као приправник током 1988, да би потом као члан полицијске јединице за специјалне акције имао је обуку још две године.

Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а, а по повратку у Београд, како су известили тада медији, био је телогранитељ Слободана Милошевића, а током 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића.

У „медијској биографији“ наводило се и да је ноћу радио на улазу у познату београдску дискотеку „Метро“ у Кнез Михаиловој улици.

Каријеру у БиХ почиње у августу 1991. године у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева, да би потом био прекомандован у полицијску станицу у Сребреници, где је наредне године унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.

По избијању рата у БиХ, Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.

Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница. Орић је са сарадницима у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисан хеликоптером на подручје под контролом Армије БиХ.

Поступак у БиХ

Надлженима у БиХ је из Србије послат предмет са доказима. Они су имали прилику да утврде и ко су остали осумњичени с обзиром на то да поседују спискове припадника Армије БиХ. Међутим, поступак је вођен само против Насера Орића и Сабахудина Мухића за убиство Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића – за шта су првостепено ослобођени.

(Блиц)

Извор: Интермагазин

Везане вијести:

Продужени злочин – поновно убијање жртве и ослобађање …

Сведочења која леде крв у жилама: Орић без милости према …

Злочин без казне – страдање Срба у средњем Подрињу (ВИДЕО …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top