Dve trećine Srba tuguje zbog Kosova

Zamrznut konflikt najbolje je rešenje za 63 odsto građana, a više od polovine je za upotrebu vojne sile radi zaštite naroda na KiM, pokazuje anketa agencije „Faktor plus”

Da bi zamrznuti konflikt bio trenutno najbolji razvoj događaja na Kosovu i Metohiji misli čak 63 procenta građana, pokazuje istraživanje agencije „Faktor plus”. Petina građana, tačnije 21 odsto, smatra da bi najbolje rešenje u ovom trenutku bio dogovor kojim će i Srbi i Albanci nešto dobiti, odnosno izgubiti, dok devet odsto njih ocenjuje da treba postići dogovor između Beograda i Prištine po svaku cenu. Njih sedam odsto nema stav o ovom pitanju, koje se, naglašava direktor agencije Vladimir Pejić, ne tiče krajnjeg rešenja, nego aktuelne situacije u vezi s KiM.

„Iznenadio nas je visok procenat izjašnjavanja za zamrznuti konflikt, to je zaista ubedljivo. Nejasno je samo da li zbog toga što nedostaju neka druga rešenja koja idu u prilog Srbiji, ili je iz nekog straha”, objasnio je Pejić na predstavljanju rezultata ovog istraživanja, sprovedenog od 1. do 7. juna, na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika s teritorije Srbije bez KiM.

Većina građana, njih 61 odsto, smatra da pregovori o KiM idu u lošem pravcu po Srbiju, čak 30 odsto nije znalo šta da odgovori, a samo devet odsto je ocenilo da pregovori idu u dobrom pravcu. „Ubedljiva većina građana Srbije smatra da je održavanje statusa kvo bolje od rešenja koja se pominju. To nije neuspeh kampanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji insistira na prevazilaženju zamrznutog konflikta, već stav građana da nema rešenja koje bi u ovom trenutku moglo da zadovolji Srbiju”, kaže Pejić.

Više od polovine smatra da bi Srbija trebalo vojno da reaguje ukoliko „kosovske snage” okupiraju sever Kosova, s tim što njih 36 procenata kaže da bi našu vojnu silu trebalo upotrebiti samo na severu KiM, a 16 odsto na celom KiM. Pejić kaže da građani ne vide nijedno drugo rešenje kako bi se odbranio narod na KiM – teritorija je u ovom slučaju u drugom planu.

Istraživanje je pokazalo i da 63 odsto građana oseća tugu zbog trenutne situacije na KiM, a njih 40 odsto je navelo i – nadu. Pitanje na koje je postojala mogućnost više odgovora, pokazalo je i da je njih 34 odsto besno, razočaranje oseća 15 odsto, dok petina ima još i neka druga osećanja. „Kroz osećanja tuge i besa vidimo da su građani dosta ogorčeni, a mislim i da je kod onih koji su rekli da osećaju nadu više reč o njihovoj želji da se to pitanje reši na povoljan način po Srbiju”, ocenio je Pejić, dodajući da je pesimistično i to što je 53 odsto ispitanika odgovorilo da u potpunosti oseća KiM kao svoju zemlju, 28 njih je reklo „da, delimično”, a 19 odsto je dalo negativan odgovor.

Trećina građana misli da će u naredne dve godine biti rešeno pitanje KiM (20 odsto kaže od jedne do dve godine, a 11 odsto do kraja ove godine), dok 49 odsto smatra da to neće biti rešeno u narednih od pet od deset godina, a 20 procenata ne zna. Odgovori na pitanje da li se problem KiM može rešiti bez upotrebe sile odišu nešto većim optimizmom – 46 odsto odgovara pozitivno, 27 procenata negativno, a toliko ih i ne zna. Na pitanje o ličnim odricanjima zarad KiM, 50 odsto ispitanika kaže da nije spremno da im lični život trpi po bilo kom pitanju radi toga. Njih još 26 odsto nije spremno na preterana lična odricanja, a tek 18 odsto ispitanika odgovorilo je da je u velikoj meri spremno na to (šest odsto je dalo odgovor „ne znam”).

Najveći broj građana, 40 odsto, smatra da bi posledica nepotpisivanja sporazuma s Prištinom bila ekonomska izolacija, a čak 30 odsto da će izbiti rat na Kosovu. Odgovori o pitanju posledica nepotpisivanja sporazuma su i „nastavak dosadašnjeg stanja” (12 odsto), „rat na teritoriji cele Srbije” i „uključivanje Rusije u pregovarački proces” (po šest odsto), „vraćanje institucija Kosova pod ingerenciju Beograda” (četiri odsto) i „uključenje UN u pregovarački proces” (dva odsto).

Da Srbija na kraju pregovora neće normalizovati odnose s Kosovom niti će priznati njegovu nezavisnost smatra 35 odsto ispitanika, dok 34 odsto navodi da Srbija neće priznati nezavisnost, ali će morati da normalizuje odnose. Njih 21 odsto nema stav, a desetina misli da će Srbija priznati Kosovo u zamenu za članstvo u EU. Ovi rezultati pokazuju, prema mišljenju Vladimira Pejića, konfuziju kod građana i po pitanju mogućeg ishoda, a i toga šta bi aktuelna vlast trebalo da čini.

Autor: Biljana Baković

Izvor: NOVOSTI