Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Два обрта Миклоша Хортија

Датум објаве: уторак, јануар 16, 2018
Величина слова: A- A+
Миклош Хорти врши смотру мађарских јединица
Миклош Хорти врши смотру мађарских јединица

Мађарска, схвативши какав ће бити исход рата, у страху од последица пораза који је, незаустављиво, долазио, наређује истрагу и суђење главним актерима злочина у јужној Бачкој

Вести о масовним погубљењима у Шајкашкој и Новом Саду су, пише у књизи „Мађари у Војводини 1918 – 1947“ професорка Универзитета у Сегедину Енике А. Шајти, убрзо уздрмале мађарско јавно мњење. Тако је, на седници парламентарног Одбора за спољну политику, група опозиционих посланика на челу са Ендреом Бајчи–Жилинским већ 29. јануара 1942. затражила строгу истрагу.

Пет дана касније, Бајчи-Жилински је упутио и меморандум регенту Миклошу Хортију, у којем, уз детаљан опис свега што се у Бачкој догађало током крвавог јануара, тражи и казне за кривце и одштету за породице невиних жртава. У том документу, он помиње број од чак 5.400 убијених.

„Али, бројке стварно не мењају ништа на чињеници да се у Мађарској одиграло, без судске пресуде, масовно клање са пуном одговорношћу војника и жандарма, односно хонведских и жандармеријских официра“, пише регенту Бајчи-Жилински.

Меморандум Жилинског је преведен и на српски и достављен Влади Србије. Већ 9. фебруара Лајош Бола, мађарски генерални конзул у Београду, у Будимпешту јавља да се у Србији о рацији шире клевете и тражи да се све истражи и лажне вести демантују.

Мађарско Министарство иностраних послова тај захтев 15. фебруара прослеђује начелнику Генералштаба Ференцу Сомбатхељи-Кнаусу. На основу извештаја који је, три дана раније, добио од Ференца Фекетехалми-Цајднера, Сомбатхељи, међутим, одговара да у Шајкашкој и Новом Саду није било незаконитих погубљења.

„Свака употреба оружја била је оправдана“, категорично је тврдио Фекетехалми у извештају достављеном Сомбатхељију.

Међутим, вести о злочину прелазе границу и Мађарске и Србије. Југословенска влада у Лондону је, 8. маја 1942, о рацији објавила меморандум, а већ сутрадан у „Дејли телеграфу“ и опширан чланак под насловом „Мучена и убијена деца“. Велепосланик у Вашингтону Константин А. Фотић крајем маја Стејт департменту предаје службену представку о злочину Мађара у јужној Бачкој, а почетком јула сличне представке су достављене и владама других савезничких земаља.

О мађарском злочину сада већ говори цео демократски свет, па је Сомбатхељи у априлу 1942. ипак наредио истрагу коју је водио војни судија пуковник Јожеф Бабош. Налаз је био недвосмислен: масовни злочин над цивилним становништвом се догодио! Суочен с тим, Сомбатхељи 10. јула наређује и истрагу јавног тужиоца за 15 што војних, што жандармеријских официра.

Први обрт, чији актер је био Миклош Хорти лично, следи, међутим, већ 13. августа. Он, наиме, тог дана обуставља истрагу против четворице првоосумњичених – главнокомандујућег рације Фекетехалми-Цајднера, оперативних команданата у Шајкашкој и Новом Саду пуковника Ласла Деака и Јожефа Грашија, који је, у међувремену, унапређен у чин бригадног генерала, и, најзад, првог џелата новосадског покоља капетана Мартона Зелдија.

Разлог: у току је било слање Друге мађарске армије на Источни фронт (она ће, узгред, у јануару 1943. код Вороњежа доживети потпуни слом, уз близу 70.000 мртвих хонведа), па је регент проценио да није згодно да се баш тада суди официрима високог ранга.

Ипак, рација је и даље остала тема и мађарске, и светске јавности. Бајчи-Жилински је 30. новембра 1942. влади Миклоша Калаија, који је 19. марта на месту премијера заменио Ласла Бардошија, упутио инетрпелацију, питајући шта је са обећаним кажњавањем криваца за убијање невиних и са одштетом породицама.

Уз то, Мађарска је, схвативши какав ће бити исход рата, већ 1943, преко енглеских обавештајно-дипломатских центара у Каиру и Истанбулу, покушавала да се приближи западним савезницима. У мају јој је, међутим, стигао јасан одговор: један од услова за то је и „одговарајуће обештећење због масакра у Бачкој“.

Други Хортијев обрт уследио је тек по капитулацији Италије у јесен 1943. Ка западним савезницима сада се морало ићи брже, па он повлачи одлуку из августа 1942. о обустављању истраге и налаже да се Фекетехалми-Цајднер, Граши, Деак и Зелди изведу пред суд. Нови обрт образлаже тврдњом да је „по подацима који су у међувремену пронађени, понашање ових официра за време рације захтевало много озбиљнију оцену“.

„У ствари, нових података није било. Иза регентове одлуке крила се забринутост због исхода рата“, пише Енике А. Шајти у поменутој књизи.

ЗАКАСНЕЛА ОСУДА ЗЛОЧИНА

Миклош Хорти се о Рацији први и једини пут јавно огласио тек 15. марта 1944. У говору који у књизи „Новосадска рација“ цитира мађарски историчар Јанош Бузаши, рекао је: „У току једног четничког упада у Нови Сад, предузимане су недопустиве и кажњиве акције, али су одговорна лица и кривци за ове изгреде доспели пред војни суд и строго су кажњени. Најблажа изречена казна износи десет година робије. Новосадске испаде сви осуђујемо, јер је том приликом животе изгубило 3.000 људи, међу којима је, нажалост, било и много невиних.“

Суђење је почело 14. децембра 1943, али је четворици првооптужених дозвољено да се бране са слободе, што су Фекетехалми-Цајднер, Граши и Деак искористили да 15. јануара 1944, само пар дана пре изрицања казне, напусте Мађарску.

„На наговор Цајднера, са њим и Деаком сам аутомобилом побегао у Немачку. Убеђен сам да је наше бекство благословила влада и да је о томе био обавештен и премијер Миклош Калаи“, изјавио је Граши у поратном сведочењу у Новом Саду. Зелди је, такође у Немачку, побегао неколико дана раније.

Иначе, суд је констатовао пуну одговорност све четворице, али им није изрекао никакве казне, ни оне уобичајене, у одсуству. Преосталих 11, махом нижих жандармеријских официра осуђено је на казне затвора од десет до 15 година, а међу њима и капетан Шандор Кепиро, који је, како наводи др Ђорђе Н. Лопичић у књизи „Мађарски ратни злочини 1941 – 1945“, добио десет година.

После Хортија, поглед на рацију је, иначе, званично променио и њен директни налогодавац Сомбатхељи. У наредби својим официрима од 21. јануара 1944, оно што се догодило у Шајкашкој и Новом Саду назвао је „националном несрећом каква се није десила у историји мађарске војске, погодном да се између мађарског и српског народа посеје стогодишње семе мржње и освете“.

Све то је, међутим, било само плод страха од последица пораза који је незаустављиво долазио, а не, чак ни окаснеле, потребе за истином и правдом. Штавише, када је Немачка у пролеће 1944. извршила мирну окупацију Мађарске, за шта су, узгред, сагласност претходно дали управо Хорти и Сомбатхељи, сви официри осуђени за злочине у Рацији су рехабилитовани.

Међу њима и Кепиро, који се, после више деценија проведених у Аргентини, вратио у Будимпешту, и 2011. умро као слободан човек!

У саставу немачких СС јединица које су 1944. извршиле окупацију Мађарске, били су и Граши, Деак и Зелди. Одмах су прионули на формирање СС дивизије „Хуњади“, на чијем челу је најпре био Деак, а потом Граши. Једно од високих командних места добио је и Зелди.

Фекетехалми, који је, после бекства из Мађарске, у Немачкој добио чин групенфирера и као саветник команданта био распоређен у II оклопну армију Вермахта која се борила у Нормандији, вратиће се нешто доцније. У влади Ференца Салашија постаће заменик министра одбране и добиће чин армијског генерала.

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (1)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (2)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (3)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (4)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (5)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (6)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (7)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (8)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (9)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (10)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (11)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (12)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (14)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (15)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (17)

Фељтон: Мађарска рација у Новом Саду и Јужној Бачкој 1942. (18)


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top