Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Дужносник

Датум објаве: недеља, децембар 10, 2017
Величина слова: A- A+
Недим Сејдиновић и Динко Грухоњић / Foto: www.cink.rs
Недим Сејдиновић и Динко Грухоњић /
Foto: www.cink.rs

У свом чланку на свом порталу “Аутономија”, Динко Грухоњић, сива еминенција некаквог “фантомског” новинарског удружења (НДНВ), између осталог, констатује и следеће:

“…А ми овде, у Србији, без икакве сумње сведочимо темељитој цивилизацијског пропасти једног друштва и једног народа.”

И заиста, сваки разуман човек,  који посматра најновија друштвенополитичка збивања у Србији, тешко би могао да се не сложи са горњим Грухоњићевом исказом. Али, контекст у коме је оваква тврдња изнесена, није онакав како би већина грађана Србије, којима је њихова земља на срцу, могла да очекује.

Наравно, они који познају Грухоњићев “новинарски”, НВО политички рад и његов отворено антисрпски дискурс, који се протеже годинама уназад, добро знају на који начин, он плете своју медијску мрежу на северу Србије. За сав свој “подземни рад” у Србији, Грухоњићев НДНВ, према информацијама из српских медија, добија “апанажу” у десетинама и стотинама хиљада долара/евра из различитих извора из иностранства.

Пре неколико дана на његовој (и Сејдиновићевој) “Аутономији” , Динко је  објавио чланак под дугачким насловом “Рехабилитацијом квислинга из II светског рата отворен је пут за рехабилитацију злочинаца из југословенских ратова”. Одмах пада у очи да се Динко у самом наслову разрачунава са “злочинцима из југословенских ратова”, мислећи притом, како се из контекста може закључити, углавном на “злочинце Србе”.

Кроз цели чланак Грухоњић напада оне који сматрају да је Хашки суд нелегалан и нелегитиман и који тврде да Ратко Младић није починио нити наредио било какав злочин. Ништа ново, јер Грухоњић годинама, па и деценијама, види, малтене, искључиво злочине Срба, острвљујући се чак и на децу “која би да доврше кољачки посао својих очева“. За њега су Срби кратконоги, генетски деформисани, а они у Републици Српској посебно се диче својом “свијетлом кољачком традицијом“.

Плакат који се појавио у јуну ове године и који је третиран у српским медијима као “говор мржње”, а да се нико није осврнуо на говор мржње којим се Грухоњић и Сејдиновић годинама некажњено служе (фото: https://rs.n1info.com/Picture/124228/jpeg/plakat.jpg / НДНВ / Кристина Молнар)
Плакат који се појавио у јуну ове године и који је третиран у српским медијима као “говор мржње”, а да се нико није осврнуо на говор мржње којим се Грухоњић и Сејдиновић годинама некажњено служе (фото: https://rs.n1info.com/Picture/124228/jpeg/plakat.jpg / НДНВ / Кристина Молнар)

Заправо, да Динко Грухоњић живи у некој другој европској држави, одавно би, вероватно, био кажњен због ширења расне, верске и етничке мржње. Али, однекуд, он је “имун” на српско законодавство, Устав и правосуђе: тужилаштво не сме ни да га помене. Њему је допуштено оно што се никада и нигде никоме на белом свету не би могло допустити. Тешко је одговорити зашто је то тако. Да ли због тога што је тај човек дописник Дојче велеа? Или зато што је шеф агенције Бета за север Србије? Можда зато јер га, тврде, подржава америчка администрација преко НЕД, УСАИД или му леђа бране и неке друге, кобајаги, НГО организације из Америке и Европе? Можда иза њега стоји Отворено друштво Џорџа Сороша, а тиме и сам председник Србије Александар Вучић? Леђа му чува Рокфелер лично? Заправо, једноставније би се, чини се, могло одговорити ко од српских противника не стоји иза Динка Грухоњића, Недима Сејдиновића и њиховог НДНВ и Аутономије?

Иначе, уколико некога занима, на шта личи то Независно друштво новинара Војводине, нека оде на сајт Слободне Европе, где је Недим писао своје дневне утиске из Уједињеног Краљевства, из којих се види да у НДНВ постоје само њих двојица – Динко и Недим. Наиме, за дан 16. септембар 2012. године, у том свом Дневнику, Недим Сејдиновић бележи и следеће: “Јутрос смо Динко (Грухоњић) и ја, мејловима, усаглашавали текст саопштења које смо после проследили медијима.” Дакле, демократски, нема шта. Постоји ли иједан частан и достојанствен новинар, који би био спреман да буде члан оваквог диктаторског новинарског удружења, у којем два човека, у име Друштва, сами пишу (и усаглашавају) саопштења за медије?

Етничко чишћење, каже Грухоњић, у ствари је “еуфемизам за геноцид”. Па добро, ако заиста тако мисли, зашто онда никако да се сети страдања Срба из Српске Крајине, који су темељно “очишћени” из Хрватске? Да ли је током војне акције “Олуја” почињен геноцид? Како је могуће да то српско страдање, егзодус библијских размера, за њега није значајна тема? Дакле, човек коме је Србија, изгледа, дала уточиште и држављанство, такво “гостопримство” враћа на најгори могући начин: ружећи српски народ на сва уста, у свакој прилици и где год стигне. А Срби се праве, што је још најчудније, да такво његово екстремно-непријатељско понашање и писање не примећују.

Погледајмо какве синтагме Грухоњић користи у описима српских “ратних злочинаца”. Никола Шајиновић је за њега “крвник косовског рата”, Владимир Лазаревић је “етнички чистач”. И сад, већи је проблем што нико у Србији не реагује на овакве Грухоњићеве провокације, него сама активност овог, можда, инсталираног (анти)српског гласноговорника. Како то да нико Грухоњића не приупита, где су се денуле стотине хиљада Срба с Косова и Метохије? Етничко чишћење је појам резервисан за све друге етничке скупине, осим за Србе? Када се саберу прогнани Срби с подручја Српске Крајине, Хрватске и они са Космета, долазимо до броја од најмање 700.000 људи, којима је уништена сва имовина и који су без игде ичега морали, пред налетом усташких и шиптарских хорди, да беже у Србију или у далеки свет. О хиљадама цивила, који су тада убијени без дискриминације, само зато што су Срби, да и не говоримо.

Од завршетка рата 1999. године, па до данас, на Косову и Метохији је убијено је на стотине Срба. И за таква силна убиства, још нико није одговарао. Наравно, то Грухоњића не занима, јер његова улога се своди само на трагање за “кољачима Србима”, па чак и за децом, која, по њему, једва чекају да одрасту па да наставе ту “кољачку традицију”. Да ли за њега пуцање из пушкомитраљеза на децу, која се купају у реци представља злочин, уколико су та деца српска? Уосталом, по његовој наопакој логици, та деца ће сутра порасти и биће гора од својих очева и дедова, па их стога, можда, уопште не би требало жалити?

Оваква питања су овде легитимна, пошто се Грухоњић, по свему судећи, уопште не узјашњава о злочинима који су почињени над Србима. Ни подметање експлозива и убијање путника у аутобусу није проблем? Погађате, зашто? Побогу, путници су били Срби! Да ли је убијање голобрадих и немоћних младића у војној колони у Тузли, за Грухоњића и Сејдиновића, можда, херојско дело, исто онако као што је то за Тузлаке? Уосталом, такво мучко убиство 224 млада војника ЈНА у Тузли се слави као “Дан победе”. Да ли је Грухоњић икада поменуо убиство војника ЈНА 2. и 3. маја 1992, у Сарајеву? Тада је угашено преко 40 младих живота, такође на превару, мучким нападом на колону ЈНА, која се, по договору, извлачила из Сарајева? Да ли је нешто од горе побројаног Грухоњић негде поменуо? Да ли је поменуо негде Сијековац и друга места у којима су Срби убијани много пре него што је рат у БиХ букнуо? Изгледа да није. А ако није – требало би га питати, зашто није?

“Бошњачка веза” Грухоњић-Сејдиновић, за сада, функционише готово перфектно. “Дужносници” (термин који Грухоњић воли да употребљава), Динко и Недим су успели да се добро снађу као “гастарбајтери” у Србији. Острвили су се на народ и државу у којој живе и раде – и још за такав некоректан посао бивају изузетно добро плаћени. А зашто их српски органи гоњења заобилазе, ако се зна, да када би било који Србин (неки инкогнито) на Фејсу, Твитеру или некој другој друштвеној мрежи, написао, на пример, “да деца у Тузли једва чекају да порасту и доврше кољачки посао, који су започели њихови дедови и очеви”, истог часа би по њега дошла полиција и био би му одређен притвор? Зар у држави Србији за све не важе исти закони?

Аутор: Д. Гостељски

Извор: Корени.рс


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top