Dušan Bastašić: Sećanje na žrtve NDH je usmjereno i na prevenciju genocida

Datum objave: četvrtak, maj 24, 2018
Objavljeno u Video, Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

«Uradili smo film koji smo uspeli da prikažemo u srpskoj metropoli, u Beogradu, i naravno da to predstavlja zadovoljstvo, pogotovo što je došao neočekivani broj ljudi», kaže za NewsFront — Srbija gospodin Dušan J. Bastašić, osnivač udruženja građana «Jadovno 1941.» o promociji njegovog filma «Krst nad jamom».

Udruženje „Jadovno 1941.“ od 2009. godine posećuje, istražuje i obnavlja sećanje na mesta masovnog zločina i srpskog stradanja u kompleksima hrvatskih ustaških logora.

«To veliko stradanje tokom Drugog svetskog rata od strane NDH i njenih vojnih formacija je bitno odredilo životne puteve potomaka žrtava. Samo na području logora Jadovno od 40 000 žrtava ima ogromni broj potomaka. To znači da je veliki broj ljudi koji su odrastali bez pradeda, bez deda, bez očeva koji su tamo ubijeni. Tako jedno bolno istorijsko iskustvo jako utiče na životni put tih potomaka. Zato mislim da je jako važno da tu identitetsku kariku koja ukazuje na naš srpski pravoslavni identitet ozvučimo i da na adekvatan način prikažemo», objašnjava naš sagovornik zadatak svoje organizacije.

«Te žrtve su ubijene samo zato što su bili pravoslavni i zato što su bili Srbi», podseća on.

«Sve naše delovanje je usmereno i na prevenciju genocida… Mi i danas vidimo da je u Hrvatskoj ta ideologija, koja je uzrokovala strašno stradanje još uvek živa i ona je sve glasnija od ulaska Hrvatske u EU. I jasno je da postoji opasnost da se tako nešto strašno što se desilo dogodi ponovo».

Upitan o podacima o broju žrtava, kaže da se organizacija prvostepeno bavi harakterom zločina a ne «brojkama». Kao primer naveo je rasprave između Srbije i Hrvatske oko broja žrtava u Jasenovcu.

«Srpska istorijografija prezentuje negde 700 hiljada žrtava što je užasno velika brojka, a sa Hrvatske kažu da je ih bilo 70-90 hiljada. I strašno je da se u tome zaboravi da je i 80 hiljada ogroman broj».

Kad idemo tamo, policija nas čuva, govori Bastašić. Zašto što tamo ima ljudi kojima se to ne sviđa jer oni smatraju da su to laži da se to tamo desilo.

«I njih se može razumeti jer oni nisu mogli to učiti u školi».

«U Nemačkoj je proces denacifikacije je počeo 45. godine. Počelo je suočavanje nemačkog naroda sa tim zločinom koji su počinili prema Jerverjima a i pravoslavcima — Srbima, Rusima i tako dalje. Oni su se suočili s time, prošli katarzu i sada nije nikakav problem da recimo potomci jeverjskih žrtava dolaze u Nemačku, i Nemačka čak podržava rad takvih organizacija».

Izvor: NOVINSKI FRONT

Vezane vijesti:

Premijera filma „Krst nad jamom“

KRST NAD JAMOM: Pamtiš li Srbine crvenu rijeku što nam iz grudi teče?!

Film „Krsta nad jamom“ predstavljen u Beogradu

Bećković: Popisati imena Srba stradalnika

Prikazan dokumentarni film „Krst nad jamom“

Krst nad jamom

Dokumentarni film „Krst nad jamom“ 10. maja u Bijeljini

NPRS – Prikazan dokumentarni film „Krst nad jamom“

Bastašić: Odgovornije govoriti o stradanju Srba


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top