DUBROVNIK PRIJE 100 GODINA: Stradun tugovao za kraljem Petrom oslobodiocem

Datum objave: petak, januar 25, 2019
Veličina slova: A- A+

Nikola Pašić došao je u Dubrovnik  6. decembra 1918. Dr. Pero Čingrija nazvao je Pašiću dobrodošlicu ističući patnje kraljevine Srbije. Pašić se zahvalio Dubrovniku i srbijanskoj vojsci na dočeku.

U dubrovačkom listu  „Rad” opisano je kako je Dubrovnik proslavio ujedinjenje.

U Dubrovnik su 6. decembra ušli pretstavnici Srbije. Dubrovnik ih je primio u zanosu. U „Radu” se ističe :  „Bio je lijep, vedar dan, kao i vedra radost oslobođenog Dubrovnika. Tisuće naroda, sa barjacima i narodnim i crkvenim. Paradni šeširi i crvene kape. Mlado i staro. Sve je bilo puno. I stabla. A kad se ukazaše prvi automobili, zanos je prešao u delirij. Dolaze državnici naše države. Vodi ih dr. Melko Čingrija. Pozdravlja ih Pero Čingrija. … A narod pjeva i kliče. Možda Dubrovnik nikad ne viđe takvog zanosa kao onaj dan. Slavlje je trajalo do mrkle noći. I pjevalo se i obilazilo gradom. Pred svetim Vlahom igralo se kolo…. Istu večer Kapetan Đorđević gromkim glasom javljaše narodu :Stižu nam veseli glasi. Na 1. decembra proglašeno je jedinstvo države. Narod ga je prekinuo. Do neba se prolamaše poklik radosti: Živjelo jedinstvo ! Živjela sloboda ! … Omladina je htjela još jednom da manifestuje svoju radost. Pod barjacima kretala se povorka gradom. U opć. Kavani bilo je više srbijanskih državnika. … Ministar Marko Trifković čestitaše  Dubrovniku Slobodu. Narod je klicao osloboditeljima i jedinstvu. U Sokolani je bila igranka. Jedan akademičar pročita narodu govor Regentov, a narod slavljaše Karađorđeviće.”(1)

U Dubrovniku su posle oslobođenja i ujedinjenja još bile sveže uspomene iz Prvog svetskog rata. Povodom smrti Iva Đurovića u vojnoj bolnici i njegove sahrane Baldo Mišković uputio  je 8.5.1921. pismo dubrovačkom srpskom listu ,,Narod”. U pismu je opisao događaje sa početka Prvog svetskog rata. U njegovoj radnji septembra 1914. radili su Ivo Đurović, Todor Čorbić i Kosta Nardozi. Počivajući preko ručka Đurović je izvadio iz džepa dopisnice na kojima su bile naslikane srpske trobojnice, mačevi, puške i srpske komite. Nardozi i Čorbić ukrali su pri radu iz džepa Đurovićeve haljine dopisnice i odneli ih Narodnoj Straži (koja je onda bila pod zvonikom) i tužili Đurovića da je veleizdajnik i da je njima govorio protiv Austrije, a hvalio Srbe, i da se dopisivao sa srpskim komitama. Tog dana (četvrtak) su zatvorili Đurovića. Mišković je o tome doznao u subotu i oba dva ih je odmah otpustio iz radnje. Optuženi su  Miškovića optužili da je veleizdajnik i nabrojali su 4 optužbe.

Mišković je zatvoren 8. septembra 1914. ali se dobro branio i imao dobre svedoke i zato je bio oslobođen nakon 21 dan zatvora. Ivo Đurović je bio od austrijskog vojnog suda u septembru 1914. osuđen na 12 godina tamnice, jer nije bio u godinama da bude obješen. Ta dva špijuna su živela posle rata u Dubrovniku. Nardozi iako strani podanik radio  je u državnoj radnji u Dubrovniku.  List „Rad” vodio je borbu protiv uticaja katoličkih klerikalaca. U članku „Narodna Svijest” sabotira narodnu državu” ističe se : „Znali smo da „Narodna Svijest” u Dubrovniku baštinila od zloglasne „Prave” i slova i papir i štampariju. Znali smo da je „Narodna Svijest” pokrenula, ona ista podzemna i podmikla sredovječna organizacija koja je kroz „Pravu Crvenu” … ubrizgavala u mozak i u srce našeg narodnog organizma, kroz godine i godine,  crno-žuti otrov.

Znali smo i to da iza redakcije „Narodne Svijesti” skrivane stoje i tajno ju podupiru one iste mračne sile koje su  „Pravom Crvenom Hrvatskom” rušile sistematski, perfidno i rafinovano, osnovice svega nacionalnog, … našu živu želju za oslobođenjem i ujedinjenjem. Sve smo to znali, ali mi nijesmo mogli ni zamisliti da će ti isti ljudi, crne i tužne prošlosti, … da će ti isti grdni tipovi imati toliko kriminalne drskosti da, svijesno i besavjesno, nastave sa svojim demonski destruktivnim djelovanjem.”

List je navodio primere takvog delovanja. Kad je učitelj Ivo Prodan pozvao župnika iz Janjine don Iva Kinkelu da preporuči narodu upisivanje državnog zajma, odgovorio je don Ivo da se to njega ništa ne tiče. Po listu „Rad” don Ivan bio je veoma revan pod Austrijom, pa je ne samo pohitao da preda crkvena zvona, nego je i u crkvi držao  političke govore  nazivljući Srbiju najvećim neprijateljem. Čitao je preko službe božje austrijske brzojave i blagosiljao austrijsko oružje. Za vreme rata bio je ravnatelj blagajne i na štetu blagajničke kase upisao znatne svote u austrijske zajmove.(2)

Jugoslavenski Akademski klub radio je u dva pravca : prosvetno-narodni  i zaštita studentskih interesa. Većina članova kluba bila je iz redova predratne nacionalističke omladine. Sazvali su 18. septembra 1919.skupštinu dubrovačkog građanstva radi osude destruktivnog rada Narodnog predstavništva. Zbor je otvorio S. Barbić, predsedavao je dr. F. Smolčić. Govorili su dr. Ljubo Leontić i B. Bubalo.  Inicijativom kluba 1. novembra 1919. dubrovačko građanstvo i sva  društva i korporacije pohodili su grob Antuna Fabrisa. Držali su govore prof. A. Vučetić i V. Piper. Poveli su akciju da se ekshumira obešeni Miloš Maržan. Pozivu su se odazvale civilne i vojne vlasti, građanstvo i sva društva i korporacije. Na sastanku sa dobrovoljcima 16. novembra 1919. klub je uputio rezoluciju da se povede briga o dobrovoljcima. Na dan Ujedinjenja 1919. držali su skupštinu u Bondinom pozorištu. Predavali su dr. Ljubo  Leontić Đ. Petrović, a recitovao je svoju pesmu J. Carić. Klub je pripremio javnu skupštinu 11. aprila 1920. na kojoj je Jovanka Šiljak govorila „O jedinstvu”. Klub je uzeo učešća u proslavi Vidovdana-Dječjeg dana 1920.

Preuzeli su organizaciju turneje kap. Luja Lovrića. Organizovali su predavanja „Skerlićevo veče”, „Šantićevo veče”, prof. Milan Rešetar „O književnom i pučkom govoru u Dubrovniku”, dr. Milorad Medini „Kmetski odnošaji u Dalmaciji”, Rafo Laptalo „O suncu”, književnica Milica Janković, „O ljubavi prema Otadžbini”,  potpukovnik Dragoljub Mihajlović, „To je on” (Slika iz povlačenja kroz Albaniju) ….    . Izdavali su letke za narodno zdravlje. Klub je održavao sednice u prostorijama  sokola, „Sloge”, Dubrovačkog Radničkog Društva.  Dr. Milan Rešetar održao je predavanje  „O kulturnim prilikama u Dubrovniku srednjega vijeka” 4. maja 1920. u dvorani Sokola na poziv Narodne Ženske Zadruge. To je bilo 12 javno predavanje koje je organizovala Zadruga. Proslava Vidovdana 1920. bila je vezana za Dječji dan.

List  „Rad” odao je priznanje Zadruzi i „Pčelicama” koje su se istakle u požrtvovanosti za srpsku decu.  Muzika je 27. 6. 1920. prošla gradom i održan je svečani pomen u Bondinom pozorištu. Slušaoci su se zahvalili govorniku don Niku Đivanoviću na besedi. Na Vidovdan bili su držani pomeni u crkvama za pale borce, kojima su prisustvovali predstavnici vlasti. Pred Dvorom je govorio potpukovnik  Drag. Mihajlović o Vidovdanu i našoj siročadi, potaknuvši Dubrovčane na darežljivost prema deci palih boraca. Za njim je govorila učenica Petković u ime društva „Pčelice”, a onda se razvilo kolo ženske dece. Održana je večernja zabava na Brsaljama, kojoj je prisustvovala i muzika, a na kojoj je dato mnogo priloga za siročad. Kako je istakao list  „Rad” time je završena proslava 531 godišnjice Kosovske bitke i 6. godišnjice dela Principa i Čabrinovića.(3)

Dvadesetih godina 20 veka list „Dubrovnik” izdavao je Odbor Narodne Radikalne stranke u Dubrovniku. Odgovorni urednik bio je Miho Klaić a list je septembra 1922. uređivao Ivo Herco. Uz „Dubrovnik” izlazio je jugoslovenski list „Rad”, srpski listovi „Narod”, „Sloga” i hrvatski „Narodna Svijest”. Dubrovački listovi posvetili su pažnju pripremama Ministarstva narodnog zdravlja za otvaranje oporavilišta na Lokrumu.  Na otvaranje 1921. došli su Andrija Štampar, načelnik Ministarstva narodnog zdravlja; šef dalmatinskog saniteta dr. S. Ljubić; direktor sarajevske bolnice dr. R. Jeremić i zemunske bolnice dr. Ž. Nedeljković. Deca su mogla da se oporavljaju i jačaju telesno, a postavljen je učitelj za podučavanje u slobodnoj prirodi. Primljeno je 1921. 32 dečaka, i to 12 iz Dubrovnika, 10 iz Sarajeva i 10 iz Zagreba.

Predviđeno je da drugi put na red dođu deca iz Beograda, pa će se naizmenično i prema potrebi primati mladi naraštaj, koji će o tome šta je video kući pričati i širiti higijenska pravila. List „Narodna Svijest” istakao je da ministarstvo narodnog zdravlja svraća osobitu pažnju na Dubrovnik jer je za kratko vreme osnovana bakteriološka stanica, otvorena besplatna ambulanta za polne i kožne bolesti, darovano 1000.000 za osnivanje starateljstva i 50.000 za opštinski Lazaret u sv. Jakovu i na kraju dječje oporavilište. Dečje oporavilište ministarstva narodnog zdravlja na Lokrumu svečano je otvoreno  zajedno sa „Starateljstvom za plućne bolesnike” i  „Dječijom stanicom sa kupatilom”. Ustanove su bile inicijativa Zdravstvenog Odsjeka a pod nadzorom Narodne ženske zadruge a bile su smeštene u popravljenoj zgradi bivšeg vojnog mesnog zapovedništva u Dubrovniku. (4)

Ostrvo Koločep 1930. godina

Srbi  na Primorju  opredelili su se za  radikalnu stranku pa se Srpska narodna stranka na Primorju ujedinila sa Narodnom Radikalnom strankom. Na inicijativu Stijepa Kobasice osnovan je 1919. Odbor radikalne stranke u Dubrovniku. Dubrovnik i Cavtat bili su centri radikalne stranke u dubrovačkoj oblasti. Prvak radikala na Primorju bio je Ljuba Jovanović. U bokokotorskoj sredini nikla je ideja da Ljuba Jovanović bude nosilac liste radikalne stranke u Dalmaciji zbog njegovih ličnih veza sa rodnim krajem. Na velikom predizbornom skupu u Dubrovniku održanom 23. 11. 1920. govorili su Ljuba Jovanović i  Laza Marković. Jovanović je istakao ulogu radikala u stvaranju jedinstvene države i narodnog i državnog jedinstva.   Jovanović je izabran za poslanika na izborima za Ustavotvornu skupštinu u dalmatinskom južnom izbornom okrugu (kotorsko-dubrovačko-splitskom). Na narednim izborima 1922.  izabran je u oba dalmatinska okruga, južnom i severnom (šibensko-zadarskom).

Pred izbore posetio je Konavle i Župu dubrovačku. Obračajući se dubrovčanima istakao je da su u prošlosti pokazali „radinost i poduzetnost”, a da će u novoj državi zauzeti „ono uvaženo mjesto koje Dubrovniku pripada prema slavnoj prošlosti, prema geografskom položaju i prirodnim  lepotama”. List „Narod” u broju 27 od 6.7.1921. doneo je vest da je 29.6.1921. „nekoliko hiljada prisutnih uz poklike kralju, regentu i dinastiji Karađorđevića” pozdravilo donošenje Vidovdanskog ustava. Ljuba Jovanović podržao je zahteve Dubrovčana za uspostavom Dubrovačke oblasti. Dubrovčani su bili jedinstveni u zahtevu da njihov grad bude središte oblasti. Sem Ljube Jovanovića u  Beogradu su bili uticajni Stefi Račić i Srbi katolici iz Dubrovnika. Prvi veliki župan Dubrovačke oblasti bio je Petar Grisogono. (5)

Sokolska javna vežba održana je oktobra 1921. na Brsaljama. Brsalje su bile prepune naroda koji je  sa velikim zanimanjem  pratio vežbe sokola. List  „Rad” primetio je : „Od onih, koji sami sebe računaju u finiji svet, nije bilo gotovo  nikoga.” Na Brsaljama je  organizovana skupština protiv povratka cara Karla. Na skupštini je govorio jedan dubrovački omladinac i jedan Slovenac. Otpevavši himnu masa se svrstala u povorku i klučići državi i njenom jedinstvu ušla u grad. Prilikom manifestacija došlo je do intervencije policije zbog poklika koji su se čuli dok je masa prolazila pored italijanskog konzulata. Hapšenjem omladinaca postiglo se samo to da je pojedinačne poklike zamenilo opšte klicanje kojim se očitovalo osećanje Dubrovnika koliko protiv Habzburga, toliko protiv svih njihovih pomagača. Manifestacije su nastavljene uz silno klicanje protiv Habzburga, svih njihovih pomagača, a za dinastiju i jedinstvenu Jugoslaviju.

Pred crkvom sv. Vlaha održan je opet govor, masa je ponovo prolazila kroz grad do kasne ure, kad se uz pevanje himne mirno razišla. Urednik ljubljanske „Jugoslavije”, Kozinc bio je osuđen na 10 dana zatvora zbog protivtalijanskih poklika. List  „Rad” primetio je da je protiv primene jednog austrijskog apsolutističkog patenta u Jugoslaviji a pogotovo što se radilo o jednoj opštenarodnoj patriotskoj manifestaciji. List „Rad”  pisao je o rasfratru Tadinu. Pod uredništvom Tadinovim sarajevski  „Hrvatski Dnevnik” pozvao je neposredno pred rat austrijsku vlast, da  uhvati M. Marjanovića, urednika  „Narodnog Jedinstva”, V. Čerinu, urednika  „Vihora”, i dr. Ljubu Leontića, urednika praške  „Jugoslavije” i da svu trojicu obesi. Dr. Ljubo Leontić bio je urednik posleratnog dubrovačkog lista  „Rad”. Komentar lista bio je :  „Nije mu upalilo. Sva  su trojica  još živi. Pravo čudo ! Ali  još je veće za nas čudo  – da  g. Tadin ima toliko drskosti, kad više nema ovdje  austrijske vlasti, da živ i zdrav dostojanstveno križa placu sa izrazom blaženstva na licu koje karakteristično za duše …  „čiste savjesti”. List je doznao da je imenovan župnikom u splitskim Kaštelima.  (6)

Ulazak u Stari Grad na vratima od Pila ukrašen spomenikom kralja Petra oslobodica

Potresna vest o smrti kralja Petra stigla je u Dubrovnik posle 9 časova u veče. Odmah su obustavljeni svi koncerti, sve kafane zatvorene, a narod se u znak žalosti razišao kućama. Oko 10 časova u veče zaklecala su zvona na svim crkvama. Sutradan grad se zavio u crninu. Svi su dućani, izlozi i prozori po kućama bili pokriveni žalobnim zavesama. Opština, „JAK” i „Dubrava” štampali su prigodne sastave. Iz Dubrovnika je pošla deputacija građana, koja je zastupala Dubrovnik na sprovodu kralja. Opština je na grob položila venac. Sva narodna društva i ustanove poslali su telegrame sa izrazima saučešća dvorskoj kancelariji. U delegaciji iz Dubrovnika na sahrani kralja Petra bili su prota Savo Barbić, kanonik Vlaho Barbić, gospođica Elena Ohmučević-Bizaro, predsednica i Elsa Montana, blagajnica Narodne ženske zadruge, te Miće Milišić, Herman Ercegović, Vicko Grbić i Nikola B. Mišić (dva poslednja u bogatoj narodnoj nošnji).

U sredu 24. 8. 1921, iako je taj dan bio određen za primanje delegacija stranih država, delegacija iz Dubrovnika je primljena od ministra predsednika Nikole Pašića u zgradi ministarskog predsedništva. Na poklon odaslanstva Nikoli Pašiću, kao predstavniku vrhovne državne vlasti, odgovorio je Pašić sa nekoliko toplih reči za Dubrovnik i isporučio mu preko odaslanstva osobiti pozdrav. Predstavnicama Narodne ženske zadruge iz Dubrovnika bile su sve dane i u svemu pri ruci članice beogradske „Ženske Zadruge”. U odbor građana za podizanje spomenika kralju Petru u Dubrovniku ušli su za podpredsednike dr. Knežević i prof. M. Murati, za tajnike dr. Niko Đivanović i dr. Ernest Katić, za blagajnike dr. Pero Banac i  Nino Bjelovučić. Odbor je naručio izradu spomenika  Meštroviću. (7)

Dubrovačka društva izabrala su 29. maja 1922. uži odbor od 7 osoba za proslavu kraljeva venčanja. U Odbor  su ušli Pera Banaz od Uprave „Jugoslavenske Matice” za predsednika; Dr. Luka Dražić od Uprave Sokolskog društva za podpredsednika; Luka Koprivica od Uprave Vatrogasaca za I tajnika; Prof. Đura od Uprave „Dubrovačkog Radničkog Društva” za II tajnika; Dr. Iva Karlovića od Uprave „Sportskog Kluba” za blagajnika; Prof. Marina  Kobasicu od Uprave „Dub” za odbornika i Branka Radonića  od Uprave Dobrovoljaca za odbornika.  Program je bio : U veče 7. 6.1922. u 7 sati vojna muzika je obilazila grad, ispaljuje se 21 hitac i zvone sva zvona crkava. Pre povorke govor dr. Luka Dražića. Rasveta grada i vatromet. Koncerat muzike dok se svrstala povorka svih društava  i građanstva, koja je obilazila od Dvora iza Gospe preko Poljane, ulicom regenta Aleksandra preko Pila do sv. Andrije i natrag preko place do Dvora.

Sutradan 8.6.1922. u sedam sati ujutro pucao je 21 hitac i zvonila su sva zvona mesnih crkava, a vojna muzika obilazi grad i predgrađe svirajući.  Od 9 sati blagodarenja po crkvama, zvone zvona i zatvaraju se dućani za ceo dan. Pucali su 11 hitaca. Blagodarenja su se održavala u sinagogi, katoličkoj katedrali i srpskoj pravoslavnoj crkvi. Pučka zabava u Bondinom teatru. Koncert vojne muzike pred komandom mesta, vatromet, rasveta grada, puca 11 hitaca. Posle koncerta muzika je obilazila gradom. Kao predstavnici grada Dubrovnika  otišli su za Beograd dr. Milo Katić i Jozo Ucović. Kao zamenik opštinskog upravitelja otišao je Stefi Račić. (8) U Dubrovniku je 1922. održana proslava slavenskih apostola sv. Ćirila i Metoda na poticaj podružnice Jugoslovenske Matice.  Grad je bio okićen zastavama. Dr. Niko Đivanović održao je prigodno predavanje u Sokolani. Devojčice su skupljale priloge i prodavale cveće za Jugoslavensku Maticu. (9)

Dubrovnik, 10. avgust 1928. godine

U Dubrovniku je 1922. proslavljena desetogodišnjica Kumanovske bitke. U crkvama su održana blagodarenja, Dubrovnik je bio iskićen, a škole su imale praznik. U Bondinom pozorištu 24 oktobra 1922. nacionalna omladina, Srpsko Radničko društvo „Bratimstvo” i Omladinski pjevački klub „Dubrava” priredili su zabavu. Jovica L. Perović besjedio je o značaju Kumanovske bitke. U listu „Dubrovnik” zamereno je što je u „Proglasu Općine” povodom proslave desetogodišnjice Kumanovske bitke Kraljevina SHS nazvana  Jugoslavijom. (10)

Dr. Lujo Vojnović održao je konferenciju demokratske stranke 15. 3. 1923. na Grudi i Pločicama u Konavlima. I ako su dr. Lujo Vojnović  i dr. Saraca iznenada zašli u Konavle za vreme radnog dana, ipak  sjatio se narod osobito na Grudi u jako velikom broju, tako da je sala u kojoj je održana konferencija bila puna.Posle skupštine Vojnović i saraca bili su predmetom pažnje u nekojim prijateljskim kućama viđenijih Konavljana.

U velikoj dvorani opštinske većnice u Dubrovniku održana je 16. marta 1923. izborna skupština demokratske stranke. Glavni govornik bio je Lujo Vojnović.  Predsednik mjesnog odbora demokratske stranke dr. Saraca ga je predstavio  publici.  Pozvao ih je da kliknu :  „Živio nam naš gospar Lujo Vojnović !”, što je publika sa oduševljenjem prihvatila uz beskonačne aplauze. U svom govoru Lujo Vojnović  istakao je :  „ … Narod je žedan dobre uprave i rada, a ne podgrijavanja starih zađevica, koje bi neminovno kulminirale u neku vrst građanskog rata, kad bi se ostvarile želje svakojakih revizionističkih stranaka, sa njihovim fantastičkim programima. … Stranke, koje traže sada reviziju ustava, hoće da otvore nedoglednu borbu između članova iste državne zajednice i hoće da odgode na daleka vremena riješavanja svih naših najbitnijih državnih problema.

Sadašnje raspoloženje duhova, odvratno pisanje neke štampe, zlikovački stav nekih stranaka prema državi, opasnost pogubnih infiltracija iz tuđine, sve ovo ne stvara ambijent podesan za reviziju jednoga ustava, koji pored svih mana, naliči na ustave cijele civilizovane Evrope i sa kojim naš narod može nekoliko vremena da živi, dok se primire duhovi i dok narod tačno i podužim iskustvom ne uvidi u čemu ustav ne odgovara njegovim potrebama. Federalizam je besmislica u našem narodu. On bi samo stvorio razne plemenske centralizme, sa vrlo skupim aparatom, razjedinio bi sve to više naš mladi i neiskusni narod, oslabio nas u unutrašnjosti strastvenom borbom razuzdanih ličnih ambicija, otuđivanjem sve to većma našega naroda od zajedničkih interesa države i predao bi nas kao vrlo lak plijen u ruke neprijatelja, koji oko naših granica vrebaju na svaku našu pukotinu.  …

Ona predstavlja najjači bedem protiv separatizma, svi separatistički elementi i oni drugi, koji se na žalost sa tima elementima druže, da bi se dočepali vlasti, nastojavaju najprije, da razbiju redove demokratske stranke, jer bi poslije toga lako bilo sa svima ostalima.“ Posle završetka skupštine svi učesnici skupštine otpratili su dr. Luja Vojnovića do kafane „Dubravke” na Pilama kličući kralju, Jugoslaviji i dr. Luju Vojnoviću.(11)

Starešinstvo Sokolske župe Mostar sastalo se 4. marta 1923. u Dubrovniku sa vojnim i civilnim vlastima i pozvanim građanima u Sokolani, zbog dogovora o sletu u Dubrovniku. Upravni odbor sleta je istakao da će slet biti ponos grada, naroda  i domovine. Drugi slet Sokolske župe Mostar održan je u Dubrovniku na Vidovdan 1923. sa 878 članova i članica, 153 mornara i 357 vojnika. Kralj Aleksandar je župi preko svog ađutanta generala Stevana Hadžića u Dubrovniku poklonio zastavu. Župa Mostar je bila prva župa koja je dobila od kralja na poklon zastavu.(12)

U Gružu je otvorena 1923. Pomorska vojna akademija i digla se svečano nova ratna zastava sa grbom. U bašti Pomorske vojne akademije dubrovački paroh Boško Mitrović blagoslovio je novu zastavu, a zatim je don Niko Đivanović održao govor o zastavi sv. Vlaha na dubrovačkim brodovima te o značenju nove narodne zastave. Ministar vojske i mornarice Petar Pešić, koji zbog ovoga došao u Dubrovnik, izrekao je nadu, da će Pomorska vojna akademija biti na čast i odbranu našeg naroda, kao i Vojna akademija u Beogradu. Uz gruvanje topova i sviranje himne počela se dizati nova zastava a spuštati stara. Pod novom zastavom sledila je zakletva pitomaca, a o značaju zakletve govorio je  Boško Mitrović. Iz bašte se prešlo u prostorije nove akademije koje je blagoslovio  don Niko  Đivanović. Kao počast gostima bila je priređena zakuska. Prvi je u ime mornarice govorio viceadmiral Prica, zatim ministar Pešić, … profesor Silvije Alfirević kao izaslanik „Jadranske Straže”, … književnik Ivo Vojnović, dr. Melko Čingrija,  don Antun Liepopili i Niko Kobila. (13)

Radićeve pristalice izazivale su sukobe u Dubrovniku. U listu „Sloga” pisali su o Radićevim planovima  sa Dubrovnikom: „… a naročito se ustremio na naše Primorje, vođen valjda idejama zgažene austrijske aždaje – odseci ih od mora, ne daj im disati – a tamo mu je opet najdraža Dubrovačka oblast. … Zaradi bratske sloge i ljubavi pregoreli su u velikoj svojoj širokogrudosti i denuncije, i tamnice, i taoštva, zaboravili i vešala i koce i dželate ! … Zar za to da danas slušaju po ulicama skladnog Dubrovnika najuvredljivije povike : „Na hrvatskom teritoriju ne sme biti srpskog smrada”, „dole odrpane Vlašine”, „dole vlaški Kralj, „dole srpske kukavice – platićete vi nama” — servirano od nosioca hiljadugodišnje kulture, koji su 1914. razbijali i denuncirali po Dubrovniku ne samo Srbe, nego i ostale poštene građane. …

A vama braćo Dubrovčani, Konavljani, Župljani, Riječani i svi ostali Primorci Dubrovačke Oblasti na srce stavljamo da čuvate one ne samo proste prijateljske, nego i dublje kumovske veze, kojima ste kroz vekove bili povezani sa svojom braćom pravoslavne vere iz obližnje Hercegovine, Boke i Crne Gore, jer vi najbolje znate, koliko su vam one uvek dragocene bile, a danas su još dragocenije, pa da odbijete od sebe svakoga onoga koji hoće da unosi pometnje u te veze, ne želeći dobra ni sebi ni vama. … zato nosite na sebi veliki dio odgovornosti zato, da otklonite mnogi neugodni sukob, kojim bi, … mogao da urodi ovaj  i ovakav rad Radićevih apostola, koji su poplavili vaše domove. … Austrija je dotučena mačem i junačkom desnicom srpskog vojnika, dotucite i vi Radića, njena naslednika, ne mačem ni junačkom desnicom, nego mudrošću i bistrim umom svojim, kojim ste se uvek odlikovali radi sreće i vaše i naše i sviju nas, da ne bi Bog nas od toga čuvao, mač i desnica morali da kažu svoju.”(14)

Povodom dvadesetogodišnjice smrti dubrovačka društva pohodila su grob Antuna Fabrisa 19. oktobra 1924. Povorka je bila predvođena od sokolske fanfare. U povorci su buli sokolska četa sa barjakom, četa Orjune sa barjakom, Dubrovačko Radničko Društvo i Srpsko Pjevačko Društvo „Sloga” sa barjacima. Između  barjaka  „Sloge” i Radničkog Društva vođen je venac od svežeg cveća sa srpskom i dubrovačkom vrpcom, sa natpisom : Svome učitelju i vođi Antunu Fabrisu harno  „Dubrovačko Radničko Društvo” i Srpsko Pjevačko Društvo „Sloga”. Povorka je stigla na grob, gde je već bilo okupljeno dosta građana. Na grobu su govorili Antonije Vučetić, Vid Vukasović i Novak Bukvić, koji je u ime Radničkog društva i „Sloge” položio venac. Prisutni su gologlavi saslušali govore i trokratni „Slava” odalo poštu Fabrisu. Dum Niko Đivanović je održao verski obred za pokoj duše Fabrisa i dum Ivana Stojanovića. Povorka se vratila u grad predvođena koračnicama sokolske fanfare. (15) U Dubrovniku je 1924. proslavljena godišnjica oslobođenja Dubrovnika. Povorka je bila predvođena od vojne muzike.Pred opštinom su Bartulović i dr. Leontić održali patriotske govore, koji su po listu  „Sloga” ostavili na prisutne veliki utisak.

Posle toga sledila je večernja zabava u Srpskom Pjevačkom Društvu „Slozi”, priređena naročito na uspomenu ovog dana. U ime uprave  „Sloge” zabavu je otvorio njezin sekretar prof. N. Bukvić sa nekoliko reči o značaju ovog dana. I Oficirski dom je istog dana priredio zabavno veče u svojim prostorijama. Sokolsko društvo Dubrovnik proslavilo je 7. decembra 1924. dan oslobođenja i ujedinjenja. Ujutro je bila svečana zakletva članova i članica. Uveče je održana svečana akademija, koju je otvorio govorom Baro Kriletić. Vrlo precizno vežbanje muškog i ženskog naraštaja i podmlatka izazvalo je burne ovacije, naročito tačke „Alegorija”, ritmičke vežbe po II Mokrančevoj rukoveti i ritmičke vežbe sa pevanjem, koje sastavila Milena Gruborova, podnačelnica Jugoslovenskog sokolskog saveza. Drugi deo zabave „Balkanska carica” od kralja Nikole odigrana je vešto od B. Bubata, D. Radonića i M. Petričevića. Iza toga bio je ples uz sviranje vojnog orkestra. Pevanje i sviranje sokolske muzike zabavljalo je deo publike koji nije plesao. Zabava je potrajala do zore. (16)

Velikim županom dubrovačke oblasti imenovan je 1924. dr. Stijepo Knežević. Rođen je u Dubrovniku 1870. Gimnaziju je završio u Dubrovniku a pravo na bečkom univerzitetu. Postavljen je 1903. za šefa odeljenja ministarstva pravde u Crnoj Gori i imenovan je referentom presednika Velikog suda na Cetinju. Dok je boravio na  Cetinju, zajedno sa dr. L. Vojnovićem, izradio je građanski sudski postupnik, koji je kasnije Državni savjet na Cetinju usvojio kao  građanski sudski postupnik za Crnu Goru. Dva puta je biran za poslanika na zemaljskom saboru u Zadru i to 1902. za izborni srez seoskih opština Boke Kotorske, i 1908. za izborni red veleporeznika dubrovačkog izbornog kotara. Bio je sekretar Matice Srpske u Dubrovniku. Za vreme rata bio je uhapšen i interniran u šibenskim tamnicama. Na izborima kandidovao se kao dubrovački sreski kandidat na  izbornoj listi Ljuba Jovanovića. (17) Ljuba Jovanović je prilikom posete Gružu zajedno sa dr. Stijepom Kneževićem i Vasom Piperom razmatrao unutrašnje sporove radikala. U mesnim odborima dubrovačkog sreza bilo je oko 1.500 radikala. (18)

U hotelu Imperial održana je 15. decembra 1924. okružna konferencija Narodne Radikalne Stranke za izborni okrug Split-Dubrovnik-Kotor, kojoj su prisustvovali delegati svih deset srezova ovog izbornog okruga. Nakon razgovora jednodušno je proglašen Ljuba Jovanović za nosioca liste ovog okruga za februarske izbore poslanika Narodne skupštine. Sa konferencije upućena je depeša   Ljubi Jovanoviću, predsedniku Narodne Skupštine u kojoj se ističe : „Okružna konferencija  splitsko-dubrovačko-boko-kotorskog okruga sa današnjeg sastanka šalje Vam oduševljene pozdrave i donosi Vam k znanju, da Vas je jednoglasno proglasila nosiocem liste izbornog okruga, u dubokom uverenju, da će idući izbori doneti slavnu pobedu najviših državnih i narodnih ideala.”(19) Povodom sporazuma sa Strankom Samostalnih Demokrata  u listu „Sloga” istaknuto je : „Usled toga, g. Ljuba Jovanović, kome je i ovoga puta  Narodna Radikalna Stranka u Dalmaciji, od Krka do Budve, plebiscitarno iskazala svoje poverenje, svoju predanost i svoju blagodarnost na velikim njegovim zaslugama stečenim u dugom radu i pregalaštvu na korist države, naroda i stranke, time što ga je u oba izborna okruga istakla za nosioca liste, kandidovat će kao nosilac liste nacionalnoga bloka u severnom izbornom krugu”. (20)

Na Badnji dan 1925. vojnici dubrovačkog garnizona sa svojom muzikom uz pratnju sokolskog društva sa muzikom i Orjune proneli su preko grada iskićene badnjake uz vijanje barjaka i radosno pucanje. Pred opštinskim domom komandant mesta pukovnik Piletić čestitao je okupljenoj vojsci božičnu svečanost i održao patritski govor. Nakon toga uhvatili su se oficiri, sokoli, omladina u kolo, te su igrali uz svirku muzike. (21)

Dubrovački orjunaši su sa muzikom posetili Mljet  februara 1926. da sa svojim članovima  na  Mljetu prirede zabavu. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Dvorana je bila dupkom puna orjunaša i orjunašica, starih i mladih koji su srdačno pozdravili svoju braću iz Dubrovnika. Diletanti-orjunaši izveli su  komad „Nada Istre”. (22)

Srbi  na Primorju  opredelili su se za  radikalnu stranku pa se Srpska narodna stranka na Primorju ujedinila sa Narodnom Radikalnom strankom. Prvak radikala na Primorju bio je Ljuba Jovanović. U Dubrovniku su posle Ujedinjenja još bile sveže uspomene iz Prvog svetskog rata. Dubrovački srpski listovi  „Narod”, „Sloga” i  jugoslovenski „Rad” pisali o aktivnostima austrijskih pristalica za vreme Prvog svetskog rata a posebno klerikalaca. „Rad” je isticao da je list „Narodna Svijest” naslednik „Prave Crvene Hrvatske”.

Radićeve pristalice izazivale su sukobe u Dubrovniku. Dubrovčani su se trudili da njihov grad u novoj državi postane regionalni centar. Ljuba Jovanović podržao je zahteve Dubrovčana za uspostavom Dubrovačke oblasti.  Dubrovački  listovi  isticali su osobitu pažnju koje je Ministarstvo narodnog zdravlja posvećivalo Dubrovniku. Kraljica Marija posetila je Dubrovnik 19. aprila 1923. Dubrovčani su kraljicu dočekali sa ovacijama. Drugi slet Sokolske župe Mostar održan je u Dubrovniku na Vidovdan 1923. Iste godine u Gružu je svečano otvorena Pomorska vojna akademija. Otvaranju su prisustvovali Ivo Vojnović i  dr. Melko Čingrija.

Autor:  Saša Nedeljković
 član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. Juraj Bjankini, „Prva dva mjeseca italijanske okupacije Dalmacije”, „Almanah Jadranska straža za 1928/29 godinu”, Izdaje Jadranska straža Oblasni odbor Beograd, 1928, str. 137; „Dubrovnik u slavu Ujedinjenja”, „Rad”, Dubrovnik,  novembra 1919, br. 2, str. 3;
  2. „Žrtva austrijskih špijuna : Todora Čorbića i Kosta Nardozzi”, „Narod”, Dubrovnik, Maja 1921. br. 19, str.3; „Narodna Svijest” sabotira narodnu državu”, „Rad”, Dubrovnik, 6. decembra 1919, br. 3, str. 1; „Janjina”, „Rad”, Dubrovnik, 29 oktobar 1921, br. 101, str. 3;
  3. „Jugoslav. Akad. Klub”, „Rad”,  Dubrovnik, 21. augusta 1920, br. 40, str. 2,3;„Dva predavanja un. prof. Dra Milana Rešetara”, „Rad”,  Dubrovnik, 8. maja 1920, br. 25,  str. 3;„Proslava Vidovdana”,  „Rad”,  Dubrovnik, 3. jula 1920, br. 33, str. 3;
  4. ,,Otvor oporavilišta na Lokrumu i starateljstva”, ,,Zdravstvene ustanove”, ,,Narodna svijest”, Dubrovnik, juna 1921, br. 25, str.3;
  5. Franko Mirošević, „Počelo je 1918 … : Južna Dalmacija 1918-1929”, Zagreb 1992, str. 68, 81, 88, 89, 96, 112, 125;
  6. „Sokolska javna vežba”, „Rad”, Dubrovnik, 15 oktobra 1921, br. 99, str. 2; „Dubrovnik protiv Habsburgovcima”, „Policijski ispadi”, „Rad”, Dubrovnik,  29 oktobar 1921, br. 101, str. 2, 3; “Po placi šeta”,  „Rad”,  Dubrovnik, 6. decembra 1919. br. 3,  str. 5;
  7. „Žalost Dubrovnika za svojim Kraljem”, „Rad”, Dubrovnik, 20. augusta 1921, br. 91, str. 3; „Odaslanstvo Dubrovnika na sprovodu Kralja”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 30. augusta 1921, br.35, str. 3; „Za podignuće spomenika blagopok. Kralju Petru”, „Narodna svijest”, Dubrovnik, 13. decembra 1921, br. 50, str. 3;
  8. „Gradske vijesti”, ,,Narodna Svijest”, Dubrovnik 6.juna 1922, br. 23, str. 3
  9. „Proslava slavenskih apostola prosvetitelja sv. Ćirila i Metodija”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik 11 jula 1922, br.28, str. 2;
  10. „Kumanovska proslava”, „Proglas Općine”, „Dubrovnik”, 25.Oktobra 1922, br. 84, Dubrovnik, str. 3;
  11. „Iz Konavala”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 16. marta 1923, br. 43, str. 3; „Velika izborna skupština Luja Vojnovića u Dubrovniku. …”,  „Jugosloven”,  Dubrovnik, 17 marta 1923, br. 44, str. 1, 2;
  12. Upravni odbor, „Sokolski Slet Župe Mostar u Dubrovniku”, „Jugosloven”, Dubrovnik, 3. marta 1923, br. 42, str. 3; „Župa Mostar, „Sokolski glasnik“, br.13, God.XI, Ljubljana  jula 1929, str.12;
  13. „Slavlje naše ratne mornarice”, „Narodna Svijest”, Dubrovnik, 6. novembra 1923, br. 47, str. 2;
  14. Travunjanin, „Ozbiljan glas poniženih i uređenih !”, „Sloga”, Dubrovnik, 29. Oktobra 1924, br. 21, str. 1;
  15. „Pomen Fabrisu”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Oktobra 1924, br. 20, str. 2;
  16. „Proslava spomendana dolaska srpske vojske u Dubrovnik”, „Sloga”, Dubrovnik, 15. Novembra 1924, br. 23-24, str. 1; „Proslava „ujedinjenja i oslobođenja” u Sokolu”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Decembra 1924, br. 25, str. 2;
  17. „Novi veliki župan”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Decembra 1924, br. 25, str. 2;
  18. Nikola P. Kojaković, „Organizacija Narodne Radikalne Stranke u dubrovačkom srezu.”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Oktobra 1924, br. 20, str. 1;
  19. „Okružna konferencija Narodne Radikalne Stranke u Dubrovniku”, „Sloga”, Dubrovnik, 20. Decembra 1924, br. 25, str 3;
  20. „Udruženim silama.”, „Sloga”, Dubrovnik, 31. Decembra 1924, br. 26, str.2;
  21. „Badnjak”, „Dubrovački list”, Dubrovnik, 10. januara 1925, br. 2, str. 3;
  22. „Izlet Orjune na otok Mljet”, „Sloga”, Dubrovnik, februara 1926, str. 3;



Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top