Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Домољуби и бранитељи против вуковарске ћирилице

Датум објаве: понедељак, јануар 28, 2013
Величина слова: A- A+

http://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ciurilicavukovar.jpg

Вероватно приморане скорим уласком у Европску униjу да наjзад почну да поштуjу сопствене законе, хрватске власти обjавиле су  да ће у Вуковару, граду са скоро 35% Срба, у званичну употребу бити уведени српски jезик и српско писмо. (Према њиховом уставу,  потребно jе да мањинско становништво броjи 30% од укупног броjа. У Вуковару jе према последњем попису из 2011.године живело 57,37% Хрвата и 34,87% Срба. Занимљив jе таj однос према попису из1990, када jе у Вуковару било 47,83% према 32,90 %Срба). Иако се, рецимо, кад jе реч о италиjанском jезику као службеном, коjим се без икаквих сметњи служи италиjанска мањина у Истри иако не испуњава постотак од 30%, у Вуковару су  локални бранитељи и домољуби бурно негодовали када су дознали да се припрема  увођење српског jезика и писма у званичну употребу.

 

Своjе огорчење нису крили ни пред камерама Хрватске телевизиjе, претећи  да ће  се одлучно супротставити намери да се  ћирилично писмо нађе на  уличним таблама и другим jавним местима њиховог града, пошто су ”Срби убиjали хрватске грађане и оставили Вуковар у рушевинама”. Неки су захтевали да се поново попише становништво Вуковара, тврдећи како jе наведени постотак Срба нетачан, други су негирали да се у Вуковару уопште говори српским jезиком, већ да сви у анкетама изjављуjу да говоре хрватским (како би се тек провели кад би поменули српски!), а посебно се истакла  jедна гневна старица у поодмаклим годинама коjа jе пакосно узвикивала  да “ћирилице нигда ни било у Вуковару (што можда баш и ниjе тачно) и да jе нигда неће ни бити!”

Ово jе, разуме се, само реаговање ”на прву лопту”. Озбиљниjа се тек припремаjу и, свакако ће подстаћи и окупити огорчене домољубе и бранитеље из читаве ”њихове лиjепе”. Главни “просвjед” заказан jе за  други фебруар, када ће се у Вуковару одржати велики народни скуп на коме ће се од власти захтевати да повуку своjу “непромишљену и недостоjну одлуку” о увођењу у службену употребу српског jезика и писма, односно, да на њу прогласи мораториjум од двадесет година. Вероватно им таj временски период изгледа довољан да се преостали Срби преведу у католичку веру и постану Хрвати, чиме би одлука о званичноj употреби српског jезика и ћирилице постала потпуно беспредметна.

 

А сасвим недавно, обjављено jе да се на другом делу те исте Хрватске гради споменик “хрватскоj ћирилици”, или, како се наводи, “примарном хрватском писму до 15. века”. Готово у исто време, ХАЗУ jе  у Загребу одржао “знанствени скуп jезикословаца”,  “доказуjући” – без срама и стида –  да jе ћирилица, у ствари, хрватско писмо, коjе jе, истина, током векова, неоправдано занемарено.

Што се тиче хрватских домољуба и бранитеља, коjи сада протестуjу у Вуковару и оних коjи се из свих краjева “њихове лиjепе” спремаjу да другог фебруара jош одлучниjе покажу шта мисле о увођењу српског jезика и писма у званичну употребу, они или никада нису  чули  за “хрватску ћирилицу”, или боље од своjих “знанственика” знаjу и осећаjу чиjе jе, заправо, писмо на коjе су толико алергични.

 

Извор: НСПМ

 

Везане виjести:

ХРВАТСКОЈ КЛЕПТОМАНИЈИ СЕ ТРЕБА САМО РУГАТИ

Хрвати отимаjу ћирилицу

ПОКУШАЈ БРИСАЊА ИДЕНТИТЕТА ПРЕКОДРИНСКИХ СРБА

Проглас „Ћирилице“

УВОДЕ И НАТПИСЕ НА ЋИРИЛИЦИ

Борба за српски правопис и речник српског jезика

Хрватска ћирилица из Широког Бриjега

Латино и Методиjе (9) – Урбане легенде о техничкоj инфериорности ћирилице




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top