Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала Вам свима који сте били са нама на Велебиту 01. јула 2017. Догодине на Јадовну!

Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (2)

Датум објаве: среда, јун 21, 2017
Величина слова: A- A+
Запаљена СПЦ, Светих апостола Петра и Павла у Осенику, јуна 1992.
Запаљена СПЦ, Светих апостола
Петра и Павла у Осенику, јуна 1992.

Почетком априла стењу трактори, фрезе раде и њима је тешка ова земља црна. Док још трактор брекће, домаћице су пожуриле у башту да што прије направе гредице за рани зелениш. Фришко исфрезана земља жељно чека сјеме лука, салате и осталог ситног поврћа. У комшилуку код Зехре и Тиме управо је то урађено и док су задовољно чекале смирај дана, неопажено дворишне кокошке су сав њихов труд бациле у воду. Весело, настојећи да што прије разруше тек направљене гредице, радосно су се раколиле обављајући свој посао, очекујући тешког пијетла на њиховим крилима као круну, награду, за њихов тежак рад.

Стојим сам испред своје куће. Изненада зачух галаму и вриску која је долазила из дворишта мојих комшија Муслимана. Ослушнем, свађају се Зехра и Тима. Не могу да вјерујем, тешка времена, несрећа лебди у ваздуху, а оне… једна глава, хиљаду језика. Падају ту и тешке ријечи. Прођоше два дана. Њих двије не пију више кафу заједно. Једна с другом више не говори. Мужеви им, такође, један другом окренули леђа. Трећег дана све по старом. Помириле се. Питам своју мајку како…“Синоћ им хоџа био на вечери и помирио их.” Их, тешко нама, мислим у себи, а имао сам прилику гледати и чути кад се тако нешто слично дешава код двије Српкиње. Проговоре кад неко умре па дођу на жалост једна другој. Прође и по 10-20 година док се оне не помире, а наш свештеник и не сазна за њихову свађу. А како би и сазнао кад ми у цркву не идемо, а он код нас не долази. Зато мени није јасно коме је могла да смета вјера наша, хришћанска и православна кад смо ми Срби прије грађанског рата у БиХ били много више атеисти него вјерници.

( из књиге “1335 дана“)

За портал “Срби у БиХ“, издвојио сам дио текста, са првих страница књиге“ 1335 дана“, из којег можемо нешто научити, бојим се да примјер дат у књизи остаје као једно од многих проклетстава или као изразито прихваћена особина у негативном смислу: гордост, љубомора, не поштовање… Намеће се питање односа између становништва и свештенства као резултат притиска на СПЦ од стране Титовог режима или је Тито знао искористити слабости српског становништва које је било изложено миту и подмитљивости у вријеме Турског царства, што је за посљедицу имало исламизацију многих српских фамилија. Знајући све то и он је радио исто, многима не заслужено подијелио борачке пензије, синове запослио и партијски увезао, унуцима дао школовање и свима заједно, станове, бијелу технику, синдикално море…И, данас, слушамо, читамо како је некада било боље! Није било бесплатно! Одвојио је Тито, у реалном животу, СПЦ од народа, успио је да око стаза које воде цркви, коров и коприва расте! Ко је крив?

У Босни то се није могло десити код наше “полубраће“, односи између њихова свештенства и народа су сакодневно одржавани, што је на крају добило свој епилог у грађанском рату у БиХ, 1992-1996. Ми смо се деведесетих, тек, масовно крштавали док су они националне заставе у чвор везивали…

Извор: СРБИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Везане вијести:

Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (1)

Формирање логора (за Србе) – Ђорђе Шувајло „1355 дана“ (3)




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top