Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Ђого: Историја Срба је вјечита историја страдања

Датум објаве: среда, март 22, 2017
Величина слова: A- A+

Историја Срба је вјечита историја страдања и то је историјска судбина српског народа, рекао је декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого у Старом Броду код Вишеграда гдје је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.
Стари Брод – помен Фото: СРНА

„Ми смо овдје да би се сјећали, јер човјек умире два пута. Једном када оде пред лице Божије, а други пут уколико га људи завбораве. Пред лицем Божијим сваки човјек живи вјечно, али пред лицем свог рода оци су они који одређују ко смо ми“, истакао је Ђого.

Он је додао да су Срби људи који памте, али који не злопамте. „Ми Срби не бацамо кости својих уморених предака, да тим костима на политичкој сцени тргујемо, гађамо и погађамо. Ми смо људи који имају обећање и одлучност да се Стари Брод више никада не понови“, истакао је Ђого.

Свештеник Драган Вукотић рекао је да је обиљежавање годишњице страдања Срба протекло на начин како то доликује српском народу и његовим обичајима.

Он је додао да је са начелницима сусједних општина и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договрено да обиљежавање страдања у Старом Броду у наредним годинама буде још репрезентативније како би се указало и подсјећало на велики злочин који се догодио 1942. године.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да је акција у Старом Броду у својој основној замисли била злочиначка.

„Главне снаге непријатеља ишле су на недужно српско становништво, а задатак је био побити све. Сагледавајући размјере злочина у оба свјетска рата, поносан сам што припадам генерацији Срба која је успјела да у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату спријечи овакве покоље, да сачува територију и свој народ“, нагласио је Савчић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да су услови за долазак у Стари Брод створени, било да се долази низ Дрину или путем из рогатичког краја преко Борика.

„На то нас обавезују душе великог броја страдалих у овом селу и мали број оних који још бораве“, додао је Јагодић.

Он је истакао да се у Стари Брод враћају не само бивши становници, њихови потомци, него и други који нису ни знали за Стари Брод.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да су Срби, бјежећи пред усташама, сатјерани на Дрину гдје су страдали прије него што су успјели да пређу на другу обалу ријеке.

„О овом злочину дуго се ћутало, а сада, сваке године окупљамо се у све већем броју не заборављајући српске невине жртве и преносећи на млађе генерације историју коју не смијемо заборавити“, истакао је Ђуревић.

Књижевник Момир Крсмановић рекао је да ово велики догађај, којим мора да се обиљежава и да се подсјећа на страдања Срба у Старом Броду.

„Од лица који су преживели покоље, све сам аутентично снимио на касетофон и пренео у моје књиге, а и сам сам прошао кроз то јер су ми убијени мајка и брат“, истакао је Крсмановић.

Он је додао да има 22 књиге, које су угледале свјетло дана у вријеме када се о томе није смјело писати и говорити.

Сликар хаџи Бранко Никитовић рекао је да се дуго година ћутало, а да ће бити потребно много година да се говори о овом догађају.

„Заједно са сарадницима направио сам изложбу фотографија на 16 паноа. То ће бити нуклеус, језгро будућих изложби, а сигурно и дио поставке у музеју који ће, надам се, бити у Старом Броду“, додао је Никитовић.

Цвијеће на спомен обиљежје у Старом Броду положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници Борачке организације Републике Српске, начелници општина Вишеград и Рогатица, те представници општинских борачких организација.

Обиљежавању 75 година од страдања Срба у Старом Броду присуствовали су и шеф Клуба Срба у Вијећу народа Српске Перо Петровић, помоћник и савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и генерал Милан Торбица, представници бројних општинских борачких организација, те велики број грађана.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Tоком ове офанзиве, усташе су мучки убиле 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Истина о страдању Срба у Старом Броду да допре до младих

Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге

Представљено треће издање књиге „Заборављени злочин-Стари Брод“

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом | Јадовно …

Страдање какво се не памти, догодило се у Подрињу на …

Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942 …

ПРЕДАВАЊЕ О СТРАДАЛНИЦИМА У СТАРОМ БРОДУ, ЈАДОВНУ И ПРЕБИЛОВЦИМА

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top