Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

ДАНАС 27 ГОДИНА ОД УБИСТВА 18 ЦИВИЛА У ПАУЛИН ДВОРУ

Датум објаве: среда, децембар 12, 2018
Величина слова: A- A+

 Навршило се 27 година од када су хрватске снаге у кући Андрије Буквића у Паулин Двору код Осијека убиле 18 цивила /17 Срба и један Мађар/ који су се ту налазили у некој врсти кућног притвора, просјечне старости 64 године.

Споменик Паулин Двор

Након мучног убиства недужних цивила, њихови посмртни остаци одвезени су са мјеста злочина и скривени на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је „гробница“ прекривена старим расходованим возилима, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је зетечена и убијена ван „куће смрти“.

С циљем уништавања трагова злочина, злочинци су кућу Андрије Буквића дан по убиству експлозивом сравнили са земљом, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“.

Главни штаб Хрватске војске је по примању информације о догађају про форме наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну, а о овом злочину се поново почело говорити тек крајем новембра 1996. године када је тадашњи
комадант Другог зборног подручја, генерал Ђуро Дечак од тадашњег шефа Хрватске извјештајне службе Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.

Убрзо послије тога, 12. децембра, почела је њихова ексхумација и „паковање“ у бијелу пластичну бурад.

Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову „гробницу“ паулиндворских жртава одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.

Под надзором Сигуроносно-информативне службе на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу и знање Криминалистичког сектора Војне полиције, на чијем челу је био мајор Анте Главан, транспорт „опасног терета“ обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.

Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.

Годину дана касније, породице су их идентификовале на Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.

Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору, у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци, иако их је било много више.

На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђена оба оптужена – Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора.

Иако је протекло 27 година од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.

Према попису становништва у Хрватској 1991. године, у Паулин Двору је живјело укупно 168 становника од чега 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осам осталих.

Међутим, према попису из 2011. године, у том селу је живјело укупно 76 житеља, али њихова националност није наведена.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Паулин Двор мјесто злочина – сјеђамо се 21 годину послије

Годишњица страдања Срба у Паулин Двору




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top