Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Хвала вама који сте били са нама код Шаранове јаме, на Јадовну, у Теслином Смиљану и Медку 30. јуна 2018. Свједочили смо да нисмо заборавили.

Данас 27 година од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама

Датум објаве: субота, март 31, 2018
Објављено у Лика, Отаџбински рат
Величина слова: A- A+

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.

Плитвице
Плитвице

Из „Веритаса“ подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција.

Послије ове акције, хрватска полиција је на Плитвицама формирала полицијску станицу која се одржала до краја августа 1991. године, када је због немогућности функционисања због контроле ЈНА и расформирана.

Контролу над Националним парком „Плитвичка језера“ преузеле су крајишке власти и задржале је све до августа 1995. године.

Акција хрватске војске 31. марта услиједила је у намјери увођења уставноправног поретка Хрватске на подручју Плитвица.

Она је спроведена након што су крајишки Срби крајем фебруара донијели „Резолуцију о раздруживању од Хрватске“, која је претходно донијела одлуку да на њеној територији не важе савезни закони.

У контексту таквог стања, Срби су 25. марта 1991. године организовали „митинг истине“ на Плитвицама, на којем се захтијевало да Плитвичка језера остану у склопу Српске аутономне области Крајине, што је и реализовано, а на улазима у национални парк на јарболима биле су српске и југословенске заставе које су 31. марта хрватски специјалци тријумфално покидали, уништавајући све што је српско.

Плитвички догађај се према многим изворима узима као почетак рата у Хрватској деведесетих година прошлог вијека.

Тога дана, православни вјерници су славили Цвијети, а католици Ускрс, због чега су медији овај догађај и назвали „крвави Ускрс“.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (7): Крвави Васкрс на Плитвицама

Некад клао Србе, а сад чува Хрватску | Јадовно 1941.

Прва жртва рата у Хрватској је Горан Алавања, Србин из Карина


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top