fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ДА СЕ ПАМТИ: Обиљежено 77 година од страдања Срба у Старом Броду

У Старом Броду код Вишеграда данас је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије“ Јуре Францетића.

Фото: Срна
Фото: Срна

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен.

– Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај – истакао је Ђуревић.

Ђуревић је захвалио свим људима добре воље који учествују у изградњи цјелокупног комплекса, који ће изградњом музеја, чије је свечано отварање планирано за 25. мај, добити потпуно нови изглед.

– Вјерујем да ћемо имати и подршку осталих људи добре воље, а позвао бих и све оне који могу да присуствују овом догађају, јер ће то постати централно мјесто обиљежавања страдања Срба, не само у Другом свјетском рату, него и у свим ратовима у претходном периоду – додао је Ђуревић.

Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да се годинама прелазило преко овог датума, који је заташкаван због „одређеног режима и због „братства и јединства“.

– Напокон је српски народ смогао снаге да на достојанствен начин обиљежава ово страдање, као и да се припреми за наредна обиљежавања страдања Срба на овом простору. При крају смо и да завршимо споменик који ће бити јединствен – нагласио је Јагодић.

Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да су у прољеће 1942. године српски страдалници бјежали испред усташа које су читав сарајевско-романијски дио покушале да очисте од српског становништва, како би остварили свој циљ, а то је да граница Независне Државе Хрватске дође до Дрине.

– Ово је једино мјесто гдје имамо податке да су Нијемци, згрожени страдањем цивилног српског становништва, прекинули те покоље и дозволили људима, који су жељели, да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се враћали, страдало је у наредном периоду – навео је Вукотић.

Вукотић је посебно захвалио Миодрагу Давидовићу, Спасоју Албијанићу, пројектанту Новици Мотики и свим другим људима добре воље, јер су помогли да започне изградња музеја, који ће 25. маја бити и званично отворен и освештан.

– Ово остаје наредним покољењима и генерацијама да дођу и упознају се о овом мјесту на један посебан начин. Архитектура и пројекат музеја, као и мјесто гдје се уздиже, изузетно је и биће јединствено у српском народу – навео је Вукотић.

Он је додао да омладина и шира јавност треба да чују истину о српским страдањима, а не да уче о измишљеним биткама и лажним херојима.

– Истински хероји су свака мајка која је са својим дјететом скочила у хладну Дрину како их не би стигла `Црна легија` и свака дјевојка која је скочила да не би била оскрнављена. Овдје смо да то обиљежимо – не да учимо некога како да се свети, него да достојно и славно постављамо нашу историју и историју нашег страдања – нагласио је Вукотић.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ.

Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.

Спомен-капела у Старом Броду, посвећена српским жртвама страдалим у прољеће 1942. године, изграђена је уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: РТРС, СРНА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: