Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Пођимо на Јадовно 01. јула 2017. и покажимо да нисмо заборавили!

Цар Николај слао Србе да спасу отаџбину

Датум објаве: недеља, јун 18, 2017
Величина слова: A- A+

Пре тачно 100 година наши сународници из царске Русије кренули на Солунски фронт и победили. У Велики рат кренуло је више од 60.000 добровољаца

Српски барјак на Солунском фронту, Фото Приватна архива
Српски барјак на Солунском фронту, Фото Приватна архива

Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији у границама ове монархије живело је око милион наших људи. Срби који су живели на подручју данашњих Аустрије, Мађарске, Хрватске, Босне, Словеније, али и у деловима Словачке и Чешке, дакле на подручју Аустроугарске, нашли су се у Првом светском рату присилно мобилисани на Источном фронту. Не желећи да ратују за Хабзбуршку монархију, а против словенске браће на Балкану и у Русији, многи Срби су се предали руским бригадама.

Историчари тврде да је око 100.000 Срба из Аустроугарске емигрирало у царску Русију, а многи су постали добровољци руске и српске војске. Пр проценама историчара, чак око 60.000.

Још у јесен 1915. у Русији су почели да се појављују добровољци, углавном Срби, војници и официри аустроугарске војске, који су се налазили у руском ратном заробљеништву. Они су хтели да помогну Србији. Захваљујући томе поникла је идеја о формирању добровољачке дивизије која би се састојала од тих, „некадашњих аустријских Срба“. Руски цар Николај Други Романов и врховна команда руске војске су изашли у сусрет овој идеји и омогућила њено формирање 1916. године – пише историчар Душан Бабац, аутор књиге о српским официрима и војницима у царској Русији.

Српски представници у Одеси др Шаиновић, трговац А. Ћирковић и конзул Цемовић сматрали су да је у том руском црноморском граду могуће стварање и већих војних формација, које би се, у каснијој фази, пребацивале на Солунски фронт… Руски цар је пажљиво саслушао саговорнике, климнуо главом и ауторитативно одговорио: „Скупљајте их ви, а ја ћу вам све дати.“

Уз споразум са српском владом, у лето 1915. године отпочело је организовано пребацивање добровољаца из Украјине Дунавом у Србију. Тако је до септембра 1915. на балканска ратишта пребачено око 3.500 руских војника српског порекла. Одмах затим, добровољно су прелазили у српску војску.

У Одеси је новембра 1915. формиран Српски добровољачки одред, који је убрзо бројао више од 1.000 војника и официра. Прва српска добровољачка дивизија формирана је 16. априла 1916. у Одеси. Имала је скоро 10.000 добровољаца под командом пуковника Стевана Хаџића. Током маја 1916. српске добровољце у Одеси посетио је Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије. Руска врховна команда је Прву српску добровољачку дивизију укључила у састав 47. руског корпуса генерала Зајончковског и упутила на фронт у Добруџу. Тада је у саставу ове дивизије било близу 20.000 добровољаца – каже Душан Бабац.

Цар Николај испред Српске добровољачке дивизије
Цар Николај испред Српске добровољачке дивизије

У јесен 1916. формиран је и Српски добровољачки корпус, чији је командант био генерал Михаило Живковић. Уочи Фебруарске револуције 1917. корпус је имао око 40.000 добровољаца. Међу војницима највише се пријавило у добровољце Банаћана, око 4.000, из Бачке је било око 1.500 ииз Срема и Барање око 3.000. Онда следе Срби изСлавоније, Лике, са Баније, Кордуна, а био је и велики број Херцеговаца, Бокеља и Далматинаца.

Тада почиње права епопеја српских добровољаца. Један њен део повлачи се, преко руских северних лука Мурманска и Архангелска, око Скандинавије доБританије, па на Солунски фронт стиже преко Француске и Италије. Овој групи ће у Солуну бити прикључено још српских војника, који ће формирати Вардарску дивизију.

– Друга група добровољаца до Солуна ће стићи преко Сибира, Кине, Сингапура, Индије и Египта. Њен пут трајао је више од пола године. Само је пут Транссибирском железницом трајао више од три месеца – открива историчар Бранко Кузмановић.

Ситуацију су додатно закомпликовале политичке прилике у Русији – утренутку повлачења српских добровољаца кроз Сибир почела је Октобарска револуција односно грађански рат. Добровољци су се укрцали набродове у Владивостоку, а у кинеској луци Дајрен преузели су их британски бродови који ће их Суецким каналом пребацити у Солун. Овој групи придодати су добровољци који су у Солун пристигли из САД, па је од њих формирана Југословенска дивизија.

Борци и официри Прве добровољачке дивизије на путу за Солун
Борци и официри Прве добровољачке дивизије на путу за Солун

ПУКОВНИК МЛАДЕН

Коњички пуковник Младен Лукичевић, који је у Одесу стигао са Крфа заједно с осталим члановима штаба, био је на списку приспелих официра, чиновника, подофицира, каплара и редова Прве српске добровољачке дивизије – четврти по реду.

Лукичевић је био задужен за распоређивање добровољаца у војне позадинске службе и на грађанске дужности у жандармерији и Граничној трупи, и уопште за Нову област код Одесе.

СКРИВАНА ИСТИНА

Дуго година су власти у бишој Југославији скривале истину о српским добровољцима из Русије на Солунском фронту и у Великом рату. О овоме се и дан-данас мало зна, иако историчари говоре о великом броју српских добровољаца из Русије у Великом рату.

Аутор: М. Лопушина

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Солунски фронт | Јадовно 1941.

Како је пробијен Солунски фронт: Ово је моја земља, упамти то …

Солунци који су остали испод Кајмакчалана | Јадовно 1941.

Српски добровољци у Великом рату | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top