Buković: SRBI I HRVATSKI USTAŠKI INKVIZITORI

Datum objave: subota, februar 16, 2019
Veličina slova: A- A+

Činjenica je da je Kraljevina Jugoslavija kapitulirala u Aprilskom ratu 1941. godine, da su je Nemci i Italijani okupirali i da su je rasparčali. Okupatorske vlasti nisu ni najmanje bile naklonjene srbskom narodu. U Zagreb su doveli u skladu sa inkvizitorskom Rimskom kurijom hrvatskg ustaškog zločinca, Antu Pavelića i postavili ga za poglavnika tzv. „Nezavisne Države Hrvatske“. I Nemci i Italijani su jednostavno podržavali i potsticali Hrvate da izvrše genocid nad Srbima. Poznato je da je Hitlerov Papa Pije HII rekao za Pavelića da je on „dobar katolik“ i „praktičan katolik“ (Vidi: Misionar, nezavisni srpski časopis, Chicago, Ill., USA, 1958, str. 50).

Konstantovali bismo da je prof. Dr Mirko M. Kosić (Velika Kikinda, 27. Mart 1892–Lugano (Švajcarska), 25. Juni 1956), „jedan od najpriznatijih sociologa sveta i odličan ekonomista i statističar”, kako to lepo reče prof. Dr Lazo M. Kostić, objavio značajnu raspravu pod naslovom „Srbija i balkanska unija“, gde između ostalog, stoji:

„Zverskim pokoljem (a ne u ‘građanskom ratu’ kako bi to hteli neki branioci Hrvata među Englezima) skoro milion golorukih Srba (i staraca i žena i dece) od strane Hrvata dobrovoljnih saveznika Nemaca ( a ne samo ‘Ustaša’!, taman kao što ni Nemci neće da su vršili zločine nego tamo neki ‘naci’! a da šta su bili ti ‘naci’ nego ogromna većina Nemaca? Baš kao i ‘Ustaše’ Hrvata) pokopana je za sva vremena zabluda o narodnom jedinstvu Srba i Hrvata. Čovek bi očekivao da će sada srpski političari napustiti ideju o mogućnosti trajne državne zajednice sa Hrvatima, kada je otpala njezina osnova: fikcija ‘narodnog jedinstva’. Ali ne: oni su tako malo doznali o hrvatskim zverstvima, tako ih se malo dotiče grozna smrt milion njihovih sunarodnika da i dalje trabunjaju da ko neće više državnu zajednicu sa Hrvatima taj samo čini radost ‘našim zajedničkim neprijateljima’ ciljajući na Talijane i Mađare… Ta imaju li Srbi ljućih neprijatelja od Hrvata? Ni Turci nisu za četiristo godina pobili toliko golorukih Srba koliko Hrvati za ciglo četiri godine! Ima još i takovih naivčina među nama, koji još govore o “zajedničkoj opasnosti od Talijana i Nemaca“ kao da Hrvati nisu u dva Svetska Rata bili borci na strani Nemaca i kao da se razvojem vojne tehnike i međunarodno-svetsko-političke svesti nisu iz osnove pomerile verovatnosti pa i mogućnosti lokalizovanih ratnih sukoba…“ (Vidi: Prof. Dr Mirko M. Kosić, Srbija i balkanska unija, Srpski narodni kalendar – Amerikanski Srbobran, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, strana 82-87).

Imajući u vidu da su izvesni engleski istoričari, koji su stali uz Hrvate protiv Srba, izdali šest knjiga, koje su publikovali u Londonu od 1971 do 1976 godine o britanskoj spoljnoj politici u toku Drugog svetskog rata pod naslovom “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, gde su jednostavno umanjili broj srpskih žrtava. U trećem tomu “Britanske spoljne politike” u poglavlju XLI “Britanska spoljna politika prema Jugoslaviji” o masovnim pokoljima Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koja je bila pod okriljem nemačkih i italijanskih okupatora doneni su svega šest redova ( s. 279). Evo što kažu Englezi o tom zverskom klanju nezaštićenog civilnog stanovništva Srba, Jevreja, Roma i izvesnih rodoljuba u tzv. NDH pod hrvatskim ustaškim režimom poglavnika Ante Pavelića:

„Pavelić je, s prećutnim odobravanjem i bezuslovno uz aktivnu pomoć okupacionih snaga, organizovao 1941 sistematske pokolje hrvatskih Jevreja, kao i Srba kroz ‘nezavisnu državu’, naročito u severnoj i zapadnoj Bosni. Broj žrtava je nepoznat: cifra verovatno nije manja od 5O,000 Jevreja između 50,000 i 100,00 SRBA…“

Ne upuštajući se više ni u kakve druge komentare, za nas je od osobitog značaja jedan članak Sv. vladike Nikolaja Velimirovića, koji je objavljen pod naslovom „Najstrašnija inkvizicija“, koji glasi…

NAJSTRAŠNIJA INKVIZICIJA

Les assassenes au nom du Dieu par Harve Lauriere
Treat to Europe by Avro Manhatan
The crime of genocide
published by Serbian National Defence

To je krvava inkvizicija nad srpskim narodom u sred 20-og veka.

Čuvena je po strahoti Španska inkvizicija. Generalni direktor ove inkvizicije, opunomoćen od pape, bio je zloglasni dominikanski kaluđer Tomas de Torkvemada. Za 18 godina njegovog diktatorstva sažeženo je na auto-da-ge 10.220 ljudi, a umoreno glađu, mučenjem i tamnovanjem 114. 401 lice (prema istoričaru Motleju). Dakle svega sto dvadeset i pet hiljada za 18 godina.

Strašno. Ali je nesravnjeno strašnija inkvizicija nad srpskim pravoslavnim narod u Jugoslaviji. Jer je ova inkvizicija samo za četiri godine ubila sedamsto hiljada Srba i Srpkinja.

Čuvena je takođe inkvizicija u Holandiji. Kralj španski Filip II poslao beše svoga generala Albu sa diktatorskom vlašću u Holandiju, da istrebi protestante. Ovaj diktator po rukovođstvu kardinala Granvile vršio je ovaj krvavi posao šest godina. Pa kad je napustio Holandiju hvalio se kako je on za šest godina pogubio, umorio u mukama, 18.000 prtestanata.

I ovo je strašno. Ali zar nije strašnije pogubiti 700.000 Srba samo za četiri godine?

Krvava inkvizicija u Francuskoj poznata je pod imenom „Vartolomejska noć“. Glavna oruđa ove inkvizicije bili su kralj Šarl IX i njegova majka Katarina Mediči. Pokolj je počeo iznenadno u gluho doba noći uoči svetog apostola Vartolomeja 24 avgusta 1572 godine. U samom Parizu poklano je 10.000 protestanata, tako zvanih Hugenota; među prvima veliki admiral Kolinji. Klanje, masakriranje ili spaljivanje živih ljudi raširilo se po celoj Francuskoj. Popovi su vikali vezanim žrtvama: „Ili misa ili smrt“. Shodno najumerenijim istoričarima inkvizicija je tom prilikom uništila 100.000 ljudskih života. Posle toga održane su velike svečanosti od Pariza do Rima, i blagodarenje Bogu (kome Bogu? ) „za prekrasnu pobedu nad neprijateljem Crkve“.

I ova inkvizicija je zaista strašna. Ali zar nije sedam puta strašnija inkvizicija nad Srbima? Ona je pokosila jednu stotinu hiljada Francuza a ova sedam stotina hiljada Srba. Ona se dogodila 1572 godine a ova 1941 – 1945.

Mi nećemo nabrajati ostale inkvizicije u Evropi; Češkoj, Italiji, Austriji, niti onu protiv bogumila u Bosni ni protiv njihovih jednomišljenika Valdenzjana niti pak one preko mora u Peru i drugim kolonijama. Zadpžaćemo se na tri spomenute, i učinićemo sledeće sravnjenje:

U španskoj inkviziciji umoreno je 125.000 ljudi; u holandskoj 18.000; u Francuskoj 100.000. Dakle ukupno 243.000. A u samoj jugoslovenskoj 700.000.

Prema tome jasno je, da je inkvizicija nad Srbima u Jugoslaviji po broju umorenih ljudi najstrašnija u istoriji.

Ali inkvizicija nad srpskim narodom nije najstrašnija od svih ranijih inkvizicija samo po nesravnjenom broju umorenih lica nego i po grozoti mučenja nevinih žrtava. O tim grozotama detaljno se govori u gore navedenim knjigama. Treba imati vrlo jake nerve pa čitati te knjige i gledati sa jezom fotografije. Dodaćemo samo izjavu člana parlamenta Zapadne Nemačke Jakova Altmajera, koja glasi: „Zapad je bio zabezaknut kad je gledao slike kako ustaše s bajonetima teraju srpsko pravoslavno stanovništvo da se pokrštava u katoličku veru“. I još: „Krvava vladavina Pavelićevih ustaša postigla je maksimum na polju masovnih pokolja. Svetska istorija registrovala je mnoge krvnike i masovne ubice; međutim ni jedan od njih nije bio toliko svirep da je tražio da mu se u korpama serviraju oči njegovih žrtava. To je bio specijalitet Pavelića i njegovih ustaša“.

No sva zločinstva nad Srbima nisu još opisana. Opisaće se; objaviće se. Bezumni inkvizitori kao da nikad nisu pročitali reč Hristovu: „Nema ništa tajno što neće biti javno, niti što skriveno što se neće otkriti“. Zaboravili su i onu narodnu: „U cara Trojana kozje uši“. Mislili su sve pokriti mrakom i lažnom propagandom. Ali – nema pećine u koju su oni bacali žive Srbe, da neko nije isplivao; niti lomače, a da neko opaljen nije izbegao; niti mučilišta; sa koga se neko nije spasao. To je od Boga. Da bi oni bili lični svedoci pred čovečanstvom i istorijom; kao što će njihova pobijena braća biti: svedoci na Strašnom Sudu Božjem.

Treba li Srbi da se svete? Da ne da Bog. Oni koji bi se svetili, ne bi bili ni Srbi, ni hrišćani. Jer Srbi nemaju verske inkvizicije u svojoj tradiciji, i Srbi znaju da Hristos nije obećao carstvo nebesko mučiteljima nego mučenicima. „Doćiće vreme“, rekao je On, „kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu služi. A ovo će činiti, jer ne poznaše Oca i Mene“. Otuda je Herve Loriere pravilno nazvao tvorce one krvave orgije nad srpskim narodom: „ubice u ime Božje“.

Nikad se Srbi nisu rukovodili parolom „Cilj opravdava sredstva“ t. J. Sva sredstva. Nemoralna, nečovečna i zverska. Zato se oni neće ni svetiti, jer bi to bilo protiv njihove vere i savesti. Ako bi se svetili ravnom merom, oni bi morali da pogrebavaju žive ljude, da peku žive na ognju, da deru kožu sa živih, da režu decu na komede na oči roditelja, da kopaju oči i t. d. A to Srbin ne bi mogao činiti ni nad zverovima, a kamoli nad ljudima.

Pa šta treba Srbi da čine?

Prvo da se ne svete. Jer ko se sveti taj se ne posveti. Nego da ostave osvetu Bogu, koji je zapovedio ljudima pre Hrista: „Ne sveti se, moja je osveta“.

Drugo da javljaju svetu i objavljuju sva grozna nedela najnovije inkvizicije nad srpskim narodom; da opominju narode širom sveta, hrišćanske i nehrišćanske, da budu na oprezu za sebe, jer se i njima može dogoditi što se dogodilo narodu srpskom.

Treće da se diče i ponose sa svojih 700.000 mučenika za Hrista; da im zidaju hramove na mestima njihovog mučenja, nad njihovim grobnicama i nad tako zv. Psećim pećinama, koje će se zvati Svete Pećine, i svuda po svetu.

Samo tako će srpski narod imati za svu budućnost jednu nepobedivu nebesnu armiju od 700.000 Božjih mučenika na svojoj strani kao zaštitu, odbranu i zahemčenu pobedu. I – jedan moralni kapital kome nema ravna u svetu.

E. Žički

(Vidi: E. Žički, Najstrašnija inkvizicija, „Srbija-Serbia”. Januar 1988, Fruitland, Ontario, Canada).

Autor: DUŠAN BUKOVIĆ

Izvor: VIDOVDAN

POKOLj - Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.
POKOLj – Naziv za sistematski državni zločin genocida počinjen nad pravoslavnim Srbima tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske na cijelom njenom teritoriju.

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top