Brutalno ubistvo vojnika JNA: Prvooptuženi oslobođen, samo za sud nije ubica

Jure Šimić, prvooptuženi za ubistva oficira i vojnika JNA u Bjelovaru 29. septembra 1991, šeta slobodan. Iako je nosio „fantomku“, svedoci tvrde da je Šimić rukovodio zločinom

ZAGREB

OD STALNOG DOPISNIKA

Ni dvadeset šest godina od brutalnog ubistva trojice oficira JNA u kasarni bivše JNA „Božidar Adžija“ u Bjelovaru krivci ne sede u zatvoru, a Jure Šimić, koji je bio prvooptuženi, u međuvremenu je pušten iz pritvora.

Tog 29. septembra 1991. godine hrvatske snage okružile su kasarnu i zatražile predaju šezdesetak oficira i oko 150 vojnika. U početku je sve išlo mirno, nije bilo nikakvih problema, a onda je u kasarnu, po tvrdnjama svedoka, umarširao Jure Šimić, predsednik kriznog štaba za Bilogorsko-podravski region u pratnji još dvojice koji su takođe na licima imali maske. Zatražio je od oficira da se skinu do pojasa i postrojio vojnike, a zatim izdvojio komandanta kasarne pukovnika Rajka Kovačevića i dvojicu njegovih pomoćnika, potpukovnika Miljka Vasića i kapetana prve klase Dragišu Jovanovića. Ubrzo su trojica oficira ubijena, a ista je sudbina nešto kasnije zadesila i šestoricu pripadnika JNA, među kojima su dvojica bili Hrvati. Preživeo je jedino civil Savo Kovač, a svedoci postrojavanja u kasarni tvrdili su da se iza maske krio upravo Šimić.

Dugo se na sudu u Bjelovaru vodio spor, a bila je podignuta optužnica i protiv četvorice policajaca iz ovog grada. Šimić je uporno tvrdio da nije kriv i da se tog dana uopšte nije nalazio u kasarni, pa je brzo pušten iz zatvora. Ponavljao je da je njegova funkcija bila isključivo političke prirode i da nije učestvovao u pregovorima oko predaje kasarne hrvatskim snagama od strane oficira 265. mehanizovane brigade. U toku suđenja ređali su se i svedoci koji su branili Šimića tvrdeći da po svojoj funkciji nije mogao da daje vojne zapovesti, ali i oni koji su jasno videli upravo njega kao jednog od maskiranih koji je naredio masakr nad oficirima.

POKUŠAO DA PODMITI PUKOVNIKA

Šimić je pisao i pesme, ali i knjigu „Bjelovar u Domovinskom ratu“ u kojoj je poručio da zbog istine poziva sve da sednu za sto i analiziraju ko je gde bio na dan kada su ubijeni oficiri JNA. Kada je ponovo uhapšen brzo je pušten da se brani sa slobode. Ljudi oko njega uporno tvrde da sa zločinima nema veze i da je sve to „podvala iz Beograda“, a na sudu se moglo čuti i da je želeo da podmiti pukovnika Kovačevića velikom količinom nemačkih maraka, što je on odbio. Lažno se želeo da prikaže da su pukovnik i još dvojica oficira poginula od eksplozije, ali je prava istina da su brutalno ubijeni od onih koji još uvek mirno šetaju po Hrvatskoj.

Prvo je suđenje održano u Bjelovaru, a zatim prebačeno u Rijeku, a iza Šimića, osnivača prvog ogranka HDZ, vukle su se razne priče. Naime, na bjelovarskom području poseban uticaj u ratno vreme imali su i svemoćni obaveštajac Josip Manolić, kao i Stipe Mesić, a preko Šimića je nabavljano i oružje. Mnogi tvrde da je bio i ključna osoba za uspostavljanje raznih kanala kojima je oružje stizalo u Hrvatsku, a napisao je i kontroverznu knjigu „Bjelovarski psi rata“ u kojoj je mnoge optužio za kriminal. Ratni zločin u Hrvatskoj prošao bi bez nekih posebnih sudskih presuda da nije bio veliki pritisak javnosti i na kraju je Jure Šimić uhapšen 2010. godine. Ali samo za kratko, jer je sud u Bjelovaru, u međuvremenu, oslobodio optužbi bjelovarske policajce, a nije bilo saglasnosti ni oko Šimićeve krivice.

Vukao se proces i na sudu u Rijeci, a Šimić je tvrdio da je doživeo dve saobraćajne nesreće i da dobija otvorene pretnje likvidacijom jer je, navodno, želeo da iznese punu istinu šta se tih ratnih dana događalo u Bjelovaru.

U međuvremenu je bio isključen iz HDZ, a poslednje što se iz njegovih krugova čulo je početkom ove godine kada je 23. januara bilo zakazan nastavak sudskog procesa u Rijeci. Njegov advokat je poručio da neće moći da dođe jer teško govori i ima povrede unutarašnjih organa, povredu glave i polomljena rebra od saobraćajne nesreće kada je 6. januara na njegov automobil naleteo polupijani vozač.

– Nisam pobio oficire JNA – uporno je ponavljao na sudu Šimić, koji je rođen 1952. godine u selu Galečić kod Tomislavgrada.

Autor: J. Kerbler

Izvor: NOVOSTI

Oznake: Bjelovar, Jure Šimić, ubistvo, JNA

Vezane vijesti:

Detalji poslednjeg dana života majora: Tepić je sklonio …

Protest Hrvatske zbog Tepića je bezočno licemerje | Jadovno …

Godišnjica stradanja pripadnika JNA u Bjelovaru (29.09.1991 …

DVIJE DECENIJE OD ZLOČINA U BJELOVARSKOJ KASARNI …

Zločin nad vojnicima JNA u Bjelovaru još nekažnjen – Jadovno …