fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Братунац: Парастос убијеним Србима из села Бјеловац (ФОТО)

У Цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас је служен парастос за 109 погинулих Срба из овог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге из Сребренице убиле на данашњи дан 1992. године.

Бјеловац - парастос Фото: РТРС
Бјеловац – парастос Фото: РТРС

Прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће уз спомен-плочу на зиду бјеловачког храма са именима свих убијених, чиме су обиљежене 24 године од њиховог страдања.

Цвијеће су положиле делегације Борачке и Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Републике Српске, општина и општинских борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из регије Бирач.

На данашњи дан прије 24 године у зору јаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села под командом Насера Орића упале су у ова три подрињска села убијајући све што су стигле, пљачкајући и палећи српску имовину.

Најмлађе жртве били су 14-годишњи Слободан Петровић и 15-огодишњи Чедо Миладиновић, а најстарија 88-годишња Достана Матић. Старица Божана Остојић је нестала и још није пронађена.

Фото: РТРС
Фото: РТРС

„Увече су опколили село, а диверзанти су поставили засједе према Дрини. Из сна су нас пробудили пуцњава и јаке детонације. Није било свануло кад су муслимани упали у село. Неки мјештани су одмах убијени. Погинуло ми је 16 чланова уже и шире породице тога дана“, присјећа се Крсто Ранкић који је преживио напад на Бјеловац, али му је погинуо син Грујица.

Он је додао да је сваки трећи становник Бјеловца тог дана убијен или рањен.

Према његовом свједочењу, становништво је бјежало и ношени су рањени према Дрини гдје су наишли на засједу и многи су настрадали у таласима ријеке која је била „покривена“ митраљеском ватром.

„Нас неколико из једне куће пружали смо отпор јер избора није било. Били смо на измаку снаге и муниције када се, жртвујући животе, кроз непријатељску паљбу и ватру група специјалаца из Братунца, од кога смо били одсјечени, пробила и притекла нам у помоћ“, присјећа се Ранкић.

Он каже да је видио групу у црним униформама и да су они масакрирали и одсијецали главе убијенима.

„Када смо након два дана сакупљали лешеве, неке масакриране комшије нисмо могли препознати, а тројици су одсјекли главе и однијели у Сребреницу“, рекао је Ранкић.

Славки Матић су тог јутра убијене кћерке Сњежана и Гордана и муж Радивоје, а кућа је опљачкана и запаљена. Она сада живи сама у кући коју је дјелимично сама обновила.

Славка каже да је изгубила наду да ће правда стићи починиоце ових монструозних злочина, да је једина правда за преживјеле становнике ових села Република Српска, као и да се још једино нада у Божију правду.

„Да је неко убио толико перади одговарао би, а камоли за људе. А Хашки трибунал ослободио је Насера Орића и у правосуђе и правду више не вјерујем“, каже она.

Она је испричала да је још неколико старих жена и инвалида убијено на кућном прагу, а да су неке ухваћене у кућама и са дјецом одведене у логор у Сребреницу.

„Касније су се војске помијешале, цијели дан је била пуцњава и водиле су се борбе по двориштима и воћњацима. Многи су погинули на обали Дрине или у чамцима, покушавајући да се домогну Србије. Снајпери су тукли са оближњих брежуљака, а село је горјело. Око половине погинулих били су цивили“, прича Матићева.

Стоја и Милан Петровић остали су живи сакривени испод степеништа своје куће захваљујући пружању отпора из неколико кућа. Њој је тога дана погинуо двадесетогодишњи син Мирко, а други син Миле био је рањен.

У логор су на данашњи дан 1992. године из Бјеловца одведене жене цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.

Они су одведени у Сребреницу гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени.

У 76 домаћинстава у Бјеловцу и околним селима било је 68 погинулих и скоро да нема куће у овом селу из које неко није погинуо, а све куће су спаљене и већина их је након рата дјелимично обновљена.

За ове злочине, као и за бројне друге почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао, а породице страдалих кажу да губе наду да ће злочинце икада стићи правда.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунац Радојка Филиповић каже да су јој на данашњи дан 1992. године убијени супруг Драган и свекар Драгољуб и још неколико чланова шире породице, а да је група цивила заробљена и одведена у затвор у Сребреницу.

Филиповићева каже да, ако би се донијеле пресуде за злочине над Србима, оне би морале бити квалификоване као геноцид и тиме би Бошњаци морали избацити квалификацију рата као „агресију“ и „геноцид“.

Према њеним ријечима, породице несталих и погинулих добиле су прије двије године писано увјеравање од Тужилаштва БиХ да ће бити подигнута оптужница за злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, али то није учињено.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је да се 20 година након рата анализирају и обилазе српска стратишта, да су поднесене 43 пријаве и докази о почињеним злочинима над Србима у средњем Подрињу гдје постоје елементи геноцида, са именима починилаца и свједока, али да су Тужилаштво и Суд БиХ нијеми и ништа не предузимају да процесуирају починиоце, нити одговарају докле се стигло са истрагама и када ће оптужнице бити подигнуте.

„Они прогањају и хапсе Србе и осуђују их као да су сви командовали. На институцијама Републике Српске је да се коначно одупру таквом понашању правосудних институција БиХ који желе да оголе истину о рату, окриве једну страну и тако омогуће једној страни да завлада цијелим простором БиХ, а зна се шта би у тој ситуацији било са српским народом и то се не смије допустити“, поручио је Митровић.

Он истиче да неправда и тенденциозност у раду Тужилштва и Суда БиХ вријеђају и разочаравају, али и охрабрују огорчене српске представнике и цијели народ да не одустају од борбе и различитих облика организовања како би неутралисали неправду коју Србима наносе дио међународне заједнице и правосуђе БиХ.

Извор: СРНА

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: