Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

У Бањалуци премијера документарног филма „Крст над јамом“ у продукцији удружења грађана Јадовно 1941, у четвртак 26. априла у 20 часова у Народном позоришту Републике Српске. Радујемо се Вашем доласку!

 

Божић кад су бадњаци били крвави

Датум објаве: субота, јануар 6, 2018
Величина слова: A- A+

Иако је српска војска већ полако прилазила Скадру, Црногорци су остали укопани на Мојковцу, а могли су и они да крену пут Скадра… Међутим, било је то вријеме кад је ријеч једног краља и команданата војске имала највећу вриједност, каже Горан Киковић, српски историчар и предсједник Скупштине општине Беране

Мојковачка битка

Приредио: Тихомир БУРЗАНОВИЋ

Српски историчар и предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић истиче да је Мојковачка битка златним словима исписана у српској историји – „да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“.

Поводом 102 године од славне Мојковачке битке, на Бадњи дан и Божић 6. и 7. јануара 1916, Киковић у интервју Срни напомиње да је важно рећи истину новој генерацији о огромној жртви коју је црногорска војска поднијела не тражећи ништа заузврат.

„Tи јунаци су личним примјером посвједочили да нема веће љубави од оне када неко положи живот за своје ближње“, наглашава Киковић.

Мојковачка битка је била само епилог тромјесечних крвавих борби црногорске Санџачке војске, под командом сердара Јанка Вукотића, која је на фронту од Вишеграда до Новог Пазара водила битке и бранила одступницу српској војсци.

„Има многих мишљења међу данашњим монтенегринским историчарима, који говоре о `узалудном жртвовању` војске и народа, али у том времену код свих црногорских официра и војника, али и код самога краља Николе Петровића, та одлука о помоћи није никада довођена у питање“, истиче Киковић.

Он подсјећа да у децембру 1915. године, пред Мојковачку битку, престолонасљедник Александар Први Карађорђевић, предсједник српске владе Никола Пашић и војвода Радомир Путник траже помоћ од краља Николе Петровића да заустави пробој аустроугарске војске и омогући одступницу српској војсци, која је полако већ прелазила Албанију и Црну Гору и приближавала се Скадру.

„Иако је српска војска већ полако прилазила Скадру, Црногорци су остали укопани на Мојковцу, а могли су и они да крену пут Скадра, како су многи и предлагали.

Међутим, било је то вријеме кад је обећана ријеч једног краља и команданата војске имала највећу вриједност“, наводи Киковић.

Документи говоре да су, према свједочењима бораца, Бадњи дан и Божић те године били најхладнији до тада – температура од минус 25 степени Целзијусових, а снијег око метар висине, на неким наносима и до два метра.

Киковић наводи да су услови у којима је дејствовала црногорска војска /око 6.500 бораца/ били катастрофални – хљеба пола килограма по војнику за неколико дана, док се о другој храни није могло ни говорити, а муниције и оружја толико мало да се морало штедјети за остатак битке.

Како су причали учесници, каже Киковић, осим огромног срца и воље, битку је на сам дан Божића пресудило то што је црногорска војска била снабдјевена руским пушкама, популарним „московкама“, које су са бајонетом биле дуже од аустријских „маузерки“ за 30 центиметара.

„У недостатку муниције црногорски младићи су упадали у ровове аустријске војске пробијајући металну жицу, изложени артиљеријској паљби, борећи се прса у прса голим рукама и бајонетима и приморавши много јачу и опремљенију аустроугарску војску да напусти заузете положаје и одустане од даљих борби“, наводи он.

Киковић подсјећа да су у јануару 1916. године „бадњаци били крвави“.

„Бранила се земља, огњиште, бранила се одступница браћи из Србије која су се под притиском непријатеља повлачила преко Метохије, Васојевића, Албаније…“, истиче Киковић.

Као што би Његош рекао у стиховима: „Сирак тужни без иђе икога, једна сламка међу вихорове“ или Хенрик Ибзен: „Човјек је најјачи кад је сам“, цитира Киковић.

На Божић се наставила крвава борба. Киковић подсјећа да је о овом боју делегат српске Врховне команде при црногорској војсци генерал Божидар Јанковић послао сљедећи извјештај:

„Код Санџачке војске на северном делу фронта целог дана само алтиљеријска ватра и на североисточном делу фронта на мојковачком правцу, непријатељске трупе преузеле су напад.

Борба је била огорчена, непријатељ се бранио упорно. Поједини положаји прелазили су више пута из руке у руку и напослетку сви су остали у црногорским рукама. Обострани губици осјетни су, нарочито непријатељски“.

Киковић наводи да послије битке, која је у мањим интезитетима трајала још неколико дана, Аустроугарска војска, која је бројала око 20.000 људи, одустала од даље потјере за српском војском.

„О јунаштву тих људи је беспотребно говорити, али ћемо само навести ријечи учесника битке, аустроугарског пуковника Рихтера: `Храброст црногорског војника нема премца у историји ратова`“, подсјећа Киковић.

Генерал Хецендорф, према сопственом признању, није очекивао да ће црногорска војска на Мојковцу пружити такав отпор и онемогућити његова дејства за одсијецање макар једног дијела српске војске, у повлачењу према Албанији.

Много касније он ће изрећи и ово: „Борили смо се против јунака из бајке“.

Сердар Јанко Вукотић и његова војска добили су највећу похвалу од самог краља Александара Првог Карађорђевића.

„Војводо, Ви сте се више него ли одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање.

Ми, Срби, дужни смо да се са поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању српства и братства, црногорска Санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж српства, његова узданица и његови вековни браниоци“.

Историчар Горан Киковић закључује да пламен Мојковачке битке траје и трајаће све док постоје Србија и Црна Гора.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Годишњица Мојковачке битке: Они су пали да би Србија и Црна Гора живјеле

Планина смрти: Повлачење српске војске кроз Црну Гору …

Стотину година од Мојковачке битке | Јадовно 1941.

Јубилеј Мојковачке битке: Херојско дело за векове




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top