Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

Bojanić: Zašto se sami sebe u tolikom broju odričemo i pokušavamo da postanemo ono što ne možemo biti?

Datum objave: četvrtak, mart 21, 2019
Veličina slova: A- A+

 

Đorđe Bojanić
Đorđe Bojanić

Uvak ću se pitati šta se to desilo sa srpskim rodom kroz dug istorijski period kada su se Srbi odricali srpstva i korena i bili veće zlo svome rodu od svih napadača i okupatora. Realno gledano, mi smo sami sebi načinili veliko zlo svojom neslogom, lakovernošću, odricanjem od svoga i prihvatanjem svega tuđeg misleći da je i bolje. Mi i danas pokušavamo da budemo ono što ne možemo biti.

U prilog ovoj činjenici navešću samo neke primere. Srbi katoličke veroispovesti u Hrvatskoj su se odrekli svojih srpskih korena a nekada je Dubrovnik bio srpski grad. Isto je sa Srbima iz Makedonije i Rumunije (Temišvar je nekada bio srpski grad). Srbi u Bosni su prihvatali islam i nisu se vratili svojim korenima po oslobođenju od Turaka. Danas na Kosovu ima oko 30% Srba koji su pošiptareni. Danas je severni deo Albanije prepun albanizovanih Srba. Srbi u Crnoj Gori odriču se svog jezika, istorije i crkve. Svi se odrekoše matice i srpstva a niko da se vrati svojim korenima.

Žalosno je to što se ljudi i danas zbog vere (muslimani-Bošnjaci i jedan deo Srba pravoslavaca iz Dalmacije i Slavonije) i koristi (milogorci-dudukljani) odriču svoje bogate istorije i prošlosti, ali i jezika. O ovom problemu svi ćute, a moramo to pitanje da pokrenemo.

Krivca možemo tražiti na više strana i sve ovo sagledati iz više uglova. Moram reći da je tragično ono što se desilo 1918. i 1945. kada smo iz ratova izašli kao pobednici, pa prigrlili dželata koji nas je klao i ubijao. I vremenom kao da smo promenili uloge i ulogu pobednika prepustili drugome, koji je sada u toj EU, a nas gledaju kao da smo mi imali Jasenovac i kao da smo mi Evropu zaprašili uranijumom. Gde je krivac, bar je to sada na vidiku…

Ali kako ponovo da se okupimo i umnožimo? Ali ne onako kao kad zaboravismo da smo Srbi i postadosmo jugosloveni, taj pelcer se primio samo kod Srba, pa se i mi sami počesmo nazivati jugoslovenima i svoju državu Jugoslavija, dok su tu Jugoslaviju drugi iskoristili… a mi i danas patimo za tom tvorevinom.

Bar greške da nam se ne ponavljaju više.

Čudi me i to da niko ne pokrene pitanje ujedinjenja sa Republikom Srpskom. Deli nas granica a tamo i ovamo su Srbi. Mi granicu imamo i sa Crnom Gorom gde su svi Srbi… Zar to nije tragično i čudno? U čemu je tu problem? Možda ne znamo dobro istoriju?

Da se vratimo malo u prošlost. Možda tu nađemo grešku?

Mi smo se istorijski bukvalno odrekli Skadra, a bio je prestonica Srbije, odrekli smo se i Skenderbega, kao i Srbije pre Nemanjića. Pre Stefana Nemanje Srbijom su vladale tri dinastije: Svevladovići (od 490. do 641. godine), Svetimirovići (od 641. do 794. godine) Oštrivojevići (od 724. do 1171. godine). U tom periodu imali smo oko 40 kraljeva. Stefan Nemanjić Prvovenčani je samo prvi krunisani vladar u dinastiji Nemanjića, a nikako prvi krunisani srpski kralj Srednjeg veka.

Zašto istorijske korene započinjemo od Nemanjića? Zašto slepo sprovodimo delo Porfirogenita koje nam je nametnuto, a postoji bezbroj suprotnih činjernica i dela antičkih pisaca i hroničara? Koga mi štitimo tim pristuppom ili neko tako čuva doktorske titule? Zašto se izostavlja rad Olge Luković Pjanović, koja je istraživala antičku istoriju Srba? U zapećku je i delo Miloša S.Milojevića, Pante Srećkovića, Sime Lukin Lazića, Jovana Rajića, Župančića, Branovića? Gde su radovi dr Milana Budimira, dr Radivoja Pešića, dr Radivoja Novakovića? Ko to i zašto osporava njihov rad i delo?

Oslobodimo se nametnutih stega! Jedino mi sami sebe možemo da oslobodimo i vratimo činjenice. Ako ova pitanja ne rešimo što pre, neće biti dobro po nas.

Sve ovo moramo znati iz jednog jedinog razloga da nam se isto ne ponovi po ko zna koji put. Mi smo tragičan narod zbog svoje nesloge.U poslednjih sto godina delili smo se na partizane, četnike, nedićevce, ljotićevce, zvezdaše, partizanovce, komuniste, socijaliste, ateiste, monarhiste, svetosavce, pravoslavce, islamiste, katolike… I tako zaboravljamo da smo svi mi samo Srbi i ništa drugo.Spas možemo naći samo u ujedinjenju, bratstvu i novom Načertniju, nacionalnom programu. Bez toga nam nema spasa, bez toga smo vrlo lak plen.

Gledajmo i čuvajmo sebe i svoju državu. Ljubimo srpstvo i budimo Srbi! Jedino tako ćemo biti najjači u okruženju u bilo kom pogledu.

Autor: ĐORĐE BOJANIĆ

Izvor: SRPSKA ISTORIJA

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top