БЕЗ ПРОБОЈА КОРИДОРА, МОЖДА НЕ БИ БИЛО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Корпус је био окосница Војске Републике Српске са 127.000 бораца... Брањен је фронт дужи од хиљаду километара са сјеверном и јужном страном... Генерала Момира Талића убила неправда...

Припадиници Првог крајишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

Приредио: Ненад БЕРЕТА

Први крајишки корпус чинио је окосницу Војске Републике Српске, бројао 127.000 бораца, од којих је пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан број није сасвим познат, јер се неки борци још воде као нестали.

Корпус је држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са територије 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. јуна, годишњице овог корпуса.

Келечевић у интервјуу Срни наглашава да је Први крајишки корпус настао из Петог корпуса тадашње ЈНА. Послије повлачења снага ЈНА из Хрватске и Словеније, остаци тадашње Пете војне области ЈНА дошли су у Сарајево, гдје је формирана Друга војна област на челу са генералом Милутином Кукањцем.

Друга војна област постојала је од 1. јануара 1992.године, па све до формирања Војске Републике Српске 12. маја 1992. године, а међу корпусима који су чинили ту област, био је и Пети корпус.

Још за вријеме постојања Друге војне области тадашње ЈНА, половином марта, на чело тадашњег Петог корпуса ЈНА постављен је старјешински кадар, који ће на својим дужностима бити до завршетка рата, а командант корпуса постао је генерал Момир Талић.

"Простор који је држао Први крајишки корпус ишао је линијом ријека Уна - Нови Град, па преко Костајнице, Дубице, излазио је на Саву и Савом до Брода, Шамца, преко дјела Мајевице, Требаве, Влашића до Мркоњић Града", напомиње Келечевић.

Генерал истиче да је у вријеме избијања сукоба на простору БиХ, команда корпуса са главним снагама била преко Саве, у западној Славонији, штитећи српски народ на тим просторима и раздвајајући сукобљене снаге, гдје остаје до половине јуна 1992. године.

Он наводи да корпус тада није имао довољно снага и да је почео ратна дејства са 1.700 бораца активног језгра – професионалних старјешина и војника који су се тада затекли на одслужењу војног рока.

"Већ у марту 1992. године имамо упаде хрватских снага и почетке борбених дејстава хрватско-муслиманских снага на територији БиХ, у Броду и Дервенти", подсјећа Келечевић.

Код генерала Талића тада су долазили представници оштина Прњавор, Добој, Дервента и Брод тражећи да се заштити српско становништво, па је Талић формирао групу старјешина (са Келечевићем на челу) ради сагледавања ситуације.

Келечевић посебно издваја операцију "Коридор 92", чији је главни носилац био Први крајишки корпус и чијом је успјешном реализацијом спашена Република Српска.

"Циљ хрватско-муслиманских снага био је пресјецање територије на линији Брод - Деврвента - Добој, те спајање са њиховим снагама на потезу Кладањ - Олово. Не знам да ли би било Српске да снаге Првог крајишког корпуса то нису успјеле да спријече", наглашава Келечевић.

Он је подсјетио и на окружење у којем се тада налазила бањалучка и книнска регија, те да су због недостатка кисеоника у Бањалуци умирале бебе.

Операција "Коридор 92" практично је извођена од Српца до Брчког, уочи Видовдана ослобођени су први комуникациони путеви, а коридор је остао "жила куцавица Републике Српске".

"Тај веома битна простор је одбрањен, јер је значио дословно - живот или смрт. У свему томе ми нисмо прелазили Саву да би узимали туђе, што се за хрватску страну не може рећи", наводи генерал Келечевић.

Он је посебно нагласио на односе који је Први крајишки корпус имао према ратним заробљеницима, истичући да су они третирани онако како то налаже Женевска конвенција.

Када је ријеч о команданту Првог крајишког корпуса, покојном генералу Момиру Талићу, Келечевић подсјећа да се 28. маја навршило 13 година од његове смрти, и наглашава да ниједна улица није добила име по генералу Талићу, чије су заслуге велике.

"У Хашком трибуналу нису му доказали наводну кривицу нити је осуђен за оно што су му приписивали - командну одговорност. Па ваљда је неко морао да буде командант. Убила га је неправда", истиче генерал Келечевић у интервјуу Срни.

Келечевић закључује да је за стварање Републике Српске животе дало више од 23.000 бораца и наглашава да брига о њиховим породицама мора да буде приоритет друштва, а не да већина те популације живи на рубу егзистенције.

 

Извор:

 

Везане вијести:

ПРВИ КРАЈИШКИ КОРПУС - ГОДИШЊИЦА - Jadovno 1941.

Годишњица формирања Првог крајишког корпуса - Jadovno 1941.

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР - Битка за пут живота, I део - Jadovno 1941.