ПРЕЖИВЈЕЛИ СВЈЕДОЧЕ О МУСЛИМАНСКИМ ЗЛОЧИНИМА

СРЕБРЕНИЦА, /СРНА/ - О стравичним злочинима над Србима, које су у Подравању, код Сребренице, починили њихове комшије муслимани, као и Насер Орић лично, свједоче преживјели Срби. На јучерашњи дан прије 21 годину, јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су ово разуђено планинско село и његове засеоке, пресјекле једину путну комуникацију према Милићима и кренуле у силовит артиљеријско-пјешадијски напад.

Да не би пали живи у руке непријатељу, Миле Николић је у име опкољених Срба док није прекинута радио-веза, тражио да их гађа српска артиљера, наводећи координате. 

Ивко Шарац присјећа се како су мјештани били у обручу, али нису помишљали на предају. 

"Били смо у обручу и пружали смо отпор. Нестајало је муниције и народ који је био у збјегу одлучио је да крене предвече у пробој, знајући да ће многи погинути, али нико није помишљао на предају. Највише мјештана погинуло је у том пробоју, али већа група је преживјела", рекао је Шарац. 

Он наводи да је пуцано са свих страна и да је напад почео ујутро око 8.00 сати, уз страховиту галаму, урлике и узвике "Хватај их живе!". 

"Знали смо да из Сребренице заробљени Срби не излазе живи и одлучили смо се на пробој. Разбили смо обруч и пред мрак се извукли и заробили муслимански ПАМ, јер им је посада побјегла. То вече ноћили смо у шумарку, а ујутро у 4.00 сата кренули смо и стигли у село Гуњаци које је било под контролом Војске Републике Српске", прича Шарац, коме је погинуо рођак Митар Шарац. 

Неки мјештани успјели су да се сакрију у оближње шумарке и да се, након вишедневног скривања, извуку из обруча. 

Гојко Николић је након 11 дана скривања по шумарцима око села успио да се извуче и дође у Милиће. 

Драгутин Шарац /1930/ са још тројицом мјештана преживио је сакривен три дана у једној шикари у селу, и под окриљем ноћи успјели су да се извуку према Милићима, захваљујући познавању терена. 

"Опколили су село и напали са свих страна, пресјекавши пут према Милићима који нам је био једина одступница. Запуцало је и почела је страховита галама. Гледали смо како пљачкају и пале нашу имовину и гоне стоку", прича Драгутин. 

Тог дана погинули су му брат Милан и син Душан, а други брат Веселин је заробљен. Након страшних тортура и мучења у сребреничком логору размијењен је, али је од посљедица мучења умро након рата. 

"Причао ми је да га је тукао лично Насер Орић јер га је познавао, с обзиром на то да му је ишао са сином у школу", каже Драгутин. 

Он тврди да су у нападу учествовале комшије муслимани из сусједних села који су их познавали и поименично дозивали да изађу из кућа - да их кољу. 

Драгиња Томић остала је тог дана без мужа Михајла кога су спалили. Нађено је свега неколико његових костију, које су и сахранили. 

Братуначки професор Милош Митровић, родом из овог села, каже да му је на данашњи дан прије 21 годину убијена мајка Ружа која је имала 65 година, а стриц Михајло је касније нађен без главе. 

"Заклан ми је и стриц Драго Митровић који је преживио усташко клање у Другом свјетском рату и живио без моћи говора са траумама све до овог рата, када су га поново ухватили и заклали потомци оних који су га клали 1941. године. То је јединствен случај да један човјек доживи два клања у два рата за 67 година живота", прича Митровић. 

Они који су преживјели свједоче да му је кољач рекао: "Преживио си 41. а сада сигурно нећеш“ и одсјекао му главу. То значи да га је убица лично познавао. 

Ни након 21 године нису пронађени посмртни остаци Миломира Петровића и Милоша Маринковића, као ни већина одсјечених глава. 

Гини Јовановић убијени су отац Војин и стриц Светозар. "Отац је био цивил. Имао је 69 година и убијен је на кућном прагу. Подлегао је мучењу. Стрица смо касније пронашли исјеченог на комаде. Живе су их мучили и за то још нико није одговарао", присјећа се ова жена. 

Она сматра да Тужилаштво и Суд БиХ намјерно не процесуирају починиоце злочина над Србима и да чекају да прође вријеме па да, због недостатка свједока, злочинци остану некажњени. 

Слично говоре и остали чланови породица погинулих из Подравања, истичући опструкцију Тужилаштва БиХ које игнорише српске жртве и годинама ништа не предузима да починиоци злочина над српским цивилима и војницима овог краја буду процесуирани и да одговарају за недјела. 

У новоизграђеној цркви Свете Огњене Марије у Подравању данас је служен парастос за 60 погинулих српских војника и цивила из овог села, од којих је 32 убијено 24. септембра 1992. године. 

Више од половине убијених били су цивили, а међу њима је и седам жена. 

Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина. 

Од 120 запаљених кућа, 80 још није обновљено. Село још нема воду, а неколико старачких домаћинстава, која су била принуђена да се врате на своја имања, још живе у шупама и подрумима порушених кућа јер нису добили донације за обнову. 

На подручју општине Сребреница средствима међународних донатора обновљено је више стотина бошњачких кућа.

 

 

Извор: