Сребреница, Братуац: Парастоси за убијене српске цивиле

Парастосом у цркви Светог Илије је у сребреничком селу Крњићи обиљежено 20 година од масакра над 24 српска цивила који су починиле муслиманске снаге из Сребренице.

Породице жртава огорчене су на Тужилаштво и Суд БиХ, јер за злочин у Крњићима још нико није одговарао, па се надају да ће злочинце стићи бар Божија правда.

Са данашењег скупа породице жртава су још једном затражиле да судство коначно почне да процесуира починиоце свих злочина, па и оних над Србима који су у Подрињу бројни.

Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић оцијенио је да је срамотно што Насер Орић и нико од њему потчињених још није одговарао за злочин почињен над немоћним старцима у Крњићима, као ни за остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу.

"Вјерујемо да је правда достижна и да ће стићи све који су мучили, масакрирали, спаљивали и свирепо убијали српско становништво овог краја", каже Миловановић.

Перо Петровић из Крњића испричао је да је 5. јула 1992. године у кући запаљен непокретни осамдесетогодишњи учитељ Васо Парача, директор школе Раде Тримановић, старица Сока Вујић и свештеник Слободан Лазаревић.

Муслиманске снаге из Сребренице и околине упале су у Крњиће и побиле све што су стигле, пљачкале и палиле.Заробљене и рањене су масакрирали.Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава.

Бивши мјештани се још нису вратили у Крњиће гдје им је све уништено, јер немају услове за повратак. Пут до села није обновљен, као ни куће.

За покој душа побијених Срба прислужене су свијеће, а положено је и цвијеће на спомен-плочу у овом селу.

Цвијеће на спомен обиљежје, осим чланова породица настрадалих, положиле су делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице.

Полагањем цвијећа на централном Спомен крсту и прислуживањем свијећа на градском гробљу у Братунцу данас је обиљежено 20 година од страдања 14 српских цивила које су муслиманске снаге из Сребренице мучки убиле приликом напада на село Загоне 5. јула 1992.године.

Село је у послијеподневним сатима опколило и напало око 400 наоружаних муслиманских војника. Они су убили све који нису успјели да побјегне, пљачкали и палили, али за то још нико није осуђен, прича Митар Димитрић из Загона коме су убили сина Мирка.

Илија Гвозденовић рекао је новинарима да су му злочинци убили ћерку Раду, а трогодишњег унука Александра ранили у ногу, заробили и одвели у Сребреницу. Дјечак је размијењен тек након 12 дана заробљеништва.

"Најстрашније за српски народ овог краја јесте да су почињени овакви злочини, а да су злочинци познати, слободно живе и несметано се крећу", каже пресједница општинске Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Радојка филиповић.

Она је упозорила да због једностраног рада правосуђа БиХ, које не интересују злочини над Србима, БиХ неће моћи у ЕУ.

Tијела убијених Срба из Загона сахрањена су на неколико локација, док посмртни остаци Михајла Михајловића још нису пронађени.

Муслимани су нападе на српско село Загоне понављали и неколико пута касније, а онда су на Петровдан 1992. године попалили и преостале куће. Тог дана су истовремено нападнута и села Биљача, Сасе и Залазје гдје је на најсвирепији начин убијено 69 Срба, претежно цивила.

Током 1992. и 1993. године на подручју општина Братунац и Сребреница убијено је око 1.500 Срба, претежно цивила, разорено свих 156 села и заселака.

За све те злочине још није одговарао ниједан Бошњак. Једина оптужница била је подигнута против команданта сребреничких муслиманских снага Насера Орића.

Орића је Жалбено вијеће Хашког трибунала ослободило 3. јула 2008. године јер наводно није доказана његова командна одговорност за те ратне злочине, које су починиле његове јединице.

Извор: frontal