СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 305 УБИЈЕНИХ СРБА
Код Централног споменика у Скеланима данас је служен парастос и прислужене су свијеће за покој душа 305 погинулих Срба из овог мјеста и околних села, од којих је њих 69 убијено на данашњи дан прије 22 године.
Половину погинулих чинили су цивили, жене, дјеца и старци, од којих се четворо још води као нестало.
Више стотина становника Сребренице и сусједне општине Бајина Башта у Србији, те бројне делегације присуствовале су данашњем парастосу и полагању цвијећа за 305 настрадалих Срба из бивше општине Скелани.
Цвијеће на споменик положио је и изасланик предсједника Републике Српске Душко Четковић, делагација Владе Српске коју су чинили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и министар саобраћаја и веза Неђо Трнинић.
Четковић је поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да починиоци злочина одговарају.
"Нико није одговарао за злочин почињен над Србима у Скеланима, као ни за остале злочине почињене над Србима у БиХ и због тога смо овдје да им одамо пошту и укажемо на злочин за који неко мора одговарати, односно они који су га починили злочине над нашим народом", истакао је Четковић.
Цвијеће на споменик положиле су и делегација Борачка организације Српске предвођена предсједником Миломиром Савчићем, те представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, удружења логараша, те делегације општина и локалних борачких организација из регије Бирач, као и сусједне општине Бајина Башта.
Какве су злочине починиле јединице Насера Орића у Скеланима најбоље илуструје свједочење сестара Драгине Ранковић и Милке Николић, које су изгубиле вјеру у правосуђе БиХ, и кажу да једино вјерују да ће зликовце стићи Божија правда.
Њихова мајка Миленка Ристић имала је 63 године и била је сама у кући. Зликовци су је силовали, провукли јој руке кроз расјечене груди, заклали и кроз гркљан јој забили дрво. Нашли су је такву испред куће која је изгорјела.
Осим Милене, зликовци су у сусједној кући убили Новака Ристића, његову супругу Иванку, кћер Митру и сина Мићу, који још није пронађен и достојно сахрањен.
Случајно је преживио најмлађи син Цветко, који већ 22 двије године трага да дође до посмртних остатака брата Миће да их сахрани поред родитеља и сестре. Цветко је преживио да би свједочио.
Милка Николић испричала је да су убијени њен рођак Новак, његова супруга Ивана, као и њихова кћерка Митра, која је имала 19 година.
"Њихов син Мићо имао је 16 година, тога дана је нестао и још није пронађен, а преживио је само син Цветко, који се сакрио у оближњу шикару и нису га открили. Нисмо их могли познати колико су били унакажени када смо дошли након два дана у село", присјећа се Милка Николић.
Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића упале су 16. јануара 1993. године у зору у српска села Кушиће, Ћосиће и Калиманиће, гдје је, такође, данас положено цвијеће, а затим у Скелане убијајући, пљачкајући и палећи све што је српско.
У Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге убиле су 69 Срба од којих 15 жена, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало.
Међу погинулима већином су били цивили - најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години.
Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.
"Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници, гдје сам провела три седмице до размјене", присјећала се Миленија.
Од батина јој је била сломљена вилица, избијени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.
Сва српска имовина у овом крају је опљачкана. Тог дана је, осим у дијелу Скелана, Црвице и Петриче, гдје муслиманске снаге нису успјеле проћи, попаљено и нестало још 15-ак српских села и заселака која још нису обновљена и већи број преживјелих становника нема гдје да се врати.
За масовни злочин над скеланским Србима, као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послије 22 године нико није одговарао, што је, према оцјени мјештана, срамота међународног и правосуђа БиХ.
Извор: 
Везане вијести: